Шумадинка
У Биогрдду 28. Фебруара. 185 6.
Ш7МДДИВКА
ЛИСТЂ 3 А
вв!>шжавг#ш» 3 шш? ш пмш, УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ ia. НенадовнћЂ.
I
ТЕЧ. V.
Оваи лист-b излази на табаку Вторннкомт. и Петкомг. Ц-ћна ту е за трн мћсеца 5, а за no.ia године io. цванц. За огласе плаћа се одт. врсте 5, краиц. за трипутљ. e/?°
п н с м о младогг. Србина В. I. изђ Хохенхаима, гди се учи.у Београд1> брагу своиђ подђ 21. Септ. 1855. писано. После Рензе долази ct десна Оберланштаинљ, варошица. обгрлћна са одртимг. зидинама и кулама, и иа ушћу Лана НидерланштаинЂ, насавска варошица; затимЂ. ипакт> сг. десна. градићт. ШтолценФелсЂ , на еднои стћни, коа се узвишава надЂ ЛаномЂ: Ланенске сурвине , и наипосле, ХорххаимЂ и недалеко одђ овогђ, великЈи остро†ОбервертЂ, па тада слћдуе, после села ПфаФенхоФена, КобленцЂ на левои обали Раине. Нисам!. имао времена, да се свратимЂ у КобленцЂ. па зато могу вамЂ с;адЂ казати само , да ово главно ме сто у раинскои Праискои дражестанЂ положаи има на уто ку Мозела у Раину. НаспрамЂ Кобленца леа^и тврдинн Е. ренбраитштаинЂ, на врЂу едне 360' велике стћне. Ова тврдинн сћдинћна е, сђ КобленцомЂ посредствомЂ бродскогђ моста. После Кобленца слћдуе сђ десна замокЂ Енгере, потомђ НаивидЂ, престолно место кннза одђ В и/а, па затимЂ сурвине замка Фридрихсштаина , кое народЂ зове „ђаволиште"; а сђ леве е АндернахЂ, пространа варошЂ сђ високимђ римскимЂ зидинама. Потомђ, долази сђ десна замокЂ ХамерштаинЂ, на стрмои стћни , и сђ лева село Бролт ; опетЂ сђ десна место ХенингенЂ. на подноато замка АргенФелса, а сђ лева замокЂ РаинекЂ са красномЂ баштомЂ. Иза Раинека наступа сђ лева варошЂ Синцигђ, сђ десна стара варошица Линцђ и ЕрпалЂ, на поднож1*ш Ерпал-Ласа . 700' високогђ базалтскогђ брда ; опетЂ сђ лева древна варошица РемагенЂ. и надЂ овомђ узвишенвш, АполинарисбергЂ, и сђ десна варошица УнкелЂ ЗатимЂ слћдуе сђ лева место ОбервинтерЂ , одкудЂ ce види Седмобрение на Раини ; а сђ десна e ДрахенФелсЂ, замокЂ на наипреднћмЂ врЂу Седмобреtnia, одђ когђ се виде шшђ и осталш шестЂ врЂОва: РогенбергЂ (угашенми ВулканЂ), ЛевенбергЂ са левенбурагкимђ развалинама, ЕлбергЂ, СгромбергЂ, ХемерихЂ и ВилкенбургЂ. На подножјго ДрахенФелса простире се дуикт> Раине КенигсвинтерЂ, а noc.ie тога долази сђ лева подалћ одђ Раине тврдина ГодесбергЂ, па тада ипакЂ сђ
лева, Бони. Положаи и околине Бони превећЂ сулгобке, али далћ, према Келну, изчезаваш већЂ брдске дражести обала раински. fl самЂ кодђ Келна оставјо сасвимЂ паропло†, ерЂ самЂ намеравао да отудЂ по гвозденомљ путу далћ одемЂ. У Келну бмо самЂ скоро два дана. У тои старославнои трговачкои вароши праискои вид!о самЂ, поредљ осталогЂ, обштехвалћнии домђ, поносђ архитектуре германске, и ону кућу, гди е рођенЂ славнм художникЂ П. РубенсЂ, и гди е се после у бћди упокоила Француска кралЂица Mapia Медичи. Са РатхаузкогЂ торонн прегледао самБ незаборавно-дражестну панораму Келна и Даитца, бмо самЂ и у Даитцу, на деснои обали Раине, кудт. се преко бродскогЂ моста лако доспети може ; na самв се опростш потомђ сђ КелномЂ. Изђ Келна, па преко Дирена, вароши на Роеру, Ешваилера, вароши на Инду, Аахена (у Праискои), Фервиерса, Литиха, Лангена, Тирлемонта у Брабантскои, Лувена и Мехелна (у Белгш), доплао самв у БриселЂ. Оваи путЂ 6бјо е за мене наикористн1 - и. У Белгш имао самв наиболго прилику, да се уверимЂ . како е моћна рука зе. млћдћлца, кадЂ нђомђ господари вишз моћЂ духа , кои проницава и понд вечне законе стварагоћи сила природhi>i; ept. е Белгјн земла , кон е бмла некадЂ пешчана пустина, па е данасЂ претворена у наипримернхе обдћлану богатоплодну НЂИву, кон целои Германш за угледЂ служи. Са БрвселомЂ 6wo самБ посве задоволанЂ. Пре него што самБ бмо доспео у ПаризЂ, мишлн, да е БриселЂ средоточ1е свега индустрЈално -лепогЂ. Али и садЂ, почемЂ самБ ПариЗЂ видш, немислимЂ ипакЂ другчје о Бриселу, него да е то малми ПариЗЂ. Б бш 6 б 1 noo^io изђ Брисела и Ватерлоо а можда и Остенде на обалама германскогЂ мора; али ми е смегала томе мсестока зубоболн. fl самБ дакле, после дводневногЂ бавленл уБрислу, остаBio лепо место ово, ria самЂ преко Монса (белгиске вароши), дошао у ВаленсЈннЂ (француску варошЂ), а отудт. у АмјенсЂ, гди самЂ преноћш. Изђ Амјенса дошао самћ наипосле, у ПаризЂ кои е 6bio главна цћлЂ путованд могђ.
Г^1