Шумадинка

мирнимЂ путем-b до споразумлћнн или се мораиа ова размирица мачемЋ прекинути и рћшити, то зато ипакт> остае тежакЂ задатакљ, да се ова размршена или разки-' дана мрежа наново састави и направи сталномљ и трамћомЋ , а уедно и гибкомЂ свезомг. нове пр!нтел£>ске политике народа европски. — II то бм се само могло назвати правБШ мирг. и изравнанћ. У Паризу 6. Марта. Пуномоћници на конФеренфама немогу се доиста тужити, да е одћ буди кое стране нарушено ћутанћ, на кое су се сви обвезали у смотрент дћлана на конФеренц1Има. Три су већг. неделћ прошле, одкако су конФеренц1е започеле свое сћднице, и кадт> дипломати листове буди кое землћ у руке узму , они ће се са задовол£>ствомЂ увћрити , да ни една нЂЈова таина Hie у светљ пробила. Пословица : ,,il n' у а pas de furaee sans feu" (нема дима безљ ватре) овди се непотврђуе, ерЂ све поединости о ономђ, iuto се на конФеренц !ама догодило, а нарочито млогоглаголвива и разновидна разлагана и претресани у енглескимЂ листовима распростиру додуше млогји димђ . али безЂ и едне искрицо истине. Ово едногласно и трашће ћутанћ доказуе, како су пуномоћници подпуно свестни важности свога задатка и позива, и како су сви скупа испунћни желЋомЂ да воспоставе светскш мирЂ. Оне се бое и нису раде да се новорођено дете (т. е. оно iuto су на конФеренгудма израдили) тако набрзо изложи оштромЂ воздуху авности Млоги налазе оваку плашлБивостБ и смотреностЋ за неумћстну и укора достоину, али кадЂ се разммсли, сђ колико 01.1 се већомЂ тешкоћомЂ дошло до кзквогђ срећногђ и поволбногђ резултата. кздђ 6bi свака поедина точка конференгцнлнм преговора бмла уедно предметЂ разсматранл авни листова. онда ће се ово ћутанћ дипломата доволбно оправдати моћи. Pycia, у непрестаномЂ страу да ће свои гласЂ и име у свету изгубити , кадЂ бм се свакш данЂ по свету раструбило, како е она на свакои сћдници нова уступлћнн чинити морала, млого бм се теаге рћгаавала на попуштанћ, а исто бм тако и западне силе морале предупређавати сваку у невреме вику, кадЂ се оне може бнти небм тако тврдо држале првагпнћгЂ слога CBoiK речш и зактеванл, и кадЂ бм оне , имамћи целокупностЋ у виду у споредностима или и у самммЂ голимђ Формама нешто попустиле. КадЂ е већЂ едномЂ ГговорЂ мира по целомЂ свомт, садржаго заклгоченЂ, оне предметно сматранћ целога млого лакше, и онда се иоже и треба предати критики и пресуђиванго ncTopie.

УговорЂ мира, о коме се садЂ ради, не дае се та ко »ако заклгочити, као што су неки мислили. СасвимЂ е фугче. кадЂ после изтребителногЂ рата стои освоителЂ ^аспрамЂ свога изнемоглогЂ, сатрвеногЂ и побеђеногЂ )епр!атела, ерЂ ту е и самЂ мачЂ доволннђ, да произве\е заклгоченћ мира; побћдителг. назначава на землћвиду мапи) лигивд. гди има областг, протитника престати а 'ћгова започети; побћдителБ вели: „Ова или она областЋ )в а или она тврдина мон е — брани се ако можешг!", и 'ирЂ е онда заклвдченЂ. — Сасвимт, е пакЂ другч1*е при а дашнћмЂ уговаранвд мира. Сагозницн нити су присту'или рату изђ славолгоб!а, нити изђ тежнћ за освалнћмЂ, 1Ити к зђ освете, нити наипосле изб личнш интереса; они

су се латили оруж!п, да заклоне и сачуваго интересе Европе и да одрже равноте;ку европски сила, Сагозницш дакле не иду на то, да Pyciro понизе, а шштђ манћ на то, да е упропасте. Овде се ради само о томђ , да се уклоне оне запреке и незгоде, кое 6w будућЈи мирЂ Европе и независностБ Турске у опасностЋ довести могле, и овде е врло тешко, означити точно границу, да ли е сувише млого или одвише мало зактевано. Но што е дћло мира ипакЂ успћшно за рукомЂ испало, може служити као саинни доказЂ о духу умћрености уговарагоћи страна, као и о изредности и валлностн пуномоћника на конФеренц^ама. — 6. Марта држана е у Паризу десета конФеренфална сћдница, на Koiofi су и праиски пуномоћницм баронЂ МантаиФелЂ и г. ХацФелдЂ првми путЂ участвовали. Исто су тако и посланицБ1 заступанм сила држали већЂ и другу комисшналну сћдницу поради скорЈетЂ свршетка самогЂ састава и слога уговора мира. „Судећи по свшма знацмма, вели „Ле норЂ' ; , мм се налазимо већЂ близу самогЂ коначногЂ подписа заклгочена мира." 11a и енглески листови држе мирЂ готово као сасвимЂ заклгоченЂ, а кодђ неки е и самЂ датумЂ тогђ подпиеа paHin ставлћнЂ, него што бм се и очекивати могло. Тако нвлн „АдвертизерЂ", да е уговорЂ мира већЂ 5. ов. мес. у пунои Форми подписанЂ бмо. А и „КрониклЂ" вели, да се званична вћство коначномЂ подписанвд уговора мира „свакогЂ дана и свакш часЂ" очекуе. Наипосле доноси намЂ и „ТаимсЂ" еданЂ чланакЂ, изђ когђ се такође дае извести заклгоченћ, да намЂ е мирт, на вратима. Сагласно са нашомЂ преквдчерашнЋомЂ приватномЂ телеграФСкомЂ депешомЂ изђ Париза, телеграФнрало се оданде и у „МорнинЂ пост"-у, да ће се лордЂ КларендонЂ по свои прилицм већт, за 14 дана у Енглеску повратити. — Изђ Париза пишу „Ле нору" подђ 6. Марта слћдувдће: У последнЋимЋ конФеренц1влнммЂ сћдницама покушале су Енглеска и Сардиша, да на конФеренц1 *лма поведу рћчЋ и о онаквммЂ пмтанама, кои са овимђ ратомЂ и цћлима преговора у никаквои свези нестое; н. пр. да се на конФеренц1нма и одношена Ита.пе развиде и претресу. Но ови су иокушаи одђ пуномоћника рђаво примлћни и нису могли ни до говора доћи. — Изђ Париза пишу „Глобу": ,,Овде се чине наивећа напрезанн, да се Француско правителБство приволе, да прими и „пмтанћ полбско у редт, спореднм пмтанл на конгресу парнскомЂ " Но сва е прилика, да ови покушаи, кои бм и онако већ-b тешке и заплетене преговоре шштђ већма отешчали, неће имати никаквогЂ изгледа на успКхЂ. — „Журна .1ђ де Деба" тога е мићшн, да ће позмвђ Пруске на конФеренц !е , ма сђ кое га точке сматрали, бмти иовбш одсћкЂ, и да то показуе великш наиредакЂ у досадашнБнмЂ преговорима, и наипосле да ће тиме млого вћроатш'и постати добарЂ и поволанђ свршетакЂ конФеренија, кои поволлнђ свршетакЂ сматра авно ммшленћ у Францускои а и у целои Европи као стварБ извћетну. Течаи новаца : Дукати, 4. Фор. 44 кр. Цванцигери : 103%.

за банке.