Шумадинка
ми е у подруму ci> иеве отишла на десну страну. С ђ марамомЋ брисао самв знои. Идући тако и обзирући се лево и десно , срето познанике. Примћтише мои стра. мое самртно лице. Л naiit чудт самБ се нб10вои трезвености. Ако-богда, повикаше na ме зауставише. Пуштаиге ме ! пуштаите! све е npoпало ! реко н и замоли ifi да собственми животг. избавлаго. Они се смеаше. СадЋ самв теке разумео да е приMnpie, и да е оправлћна депутагрн Францускомг цару у ШенбрунЂ. На ту новину поврати ми се мало душа и срце. Л се углади воинички, намести палошину на леву страну; нађо шеширт. и одо у TapoHieBy каФану на Грабну. Узпутг. наиђо на угкасно nosopie. Бесно е пламент> изћ кућа лизао , а то е слКдство ноћногт> бомбардана. Почеше гасити. Дрека и лево и десно. Натераше .поде да воду доносе. УниФорма мол даде ми неко почитованћ. Тако прођо ст> миромЂ до каФане. После толико претрплћнБ! чуда безт> самртнБ! мука небм воду могао носити. Седт самБ у каФани ст. окренутимт. прозору леђима и сркао самв на тенани мого каФу , а наеданпутг, стакла изђ прозора распршташесе и полише ме потокомт. издроблћнБ1 комадића. у мисли да е наиманћ една бомба у собу улетила, потрча на све четири ноге подћ би^iapib, у смртномг. страу чекагоћи да се чудовпште распукне. ВелегласанЂ смеи лгод!и у каФани поврати ми паметљ и а видо да самг. се npeeapio. Смотрено промоли главу и опази девоику коа е такође са землК устала и брзо побегла. — Кукавица одђ стра да е полифн неотера да воду носи, скочила е сћ обадвема ногама крозЂ прозорљ у каФану. Мени пакЂ новши таи стра поквари волго каФи, а едјо ме е и смеи у каФани, кои се по свои прилицн више мене тицао вего девоике. СрдитЂ изађо на пол1,. тврдо намеранЂ да ни за часЂ далћ неостанемЂ чланЂ оногђ сталежа, кои ме у непрестану опасностћ живота уплеће а никадт, одмора недае. 36 огђ примирјн и надао самв се да ће ми се намера испунити. }! одо на мое старо место. Онде нађо мое момке здраве и веселе. О бавлевго у подруму мало се говорило. Н самЂ ни за кога нисамљ расшативао: а зоогђ стра и помрчине нисамв ни знао ко е све онде 6wo. ИпакЂ на многима сам& осећао задаи одђ палћвине. Гдекои , кои се садЂ као гонакЂ показивао , ако е ударао на подрумЂ. самг. мудро ћутао а мислш самв што самг. ктео. Тако се навршише наиважнш дани брижногЂ мога гоначкогЂ живота. КадЂ бм хтео говорити и о моимђ дћлима , а не само о страданго. 6 бјло бм и внше разговора. Смерноств неда ми да и ова свету саобштимЂ. КО III Т А Р&ДИ 1. Kadh се ohe да туче. ЕнглезЂ небрежлБИво и ладнокрвно свуче свого горнго алвину , засуче рукаве па запита свогђ противника сђ коимђ ће да се дуелира .• „Колико имате деце ?" и кадЂ му онаи одговори, придода ЕнглеЗЂ : „Ваша деца немаго више свогђ отца." ФранцузЂ позове свогђ прогивника на удвои, и безбрижно пушећи цигаре чека, да га тане у прси згоди. Но
ако обоица промаше, онда пруже еданЂ другомљ руке и постану пр!лтелБи. Шпаш >олацЂ пре него што свои мачт. изтргне. пита свогђ противнииа, е ли благороданЂ, и е ли достолнт. да се сђ нђимђ туче. АмериканацЂ вуче коцку, па ако извуче црну куглицу а противникЂ белу, онда онђ мирно самЂ себе изђ пушке y6ie. НемацЂ зактева пре свега да му се добро обасна узрокЂ зашто да се туче , и ако се yehpio да е нуждно да се туче, мисли неко време бм ли се та стварл могла коимђ другимЂ начиномЂ изравнати, па наипосле псугоћи и грдећи започне удвои. МаџарЂ ћути врло дуго , или тихо говори. Па наеданпутг. . шта прво при руци има, счепа и свогђ противника сђ тиме лупи. ТалЈинЂ caKpie се у каквомЂ тамномЂ месту и прободе свога противника пре него га онђ видити може. Вла обеси свого увреду у оџакЂ, и кадЂ свогђ противника, ма кадЂ после 20 година самогЂ нађе, счепа га за гушу говорећи му : сећашЂ ли се што си ме пре 20 година увредт ? СадЂ ћу ти платити." ХинезацЂ кадЂ се свади сђ кимђ , извуче свого саблго и прободе се говорећи : „мон е саблл бола одђ твое." ПротинникЂ нћго†на то извуче одма свого саблго и прободе се говорећи: Hie истина. мол е саблн болн. Инд!анацЂ кздђ y6ie свсгђ противника, однесе га кући, изпече и изеде. КозакЂ довуче се до свогђ противника , па се увате за перчиие, и вуку се тамо амо, докћ перчинЂ едногЂ неостане у рукама другогЂ 2. Кадг в залмбл$нг. ЕнглезЂ ћути десетЂ година и чека докђ му се девоика неуда и удовица неостане, па онда дође да е проси. Ако пође за нћга, онђ после месецЂ дана. крене се сћ нђомђ на путованћ ; ерЂ му е дуго и несносно време кодђ куће. ФранцузЂ нигди мира нема , заборавн са†осталми светћ , упропасти и себе и свое нманћ. Нозива свогђ лгобвесоперника на удвои. Утече са свошмђ девоикомЂ у светЂ, а после два три дана изневћри е. ХоландезЂ закуне се CBoio;1 девоики на вћчну вћраоств, затимЂ одпутуе у Ин/уго да блага стече, и кадЂ се богатЂ и проседЂ поврати, ако ового девоику у животу нађе ; узме е и буде срећант.. ШпанБОлацЂ стои целу ноћБ иодђ прозоромЂ свое девоике, свира у гитарЂ, и онда се држи да е срећанЂ, сШО га КОИ ППОТИКНИКТ, rin .l r f> нКнИМ'!, nnr*c»OniMiwrf» гјпа ^ лл а » i г — r " V* Г» ~ " ПраизЂ искрено и оз 6 илбно залгоби се, но како нћгова девоика постане спрамЂ нћга немарна, онда онђ почне пнти пчво, одебла и сасвимЂ заборави свого лгобавБ. Маџар-t озбилБно лгоби, али нигда неће признати свого лгобавБ; онћ оде са своимђ лгодма и украде свого девоику и вћнча се сђ нБоме. Тал!ннЂ прави стихове CBoiofi девоици и пћва лгобавне пћсме изподђ нћнм прозора , и како се увћри да и она нћга боли , одма се залгоби у другу.