Шумадинка

„Ваше величество," одговори младићЂ страхопочитателно ал тврдо, — сва наша крвв принадлежи Бурбонима." „Вш заборавлате ваше отечество!" дода НаполеонЂ мало набусито. МладићЋ спусти главу свок> невесело, „Садг. поннмћ , дивимљ се и уважавамт. вашу вћр ностб .'- продуаги царг. ; „ал' отечество е прече и одђ цара и одђ крала. Отечеству е ваша крвв потребна и зато e иштемЋ. . . Оћете ли отечеству служити?" Максимт. е 6bio iom -b нерћчимЋ. ..Но, кадљ се Бурбони опетЋ врате'', дода Наполеонђ . „можете се опетт> кђ нвима повратити. Н вамт, неиштемт. заклетву вКрности. „То н ступамг> у воину као простЋ воиникг.", рекне МаксимЂ по дужемЂ размишлднго. „Зашто као иростг.?" упмта Наполеонг.. „Оћу да отечеств_у слуи;имт>, и ништа више." КервегонЂ постане ипакг. по некомг. времену капетанЂ. и слћдовао е цару у све боеве ; ал' ма гди се налазјо. свуда се освртао на протераногг. своп. кралл. Наполеона е држао за неку привремену поглавицу дргкаве и мисл|'о, да е Б огђ овогг. силногг. мужа Францускои за то послао. да онг. сииношћу славе , ужасна дћла прошлости Француске покрје. Десетг. година прођу. Данима славе слћдовали су дани несреће. Наполеонг. налаз!о се у Фонтенблу, обколћнг. остатцима свое некадашнћ гарде. Сагозници бмли су у Паризу. Лудвикг. ХЛ"1Н. (бурбонг.) врати се у Француску, НаполеонЂ спреми се на путЂ у Елб). Сви мугкеви, кое е онђ изђ прашине подигао и узвист. оставе га. Цело готро одао е НаполеонЂ самЂ по башти палатскои. ТекЂ у подне врати се у палату. Ова е бмла као пуста. Сви генерали и велики чиновници мало су се по мало удалили и око новогђ се престола кј ? пити почели. НаеданпутЂ ступи предЂ цара еданЂ младићЂ. Оваи e 6wo бледЂ и жалостанЂ у cBoiofi униформи као капетанЂ црнм катана. У нћговомЂ црномЂ оку светлило се нешто као суза, ЦарЂ се стресе кадЂ га угледа. „Ха. — вм сте Кервегане ! . . ,,R знамЂ". дода онђ горко се смешећи, „Вм сте јошђ одђ колевке бкхли Бурбонима оддани: служећи мени , вб1 сте служили само вашемЂ отечеству; држава прелази кђ другимЂ епохама, па и вм се враћате вагиеМЂ кралго. — Ал' вм сте барЂ дојпли да се самномЂ опростите; вм сте горди и невесели, као што сте свагда бмли. Они остали. кое самћ н чесћу, достоинствомт. и с .1авомЂ обасуо, одлазе одђ мене. безЂ да ми и едну едину последнго рћч^ кажу . . . безЂ да ме свогђ последнћгв поздрава удостое. . . . Пођите дакле сг> Б огомђ . Кервегане, и примите мого благодарностћ !" ЦарЂ пружи младићу руку свого — КервеганЂ е полгоби па рекне : „Ваше величество , и нисамг. дошао да се сђ вама опростимЂ."

„III та желите друго. Кервегаке?" „Господару! мои наистарЈи братт! и моа мати тамо су кодђ кралн. Име КервеганЂ неоскудћва у Двору бурбонскомђ . мени дакле Hie нуждно , да и д тамо идемтЈ." „Да куда ћете Bti ?« упБЈта НаполеонЂ. „Господару, л самБ дошао да васЂ за дозволенћ молимђ , да васЂ на остро†Елбу пратити смемЂ." „Ха!" повиче НаполеонЂ зачуђено; затимЂ дода полако : „То су мужеви !" ПОДГРЉВЦН, Нжасна куповина и продан самоег себв. Стара една тал^инска кнБига описуе слћдугоћји сасвимђ грозанЂ и готово невероватанЂ догађаи. Трговацт. еданЂ изђ Аугсбурга пође 1596. године збогЂ тргоначки послова свои на путЂ, и у путованго своме сусретне другогЂ трговца, родомЂ изђ Граубиндна у Шваицерскои. Оваи е човекЂ сасвимЂ пострадао 6 бјо ria се е и онђ дигао на путЂ, небБ1 ли у Талјннскои будкоимЂ начиномЂ опетЂ до трговине доћи и себе подићи могао. Почемт. самБ и самЂ — казуе трговацЂ онаи изђ Аугс бурга — послова мои тамо имао , врло му е мило 6 бјло. и замоли ме, да у друштву путуемо. Тако дакле заедно пођемо далћ. О нђ ми е врло млого roBopio о нћговои несрећи и мени га е врло жао 6 бјло , али самБ се надао, да ће ми испасти за рукомЂ , да га као доброгЂ човека, кои е з 6 огђ жене и деце свое непрестано тужанЂ и невесео 6 бш , ма како 6 бјло опет -б у трговнну уведемЂ. ОдсадЂ већЂ утћшенЈе путовасмо и старасмо се, како 6 б 1 цћлв нашу постигли. Н самБ га непрестано тћтшо и pa6pio га, и већЂ ми е изгледао, као да тугу свого заборавлн, али е опетЂ ioniTj сасвимЂ као утученЂ бмо. РекнемЂ му а : „ЛгобезнБш мои! неплаши се ништа , неклони духомЂ, iouib ће све лепо и красно бмти." Али ми одговори онђ: „Ахђ лгобезнБш npiaTe^io и сапутниче, кадЂ 6 б 1 тб 1 само знао, шта мон жена и деца кодђ куће трпе; радо 6 б 1 н самЂ животђ мОи на жертвЈ' принео , да бм само нби срећнима учинити могао!" На то рекнемЂ: „Све ће то доћи за рукомЂ; буди утћшенЂ и мисли само о ономе, шта радити имашЂ." Изђ дана смо у данг. све повћренш прЈнтелБИ бмвали и путовасмо све заедно у поднуномЂ car^aciro. ОбећамЂ му напоследку , да н никоимђ начиномЂ уступити и поколебати се нећу у пр]'нтелБСтву моме. бданЂ данЂ нанесе насЂ нутЂ да крозг. шуму прођемо. у Koion опазимо брежулнкЂ еданЂ, око когђ е свј дђ унаоколо дрвеће израстло. БашЂ кадг. смо ce далћ кренути хтели. алЂ са странпутице едне изађе предЂ насЂ старацЂ еданЂ. Оваи насЂ врло лгобезно погледи и изгледаше као зачуђенЂ , што е насЂ овде нашао. Moft сапутникЂ пакЂ, кои се Готхардг. зваше, поће одма кђ нћму, да ra поздрави, али му оваи рече : „А шта ме тако зачуђено гледашЂ?" Мои сапутникЂ одговори: „Л мислимђ , да си пустинБИКЂ, а н самБ пустинБИка врло мало у животу момђ вид!о." СтарацЂ га запмта: „Шта сн тм?" ..fl самБ грговацЂ," рекне Готхардт.. „Па шта продаешЂ?" запБ1та пусгинБИКЂ. „Све, што имамг!, па и меие самогЂ, ако ме оћешЂ," одговори онђ . „Дакле бм и