Шумадинка
говцн, разборитјн предузимачи, вћштаци и уобште варошани. Они желе по цћломЂ свћту еднако воспитаHie, еднаке а.и.ине, еднака ела и пића, еднаке музике, игре и забаве, еднаке нрави и обичае — — , т. е. они се изедначаваго сђ цћиимљ свћтомг. у свему ономг., у чему имђ е могуће изедначити се. Саображаванћ сђ онимђ, што е обште за болћ нађено, задатакљ е свакогЂ човека и свакоп. народа; кои се тому противи, таи ce самљ оштећава. Макаква цћлг, да е човечјемт. животу поставлћна, човекЂ по свомђ нагону и врло разумно осћћа, да му се понаиближе треба за свои животђ и здравлћ постарати, ерљ без-b тога неможе ни оне велике задатке према моралу, вћри, отечеству , Фамил1и —- испунити. Зато и економно дћиствованћ поединогљ човека и народа заузима важно, да нерекнемо прво, мћсто у лкјдскомђ животу; оно му прибавлл наилакшимЂ дозволћнимЂ начиномЂ средства, коима онђ животђ и здравлћ свое одржава. НародЂ троши на ову цћлг. млого и млого матерјллнм добара, код oh - i > помоћу природе и землћ, помоћу капи■гала и тћлесне и душевне снаге свое производи, као : 9а ело, пиће, одћло, обиталиште, веселћ , угодноств , ученћ, казнћнћ,награђиванћ, путованћ, спаванћ. болованћ, укратко за сваконке личне потребе, каоиза средства, помоћу ко!и до oBbi добара долази. Нико неможе више угкивати , но колико заслужи своимђ трудомЂ , вћштиiiomii. землвомЂ, капиталомЂ, сродствомЂ, пр1ателћСтвомЂ, ми.шсрд^емЂ ближнг.и — . ГТа тако ни цћо народЂ неможе внше уживати, но колико заслужи , колико у землви CBoiofi произведе; шта више, онђ мора и треба више да произведе, но што ће потрошити , eD^ м.и»» ^ мроиз«v.,v n чотрошка укваре и другимЂ начиномЂ у штету отиду, а треба му нешто и подоста одђ потрошка и заштедити, да се тимђ у болћ станћ доведе , и животђ себи уобште а нарочито за случаи рђавм времена осигура. Но исто тако знамо, да народЂ неизброину мложину потреба осћћа, кое неможе задоволвити своимђ производима, него мора на ту тћлв одђ странм народа млого u млого добара узимати. Но као што горе рекосмо, да нико више уживати неможе , но што заслужи или управо заради, и као што одма у почетку видисмо, да свакш за наивећимЂ добмткомЂ тежи, а да наиманћ притомЂ са свое стране жертвовати жели , то се лако пона, да народЂ одђ другогЂ народа неможе више потребнм добара узеги , но колико му са свое стране да ; т. е. свакји народЂ мора млого добара произвести, кон за себе непотребуе, но кол су странима потребна, па за ова своа себи непотребна узме онђ одђ страногЂ народа себи потребшд добра, а та су башЂ страномЂ народу манћ потребна но она, што онђ одђ насЂ прима. И тако се користи и една и друга землл. НародЂ дакле неможе више ecnaria увести, но што е за извозђ произвео, а извози оно, што у ceoiofi землви неможе потрошити. Мм извозимо наше свинћ н. п., кое у землви нашои нет Ребамо,*) и то на ону страну, гдћ се више требаго, а у) Рећиће ко , како да намт. оне извожене свинћ непотре^уго, кадт. мало нби нма, кон се нетулге, да немаго мастн, с ланпие в свин1,ска меса. Ови треба управо да се ту,f ' ( *; Да вемогу по ону цћну . кол се за те плодове тра-
