Шумадинка

Ш 138 ШЂ

него што се н чудниЋ, што саиБ овде. Судба мпа оћеј да ме предЋ вама учини иаа^омг., и зато самћ п неутК шимг. Шта ћеге bw о мени мисиити ? И опетг. caMi. п наиневинјн човекг> на свету. бдино, што ме у г ) вомћ чудномт. догађанЈ тћшн , то е, што самБ се у Сохацеву ст> моимђ Фепиксомт. срећно састао. Mw падосмо еданљ другомт. на прси ст> топиимљ чувствомт.. Нека сиадиа туга обузе наст. , кадг. се видосмо. Чинило ми се , као да самБ давно премину вшсгч. лгобавника на ономг. свету опетт. кт> срцу моме пригр.ио 6wo. Bw сте га ама iho познава.ш. Она нгивостб садљ се стишапа. Египетско и шпанско сунце мало му е иице опаииио, и маеница она надт. иевимг. окоин, кок) е у ooio ctj калабрезцима добио, тако му лепо доликуе, да бм ме она .ноборевнивимЂ. учини-ia. да самr. знао . да 6w онт. у Варшаву и кодт. Каст» на квартнрЂ дошао. КадЂ дођемт. тамо, а то ће бшти сутра, а ћу вамч. читаву истор1ш нћговоп. воеванн иснричати. Боже мои, како се лнјди у овимг. Наполеоновимт. времеиима по свима частима света потуцаш ! То е право npece.iKnie на рода, и нико неможе рећи, гди ће му последнћ шгро осванути , да л' у Европи , АзЈи.Америки или Африки. Феликст. е бмо^дуго при генералштабу, а садЂ управла noверенммЂ му полкомђ. Онђ е корпусу генерала Ланеа причнслћнЂ, и као што онђ мисли и уверава, Наполеонт. ће идућегЂ лета у Петрограду бмти, ocooiito ако се Турци небуду затезалп , почемЂ су ратЂ већЂ обавили. То е известно , да е pvcriifi посланикЂ Италискш изђ Цариграда већт. отишао. Францускн генерали , кодђ кои е ФеликсЂ бмо, говорау, да е после битке кодђ Шмтуска и Голомина, obi.io iouib крвавогЂ боа кодђ Остроленке; кои е у ползу ФранцускогЂ оруж!а испао. Но доста о политици. Hr>i ћете већма лш 6 опбјтни бм".и, да дознате, како самг. н место у Варшаву, садЂ овамо у ову проклету лдну варошицу дошао? Послушаите ме само. 4ia штета, онога и срамога. Bbi ћете се одђ свегЂ срца смеати , а и мени ништа друго неостае? иего сђ вама сменти се, при свемЂ томђ , што бм пре имао BO.no очанвати, што се кодђ васЂ већЂ неналазимЂMw смо гоче у Сохацеву бмли заедно до неко доба ноћи, докђ се нерастадосмо безЂ надежде да ћемо се икадЂ видити више. ПочемЂ се нисамг. надао, да ћу скоро поштанске конћ добмти моћи, а радЋ бма', ако и уморанЂ, што пре у Варшаву повратити се, да вамЂ се покаемЂ: то ми е ФеликсЂ сво Ј омђ воиничкомћ важности и власћу набавт кола за Влоше. Дођоше ми кола сћ три добра Korifi упрегнута. Л притиснемЋ ioun. едномЂ могћ честитогЂ Феликса ii а прси мое : онђ оде, а затимЋ и н УђемЂ у кола и огрнувши око себе лпунџе . заклонимћ се завћсомЋ одћ веавице, и сместимт. се у еданЂ крак кола, и онако уморанЂ, ерт. прошле ноћи ни тренуо нисамБ, сладко заспимЂ, иако ми е седиште тврдо бмло. СрећанЂ самг,, што самг, ннпђ кодђ куће преко балски алЂнна , зимнђ|'и капутт. обукао : а ноге самв , кое су у свнлене чараие и танке ципеле обучене бмле , сеномЋ локрјо, да ми неозебу.

