Шумадинка

види, да у TOM b смотренк) виада у вмшимг круговима аарискимЂ врио веиика различностгЈ мшшлКни; ерг> и „Конститус10нелг," е листћ поиузваничанЋ, па зато ше ни онг> свон примћчанјн безт. икаквогв основа if ц1>ли ставЈо. Оваи е догађаи знатанЋ и по томе, што садЋ Француски дистови . па и самт> правителБСтвенши органЋ, доноси садљ |такове чианке, кои ce приблигкават енглескомт. Јимшлћнк) и сматранго услов1н мира. Но овои ствари нетреба ст> друге стране опетт> Богт. зна колнку важностг. и значенћ дати: ept мш треба да се сетимо, да една Француска пословица вели : „човек-b зато говори, да бш мшсли свое canpio " — Изђ Париза пишу едншм-b немачким!« новинама подђ 9. Фебруара: Баронтз Бруновв nochTio e гоче маршала Ванна , а данасљ опегв отишао кђ Друен}' де Лш, бмвшемБ минис терскомЂ президенту. „СЈекловт." чланакг. у ,,л \1онитеру" пао е и нКму нко у очи, и говори се, да е томг> приликомг. рекао: „Да ли ћемо мш водити преговоре о миру и.ш о рату ?" — II доиста стое садЋ ствари тако, да се и оншма, кои се одвеГиЈ миру надаго. показуе, да е заклгоченI. мира неизвћстно. и да се врло лако ратљ ioiUTLi и^наставитн може. Таи истши нКмачкЈи лисгг> вели , да е правителство руско свшма своимђ опрјнтелћнммг, кабинетима до знана доставило она наставлћнн. кон е рускш дворг. дао своима пуномоћницшма на парискимг> конФеренцјпма Говори се , да су та нас гавленн таквоп> садржаа, коа ће занлгоченћ мира вештествено олакшати. Ово саобштенћ учинћно е у виду едногг> разписа НеселроДиногг> русittiMi, посланицшма. — — 'Гегобе и заплети, кои се у последнћ време са вшше сграна у смотренго пете точке подвише, као да нису у станго замути ги иуништити изгледе мира. врг> у коликои м!.ри западне силе нова и неочекивана зактеванд полажу, у толико ће Pycia у томг> смотренго да попусти Тако на пр. вели „Ендепандансв белжг>," да е Русјн пристала на то. да Николаевт> неостане морска оружница и пристаниште, и да се аиандски острови неутврђуго. А и „Таимсу" пишу изђ Париза, да е пштанћ о Николаеву, кое бш на конФеренфнма наивеће незгоде породило, већЋ исподћ руке на користг. западнш сила рћшено, и да по томе ништа више нестои миру на путу : конФеренфе пакЂ по себи есу само голбш ФормалитетЋ. Истбш дописателг. вели , да е лордЋ КларендонЋ 6 бш врло задоволннђ тшме, како га е царЂ НаполеонЂ примјо. Говори се сирћчЂ , да му е царЂ дао тврдо увћренћ, да се онђ Hie ни мало променуо, и да су сви они гласови лажни, кои веле, да се онђ приклана на страну едне друге силе, да ће се онђ тврдо енглескогЂ сагоза држати, кое ће онђ на конференфама посведочити, почемЂ онђ од-в узаамне политике Француске и Енглеске неће ни наиманћ да скрене, да ће нћговЂ поло:каи према истоку онаи истши остати. кои е и Енглеска досздћ заузимала и т. д. — •—• U Бечу 14. Фебруара. К)че су започеле конФеренфе у министерству иностранш Дћла, и свакЂ се живши поуздано нада, да ће намЋ оне мирЂ донети. Говори се, да се царЂ НаполеонЂ при последнвои вечернЂои забави врло миролгобиво изражавао, и да е на исту забаву позваншмђ ђенералима и адмиралима безЂ околишенн изавш, да ће они тешко ове године добити прилике. да покажу свои воиеичк1 - и дарљ и способностљ. I

