Шумадинка

пакЂ то се зна, да се све ближе сталномЂ миру ступа. 22. Фебр. посиана су изђ Лондона заступницима енгиескимћ у Паризљ нова упутств1н. ПокадкадЂ одвећЂ учестанз депеше између Париза и Лондона. 24. Фебруара. Стигао е генерал - ађутантв цара рускогт. генералЂ ШувалевЋ у БерлинЂ са многомђ пратнбомђ. О нђ носи важна писма изђ Петеробурга пуномоћницима рускимЂ у Пари -чЂ, и одма е истогђ дана дау ПариЗЂ хитно одпутовао. П зђ Берлина двили су у ПаризЂ и то : да е БаронЂ БудбергЂ повторително казао : да се Pycia рћшила у свакомЂ потраа»иванго на конференцјнма попустити. ГенералЂ ШувалевЂ однео е рускимЂ пуномоћницима упутств1е, како се иманз владати, кадЂ се почну преговори о преиначенго граница Бесаpa6ie. —- Енглеск1и пуномоћникЂ у Паризу Ковлеи оде едногђ дана после конФеренц1л на балЂ ; и кадЂ е бмо већЂ неко време у сали, упрепасти се, кадЂ примћти, да е на вратима у место билете одђ бала, дао извћст!е о држанимЂ конФеренцјнма. кое е б мо спремт да пошлћ свомђ правителвству у Л ондонђ . Бргке изтрчи и нађе свов n3BliCTie затрпамо другимЂ билетама. Шта бм дали новинари да су таи комадићЂ артје могли у свое руке добити ! —- После свакогЂ засћдаша конФеренфе носи се у вече протоколЂ цару Наполеону на прегледЂ, гдћ ohiv обично свое примћтбе ставлн. — Све што се могло досадг. изђ таинм засћданјл паризке конференцје дознати, то е: да енглес kih пуномоћникђ КларендонЂ, и гроФЂ ОрловЂ при писанго у засћдан!го изђ едногЂ дивита умачу, и новине, изђ тога заклгочуго, да ће црно море бмти неутрално н лађама свпо народа отворено. — бдна врло чувена врачара у Паризу размећала е карте и казала е, да ће царица Француска 8. Марта родити мужко дете. —- ЧудноватЂ случаи бмће, акоцарица роди 11. Марта, epb у таи данЂ рођенЂ е смнђ и оногђ старогЂ Иаполеона. — ЛордЂ ПалмеретонЂ казао е у Пар.таменту, да ће израдити, да Pycia по заклгоченго мира недира у гробове енглески солдата на Криму. Енглези немаго се шта о томе сумннти, ерЂ су увћрени, да Руси човечно и велико Душно поступаго и са зароблћнимЂ непр!ател&има, а како небм бмли великодушнм спрамЂ гробова. — О симђ ако нуждно буде за утврђенћ и поправлннћ Севастопола гди-кое гроблћ премештати. — Енглеске новине „ХералдЂ" пишу, да паден1го Карса Hie узрокЂ ни Омер-паша ни Селим-паша, него Енглеска сама, коа е доцканБ позаимила новце Турскои. ПОЛИТИЧНУН ПРЕГЛЕДЂ. ИонференцГв или конересг ? , ^ пмтанго овомђ изражава се еданЂ дописателЂ " ибш ти новина" овако : го "^°" ИТе Р Ђ ' ^ ae па Р и зкимЂ конФеренц1нма насловЂ ^ !1г реса". НасловЂ е безЂ сумнћ одђ манћ важности у Дип Ства Р и ма. кое се на конФеренц^нма рћшаваго, али у ломатскимЂ предметима имена су врло често одђ пре-

велике важности. Пбгганћ, кое се у Паризу рћшава, заиста е пмтанћ европско , али ипзкђ зато понаособно и почастно. Оно е понаособно по своме карактеру, понаособно по позоришту и мћету свога постанка, развитка и разрћшенн, и понаособно по мћри и степену интереса онм држава, кое у томђ ПБЈтанго участвуго. У Фрапцускои престолнои вароши рћшнће се единотвено источно пмтанћ, а не друго каково. ЗадатакЂ паризки конФеренnia Hi'e ништа друго, него да поврате Европи мирЂ. Таи ће се мирЂ имати угврдити на сталномЂ и трагоћемЋ основу,на основу,кои е аенми изражаи европски интереса, и кадЂ се еданпутЂ овимб интересима удовлетвори, онда дипломатскЈн саборЂ у Паризу неће имати никаквогђ више предмета за свого дћлателностБ. Па какво бм то бмло европско пмтанћ, кое бм се но разрћшенго источногб ПБгганн имало рћшити европскимЋ конгресомЋ? Скандинавско (т. е. сћверно, тичуће се одношена Шведске и Данске) nie шшћ досадЋ дошло у претресанћ, белriScKo е пмтанћ расправлћно, грчко nie поремећено, немачко ће се по свои прилици и у будуће исподђ руке разправлнти. а полбско могло бм имати мћста самоу каквомђ бунтовномЂ. а не дипломатскомЋ сабору; а uito се та.нннскогЂ тиче, то за нћгово расправллнћ нуждно е споразумленћ само између Аустрје и Француске , и то е споразумленћ ту. Али шта да се ради сђ заклгоченћмЂ бечкогЂ конгреса од-г, 1815. год. кое се односи на династпо Наполеонову ? Та Луи НаполеонЂ признатЂ е одђ cbiio сила, и то драговолБно , и то признанћ уништило е свак1'и листђ папира, кои му на путу стои! Па шта више, то се зак.поченћ и неналази у бечкоме конгресу , него у паризкомЂ миру. Па зашто да се развиде и претресу акта бечкогЋ конгреса? Та и сама Франпуска неосећа дннастичну потребу таквогЂ претресана (ревизје). ЦарЂ е Француск!« дћломЂ оио постигао, што е нћговои землт.н нуждно и потребно, н тпто еутврдило европске одношае. Па зашто да се то подђ сумнго и пнтанћ ставла? МужЋ, коега заслуге за консервативно начело цео светЋ ува:кава и припознае, немора оно, гато у самои ствари у р/ци има, путемЂ европскогЋ конгреса да учини зависимимђ ОДЂ туђе волћ." if Паризу 24. Фебруара. ГОче (23. Фебр.) држана е пета сћдница конФеренцјл, и то е готово све, uito се о нбои и зна. Но при свемЂ томћ опетЂ се разносе по салонима наиразличитш гласови, кои веле, да точно знаго, шта се догодило у сћдницм, и кои наводе башЂ и саме рћчи, кое е какавЂ пуномоћникЂ нзустш, и кои точно изчиславаго наставлена, коа е буди кои членЂ конФеренц{а добјо. Овакове гатке, кое одђ едно 14. дана берзама чзсб ружична пола и златна брда, часЂ опетЂ страовите провале и мутне таласе показуго, садЂ већЂ нико више невћруе, почемЂ се зна, да су све прнповедке о преговорима конФеренц |'алнимЂ, о предмету претресана нбшвогђ, о пуномоћствама, кол членови конФеренц]'а у џепу посе, измБпилћне и лажне. Све што се засадЂ дознати може, и о чему су важна лица, кон поверенн заслужуго извћштена, састои се у нагађаннма о стварима, кое ће морати или кое ће по свои прилицм можда текЂ бмти предметЂ преговора и претресанл, далћ у правцмма, ко!и се придр;каваго на конФеренцЈама участвугоће државе и томе подобна. А сви гласови. кои се разносе о опомђ, hito