Шумадинка

У Бфограду 23. М а р т а. 18 5 6

Ш7ИАДИНКА

ЛИСТЂ 3 А

ашмржаш

ш ш©в©отш<

УчредникЋ н издавателв ЛгобомирЋ 35. Ненадовићљ.

ТЕЧ. V.

Ован лнсгтј излазп на табану ВторннвомЂ н ПеткомЋ. П/ћна му е за три мћсеца 5, а за no ia године io. цваиц. За оглаее плаћа се одв врсте 5, краиц. за трипутт..

JW 2&.

СЛРТНУИ СТР.4 С1И0 ЗА ДВАИАecT'f« tiiTjft. (продужено)

ПризнаемЂ, да ове ово когодђ плашл&ивости назваги може; и да право има. Али вала признати, да е гонашјтво дарг> природе, на нон нека се нико сувише неузда. |Онг> е прирођено своиство као стчхотворскЈи жен1И или јталантљ за музику. Мени се чини смешно, иначе честиrorii човека презирати збогг, тога, што незна стихове

Ч имђ изои сатт.. као да се на насг, срушише седме-ј , „ , , , јправити, или tuto незна на ноте певати. Исто тако нера неоеса. Наеданпутг, и изненада започе оомбарданћ. L, . , треба корети онога. кои е одг> шнаидера истина добмо За кое тренупе седило е друштво као окаменћно и уј - r " ,, ' наредничку алћину, алн нш добно одг> природе грапатирсамртнои тишини. Мени се укочише вилице ; рз'ке ми| . j •" п " 1 1 , п , 'еши гкен1и. А то е самномг> тако. Што 6bi се збогг. покао узете клонуше. Пилепш батакг., кои самг> у уста v- . 0 . , i ni - l „ грешке прнроде стидш !оштг. и благодаримг, благои зео. остаде ми међу зубма заглавлћн -б. Мои сусћд-b св^ ^ r v " " " v «. ;тои матери. што е при деленго гонаштва мене слабо улева. започевши питу сепи. застаде сг, ножемг, усредг. , ' Ј јштедрила; ерг> Ci>i досадг, валвда прободенг, или устре.iliHL. 6wo. Л и онако нимало нисамк □р1нтелг> уб1нни или гинена Коме е то мало, сг> мое стране да му е просто; наиротивг> мени нека нико не замера читаву кожу, коа и онако н!е ничја него само мол.

изг> уста почео вадити, тури лимут, прасету подг, носг,, као да оно одг, стра у несвеств неп адне. Многе руке ст> вилгогакама , на путу већг. одг, танБира до отворенм уста , остадоше у воздуху . као да ш е воздухг, невидимимг, узицама везао. Нико недише , нитг> се миче ни помиче. Само изг, едне <з>лаше вино . koio е спопао еданг> ОФицирг>. да чашу наспе. просипало се изт, препун1 ? ,не чаше по столу. Све се то збило у едномг, тренутку. Садг> почеше

У свету има врло храбрм лгод!и, кои се, баремг, они тако веле. одг> смрти нимало небое; кои на непр1ителвске 6aioneTe и бате-pie иду, као у коло на игру, али се одг> грмлавине смртно плаше и одг> сваке мупћ стравеТако е мени одг, топова и пушака кадг, дође до збилћ. Моимг, другарима мора да се звижданћ куглш такође Hie

бубнћви ударати на ларму. Сви нођипасмо. Сво дру-;особито допало. Мило nie бмло никоме. Ипакг> прилично штво изађе на aB.iiro. више мртавг, него живг> пођо су се владали. Само л, чимг, самв пламтећу куглу надЂ за другима, ioniT. еднако сг> батакомг, уустима, и истомг,.главомг> CMOTpio, одма сам!> се з'клон1о или carao. 6рг» 6aipo самв ra на басамацима Ескулапу на жертву , као све скоро кугле управо су на мене ишле, и непрјнтелв оно Сократг, предг, смртљ црногг> петла. ^као да nie ктео Бечг, бомбардати, него едино мого невиДођо моимг, момцима. Према страовитои светлости ну особу. И прииисуемг, невештини Француске артилћодг> Фенћра заслсе opywie изг> помрчине. Грмлнвина одг> pie ; што ме одма nie разорила. ђенерали Бертрандг, к непрјателБски топова и наши са бедемова непрестано е Равелетт>. кои су проклетми orant на мене обарали, нису транла. Иреко насг, полетише пламтеће кугле. То е бм- баремт, за оваи парг> урнекв направили. ла вика, командиранћ и звека одб пушака, да нисамв ни-^ Радо бм бмо изђ авлје отишао. да мене ради цела мало сумнао, да непрГнтелв Hie већг> близу испредг> насг>. кумпанп! у очевиднои опасности нестои , само да самБ Нађо се, противљ свакоп, могб рачунана, увученг, у могао на поштенБ начинЂ умаинути, или да самБ знао средЂ несреће; беЗЂ свакогЂ cnaceHia, заглавлћнЂ у редг. где бм се склонјо па да самБ сигурнји. fl се дакле преоораца, а одђ сдногђ Фенћра немилостиво осветлћнтзЈ дадо судбини и стадо ге преправллти на неизбежну смртв; Тужно самБ помишлно на удалћно мое место заклона, сдђ али самБ се свима светцима заклео, да више ни овогђ коегЂ самБ непрекидномЂ кишомђ танадскомг, разстав- ни оногђ света воиникђ 6 б 1 ти нећу. лћнЂ био, све да су ме изђ кумпаше и одпустили. О Преко насг> прозупло е мпого стотина илнда кугл1и, Флоку! О Флоку! колико ли уздисан изађоше за тобомЂ а nie ни една згодила. То i;ao да е наше гонаке, коима е

изђ мои npciro усредЂ бомба и граната!

такође око срца чудно бнло, наново охрабрило. Неки су