А да и Pycia искрено чира жели , о томе се свак!и све већма увћрава. По едномЂ допису изђ Петробурга у „Конституц10нелу" дао е царЋ руск!и своимђ пуно моћницшма на парискимЂ концеренпјама слћдугоћа наставлћнн: „Настоаваите, да непоколебима начела едно већћ два столћт!н старе политике уступе и приклоне се зактеваннма ноиога времена , и ако се одђ взсђ не зактеваго онакове гарантје, кое бш погазиле честг> руске за" ставе. онда се немовте нимало затезати . да принесете кђ томе нуждне жергве. Н такове ioinrii унаиредакЂ одобравам-ћ. У осталомЂ а знамЂ , да самЋ обрану к заступанћ интереса руске државе noe'hpio сдномђ од1> нћнш наиславнЈи бораца , и да ће TiR ин гереси бшти достоино и снажно заступани ; а самБ далћ увћренЂ и о томе, да нш нећете далћ ићи, него што пристои и надлежи Моа жела. да се Европи мирг. поврати. искрена е: врло искрена. Идите овои moi'oh гкелви на руку; ерЂ мш сеемо за будућиостљ. — вдна телеграфска депеша изђ Париза одђ 12. Фебруара гласи овако : Дана^инвЈи „МонитерЂ" авла, да е гроФЂ ОрловЂ гоче цару представлћнгЈ посредствомЂ грофа ВалевскогЂ. Али-паша бшће данасЂ цару представлћнЂ. ВеликЈи ВезирЂ доноси цару на дарЂ едну скупоцћну саблго. а царицш Евген !и и кралвицш ВикторЈи по едну дјадему У Бечу 14. Фебруара. И.зђ иоузданш извора добили смо данасЂ в!јстђ , да е у гочерашнвои сћдницм ионФеренц!а заклгочено супоземно npuMupie. ЗасадЂ е поставлћнЂ рокЂ до 19. Л1арта , но наравно е притомЂ задра.апо право , да се таи рокЂ може и продужити. Ово заклгочено примирје неће нимало дирати у одржаванћ и по" враћенћ морске блокаде, но зато ће опетЋ по свои прилицш престати свако непрЈателЋСтво и на мору. Протоколћ одђ 20. Лнуара признатЂ е и примлћнЂ као Формалнши прелиминарнши уговорЂ мира. Савћтована конФе" ренфе о коначномЂ заклгоченго мира заночеће сутра. U Бечу 14. Фебруара. Паризке конФеренцје означиле су свое прво дћиствованћ са два одсудна корака. Оне су протоколЂ, кои е 20. Ннуара у Бечу подписанЂ , подигли на степенЂ прелиминарногЂ уговора о миру, и заклгочиле су коначно приMiipie. То е на свакји начинЂ доказв озбилвне волК, знагоће сагласносгв мшшлћна, што су пуномоћнидш већЂ у првои сћдницм оставили на страну обште Форме и церемоше. што су одма прешли кђ дКисвителншмЋ u вештественшмЂ пштанама мира и што су оба главна услов^н за потанко разправланћ пеп> точкји мнра срећно pt>шена. Ко оз6илбно штогодђ предузме , таи се при споредностима незадржава и незабавла вцше него што е нужно. Примирјн е заклгочено само до 19. Марта тен. год■ Тшме намЋ се двое доказуе: прво то, да се прави рачунЂ на cnopaumij заклтченк мира, а друго, да ратугоће силе нису раде, да изђ превелике желћ за миоомћ цћлима ратншма и воине сметаго : рокЋ се примирЈа истина може продужити : но ако то небуде , онда то примирје ипакЂ неће стоати на путу воини на пролеће. И већимг> ратншмг> операцјама стое и тако за ове четири неделћ на путу такве природне сиетнћ и ирепоне. кое бм jotobo иемогуће бшло свладати.