Спавао самг> немирно, ал' санно npiaTHo, epi. сте вм [ои санЂ бмли. О како лшбведостоиномЂ, и како доромЂ y4Hirio ВасЂ е 6 огђ уображенја! какве блажене ечи читао самв н у вашимЂ очима! Мон душа бмла е у вашои; н знадо, што Вм чувствовасте , но в чувствова несразнћно више одђ ВасЂ. О , што то само санЂ бмаure! КадЂ бм сте само знали. дражестна Ама.оо , какво блаженство Вм проузроковатн можете, Вм и у дћиствителности небм сте чинили иначе , него као у сну моме. Колико сам!> се годђ пута. лупивши се неушлосгиво главомЋ о кола, одђ сна тргао , опетЂ су се уморене очи заклопиле, и опетБ сте ме Вм у изгублћно блаженство повраћали. Али кадЋ сам£> се већЂ одђ буновногЋ сна отресао, упреиастимЂ се, кадЋ примћтииЋ, да е зора забелила. Н самв мислјо , да ћу до поноћи доћи у ВлоHie. РазмакнемЂ завћсе одђ кола и видимђ , да улазимо у варошицу едну, кош досадЋ вид!о нисамћ. „Гди смо Mbi ?" упитамЂ коч1'нша. „.V Кутну?" одговори нитковђ сасвииЋ ладно , и тераше далћ. „У Кутну?" продеремЂ се дростно. ч Кои те « ђаво, ниткове. терао, да ме у Кутно возишђ? У Блон1е. у БлоHie оћу и!" ЛупежЂ таи, као да е на ушима седјо , тераше далћ и наииосле стаде предЂ сдномђ меаномЂ. Сиђо сђ кола и а као испребЈинЋ, и ктедо у HCKViuenie доћи, да проклетогЋ дечка на сокаку излемамЋ Но онћ увераваше. да му е ФранцускЈи оФицирЂ заповедјо, да у Кутно вози; онђ е, вели, тако разумео, и на томђ остаде; ошину свое уморене конћ, па оде. Одђ меанџје дознамв , да е безбожнми мои кочЈдшћ изђ Кутна, да е ionn> пре осамЂ дана отишао, да донекле воене потреке превози, те су га зарЂ воиници, као iiito е то кодћ нћи обичаи, боемЂ и глади нагонили, те имћ е онђ потребе ншове и далћ возити морао ; па е онђ садЋ улучјо ову прилику, ноћу cBoiofi кући повратити се, видећи зарЋ да самЂ н Полпкђ, а нисамЂ ни ФранцузЋ ни ОФИЦИрЂ. Ово извест|'е оштроумногЂ MeaHi,iie, нека бм и истииито бмло, мени ии одђ какве помоћи бмло nie tt самБ се налазш у Кутну, и не само у Варшавн, него ниуБлоhiio нисамБ. Меанџјн ме е тћпио злочестимЂ доручкомЂ и добромЋ надеждомЋ, да ће се наћи прилика за повратакЂ у СохацевЂ. Онђ узе на себе. да ми кола нађе. СамЂ пакЂ тумарао самг> онако у свилени чараиа по блатавои варошици ; но савЋ ми е трудЂ суетанЂ бмо. Све е за воену службу заз г зето. Наипосле морадо се понизити, да потражимЂ оногђ проклетогЋ угурсуза, кои ме е овде довезао. Mo.iio самЂ га, и давао самљ новаца, само да ме у Сохаце†натрагЂ одвезе. Но онђ се заклннлше да су му онаи данЂ 1 ошђ и кола и конђи узети. Меанiiia е напроти†држао, да е угурсузЂ таи своа кола некудЂ на сигурно место canpio, да му се више за воену послугу неузму. Наипосле данасЋ састанемЂ се сћ еднимЂ Францускимђ инџинир - оФициромЂ, кои е кодђ могћ меанџ!е у квартиру, и сђ НБиме заклшчимЂ уговорЂ. Онђ нутуе у Кладово а н ћу га дотле пратитп; тамо ће ми устуиити