Шумадинка

У 1» 1, о ј с дд> 24. А н р и и а 1 8 5 6-

ШУМАДИНКА

.t м с т 'i, а а

шшљшжшшшштжљ 9 шт&шг ж шфшфшш , Умредннк-ћ н издавателл Jlio6«»unp% ss. Непнднвић«.

ТЕЧ. ¥.

Оваи лцстб излаан на табаку Вторникои'!. и Петкомв. IJ.hita му e за трн мћсоца 5, а а» пола године io. цванц. За оглас - n.iaha се одт. нрсте 5 кранц. за трнпутљ.

чкраде, метне у недра , склопи гунв око себе, и тако Р^коша и ОРОТК IIATie НКН1Д01Ш1>1 [главу у недрн нама донесе. Троћји данЂ одемо ki 3 цркви, ("про.^ужено) јпоставимо страже около. rpo6i 3 мога отца одкопамо, глаic ву па тћло наместимо као што е на ;кивомт> бмла. и онКао што самћ казао, нрпмекамљ а стрнца. и пошто да онета закоппмо. — Фочићх. оде у ШабацЂ, но мн оми каза, да кнезови погиооше. потерамо kohi. што орше . Ј v ♦ i ,, петћ неповратимо Фами.пе v кућу. но еднако у пианинк можемо, и дођемо купн. Мои мати. четири наше жеке., г Ј Ј ' Ј

сестра и сва деца ударе у запГ.вку и нлачљ. Кажемо имђ да

|Носову сћде. а mbi само ноћу дођемо и накупи се ком-

. , . , inia те сћдимо, а како зора. а ми опетт. у шуму у збегљ. ћуте, но свака сво« што oo.vb има да сирема у торое да , . r Ј • Ј • ,' „ „ , i , . , ivatio Фочнћт. v Шабацг. доће, хтео е и тамо кнезове се бега у шуму. а да се ману запг.вне, кос одада и учиие • k л ' ' ' " „ „ • ..јсећн, но ићговЋ брап, Мусага Фочић/Б nie дао, но реи оно нече сви иооегнемо у нашу планину Посово. и: 1 Ј ' 1 |као : ..Н за ове кнезове стоимђ добарт, i" — Мемед-ага тамо сву cboio Фамилно сакјлемо. н ночнемо мислити шта . r п + , lr fetll ,, „ 1СЛ „ s Фочнћт, частк) се кодђ свогг, брата и по лову ишао. но пемо далг, радити. Кад|, уготру (24. Ннуара 1SU4. год,» " 1 Ј ' t . * кадЋ чуе да Црнога ћорђа нису послани Гурци могли ето ти нашега зета Шивка Даонћа и ioiuti , ,;ва турчи- - , - , » . * погуоити. него е пооегао, уплаши се Фочићт, и несмеде на иринтелн могг, отца, са !Оште три кмета. и кажу Ј "

10ште ТурцБп „Хаиде Нкове, послао насљ е Мемед-ага ФочићБ-

преко валћвске naxie проћи, кудт, су се лгоди млоги већљ t ». 6 б 1.1 и узрунли сбог-ћ изсћченБ1 кметова. него сћдне на хоће теое да окнежи." Мои стрицт> каже имђ , да онђ не. , чамацЂ и ннза (^аву у ћеоградЂ побегне. сме међу 1 урке више ићн и да неће кнезЂ да буде." — Ј r Турци кажу: слободно, тнрда е вћра, Фочићт, хоће опетљј fl и стрнцЂ Н ковђ нисмо се имали шта друго про-

кнеза одђ вашегЂ оцака, и неће да иде докле изђ ваше родбине кога неоинежи." — КадЂ видише Турци да никако мои стрицЂ неће да иде у Валћво, они се спреми-

мишлати, мб 1 смо одђ оногђ часа како смо у шуму побегли, готови 6 б1ли да се сђ Турцима тучемо, али нисмо се могли ослоинти. да ће народЂ сђ нама пристати на

ше да иду и рекоше : „Е, Лкове готови конакЂ ето тијосвету сбогЂ два кнеза, кое е истина народЂ обадве кнесутра Фочића v гости!" — Онда мои стрицЂ немаде ку- жине .iro6io и уважавао, али оезЂ нби такође остале су

да, ii!"j о оде у Валћво, и кадЂ е дотпао ФочићЂ му рек не: „Нкове , Алекса е траж!о наше главе, пакЂ изгуби свон), iio а хоћу онетЂ одђ вашегЂ оцака да окнежимЂ." то му се ночне стрицЂ извиннвати: .,fl самв узео

На

новце изђ Нћмамке и растурјо но вилаету да тргуемЂ, а проти неподноси, а одђ онб ! други nie ни еданЂ вћштЂ вилаету, Н о молимо те ага мети другога кога хоћешЂ!" — т ,1 окђ, 10кђ ! н одђ нашега сон хоћу кнеза и никако другчје!" roBopio е ФочићЂ. Онда мои стрицЂ оде и договори се сђ валћвскимЂ Турцима те сви рекну да е Пен НнковићЂ изђ Забрдице АлексинЂ рођакЂ. То ФочићЂ вћру е и окнежи Heio, кои е кодђ могђ отца 6wo булгобаша. и коме смо ми кумовали. Међу тимђ Валћвци измоле одђ Фочића , и тКло могђ отца neniR Маноило изђ Кличевца на колима дотера и кодђ цркве v Бранковини безЂ главе саранимо. Гла®а е остала кодђ Фочића на чардаку: но HeKiS ЖиванБ ^ротићђ изђ села Близонн, ноие онде послуживао, ноћу

обадве кнежине безЂ главе. — Мои стрицЂ оде у Тавнаву и Посавину, куда е новце раздао на свинћ, да што пре отисне свинТ, и у Мемачку прегна, да 6 б 1 кого пару узели, па после што Б огђ да. Међ^' тимђ пукне гласт. за Црнога ђорђа. да е баш -б у нашу себнчну неделго са дружиномЂ дошао и запалјо турскји хан -б у Орашцу и почео кавгу ст» Турцима и туче гд1, ifi годђ нађе. (О томе доцн1е казнвао ми е некји Лука МарковићЂ изђ Орашца крагуевачкогЂ, да се онђ — Лука — ■ башЂ у ту неделго жешо, и ЦрнБШ ђ(»рђе са сто друга дошао му на свадбу, ручао, пакЂ после 3ana.iio ханЂ у Орашцу.) Чу« то и Пореч-ал1а. МуселимЂ валћвскш, узме валћвске Турке, оде на У 6 ђ касабу, крене све Ублнне (Турке), и жене и децу у Валћво посели. (т. е. крене да нреселн У.) и падне на конакЂ кодђ грмића у Бабинои-луци. Л видимђ те ватре и познамЂ да бегаго. ОдемЂ одма у Котешицу нашемЂ куму и добромЂ кмету старцу Сави Сав,ковићу, и нађемЂ га са неколико Кугишана на брду, о-