возимо ону чоу, коа начЂ е нотребна и одонудЂ , гдћ се манћ поТребуе; na исто тако мм увозимо онолико чое, колико свина извозимо, и опетЂ више свинн нећемо извести, но колико намЂ чое потребно буде. ерЂ у ирвомљ случак) неда намЂ нико забадава, у другомЂ случаго нећемо мм сами забадава да се трудимо. Тако дамо свинћ за чоу и примимо чоу за свинћ.**) Шго е дакле наше станћ више разв1*ено , утолико е болћ по стране народе, и као iuto они свош срећу у нашоН тражити мораго, тако налазимо и мм нашу срећу у нбшвои . Ово е вћчнми законЂ природе. Шта бм морали о савршености овогђ свћта мислити . кадЂ небм два народа еданЂ пореДЂ другогЂ срећно живити могли, него кадЂ бм се наироти†користБ и срећа еднога само сђ губиткочЂ и несрећомЂ другога слагале. Ову е истинулако понати. али е лгоди тешко понаго, ерЂ неће да е понаго; обладани предразсудама, страстима или незнанћмЂ. Зато е неразумно говорити , да нашу трговину страна трговина зато yoia, што е она развЈвнја но наша. Подђ обичнимЂ околностима су интереси економни наиачи: куповина и продаа, т. е. трговина, одржаваго свезу економну међу поединимЂ особама, мћстима, предћлима и народима; узаимностБ трговна е потомђ у свакомЂ овомђ смотренго наиача, и по себи већЂ и као еталанЂ основђ друге сваке узаимности наива>кн1а.
;ки, исте набавити. н кадт. бн платили онолико , ко.шко стракац-Б продавцЈ дае, небм се и!едно свинвче изч. зеn.rb нзвезло. Кадтћ бм извозт. забранилн или великниЂ ђумрЈкомт. отежчали, иебм се свин^ истина изђ зем-it изB0 3H.le и žw »I.M'J. naja, aiH 'rtni'I, Iie6bl Ce ПрОНЗводнте.мо (селаку) по волви учинило, н производв свннн бм се ума.по, а ума.гћшо пронзвода и нзвоза с.гћдуе умал-ћнћ Tpouinii и увоза и порушенћ трговине тако, да 6 bi доцн1 - е свин-ћ опет -б скупл-ћ 6hi.ie, а Mbi бм и сва она пре увожена добра изгубили; т. е. спочетка 6bi мало евTHiiiio а доцше опетЂ скупу MacTb трошили , али небм трошилн оне Marepie, коже, ципеле , каву и шећерт. — ■ кое смо еспапе одђ странаца за извожене свинћ кувовали. Hie чудо, што код-б насЂ ма.10 лјеодш има , кои ову стварБ у правои нћнои природн сватитн умего, кадв и нначе годинама презрћла правителБства и државници, коима е судба велики варода повћрена , проти†OBbi економнм истнна грћше.Орећа е за човечество, iiito еебарЂ У столћћима у свакои државн по едан 'б човекЂ роди, кои у овомБ смотренго државу на правми путЋ нзведе, и срећу народну оснуе; прнм-ћра таковогБ имамо садт. у облнжннБои држави. ' ) Mbi даемо управо свинћ за новце, ua за новце купимо чоу. Необично е, да овдћ говорећи о трговини мм никако новце у уста неузимамо, а свати зна, да трговацЂ безЂ новаца ни маћи неможе, и уобште да свакш за млого новаца тежн. — Ово пмтанћ тако е важно , да бм се понаособт. и млого о нћму говорити могло; но засадљ само оволико. Свак^и одђ насЂ зна. да нико новце невде, неш'е, необлачи, иесћди у нБима , иити се воза на НБима, него му требаго, да за ш.иузмеране, пића, одћиа? обиталиште, подвозђ — . РадникЂ небм тражш з цван. надннце, кадЂ бм му се све оно мћсто тога дало , што ће онђ за 3 цв. купити; дакле и онђ неради за новце,