Шумадинка

Ш 259 ш

с то свога отца, а свк знаио како « народу подћ Хаџи51уста-пашомЂ добро бмдо. —• Зато тм кнеаее lleio. ако „ и СИИ шћ царевћ кнез!> бмти, а тм иди царскоме мовеку Дел -амету, кои е ФерманЋ донео, и крозг. кои Ферманв неможе насЂ ни пушка, ни топђ. нити какво друго оруsuie убити, а веће имамо у Лгобинићу око 1000 коипика кодђ Пегра брића, попа Леонт!н и Исаииа Лазића изг>

— Еи рођаче £ викне еданг. сеиикЋ другоме, кога e на путу сусрео, и по номг> се видиио , да се некудЂ жури. А. но Б огћ да ? Шта ти ради жена? Коиико е сатјн? П ошто е каимак-b? — „На вашарЂ; како тако; три одкуцаше; по дванаеств грошића," бмаше одговорљ на брзу руку. вданЂ храбрми генералЂ, кои е у военои служби о-

У роваца, и у тои воисци е царскш човекв Дел-аметЋ; а пође 6ДНОМЂ на ратЂ ? а неколико младБ1 ca , lo . и Црнмн ђорђе веће е све ханове мопа.и.) и народт. BOJlbHHKaj кои ннка д а у рату бмли нису , пођу за ибимђ.

подигао, а тн ако нећешЂ и неки кметови, а ви идите у Валћво Пореч-алш, па се са нг>имћ затворите, а нм ћемо емачно доћи на васЋ, а зпаите да е нч1н царЋ и сзвћ иародЂ. него твои Пореч-ал'ш"..— г Го слуша ђорђе КрстивоевићЂ изђ Забрдице кметЂ, кои е дошао сђ новимћ кнезомЋ ПетмЋ пакЂ рече : „ЧуешЂ кнеже Heio ; да оваи прота рекне: ђорђе, еди месо у петакЂ и среду. л ћу ести. а камоли нећу Турке тући." v To вамЂ само напоминћмЂ да видите колико су онда Срби постове уваЈкавали). Онда кнезЂ Heio одговори: „Та брате оћу и л, али како ће напослћдку изаћи? — „Нема ту више много разговора, но тм кнеже, или идите у Валћво Поречaniu и сћ н1 .име се затворите, а н одо v Посавину, пакЂ ето ме на васЂ, или и вм аидете са мномђ . Тако се они склоне и сви одоше у Л ^обинићЂ у воиску. Л дигнемЂ Богу руке, кадЂ само уклони оне разк!'даче одавде, да опетЋ гнбиздо савЈемЂ и воиокз' купимЋ. (продужен!е слћдуе.) 1 Р В И Ц К. Девоика нека, коа g знала да бела боа представли невиноств а зелена надежду , опази еданпутЂ , како се снегЂ топи, и како исподђ нћга зелена травица пробЈн. ла сасвимЋ узхићена узвикне : О Боже. дивне красоте! НевиностБ пролази, НадеаЈда долази. — ЧовекЋ еданЂ, кои е истина науке уч|'о, алн опетЂ зато ништа изуч|'о Hie. Фал!о се предЂ разборитимЋ селннипомЂ еднимЂ са наукама, кое ни притнжавао nie, и почемЂ ован сђ лицемЂ своимђ такавЂ знзкђ учини , нзћ когћ е онаи заклк>ч!о, као да му неверуе . за доказателство наведе , да се е онђ у два свеучллишта учјо. На то му просто селпнинЋ одговори: И н самБ имао едаредЋ теле едно, кое е две краве сисало, па напоследку опетЂ оно ништа друго постало Hie, него во. ЧовекЋ еданЋ имао е самоволћну жену, коа му е доста посла правила. Тога ради оде свештенику и замоли га, да е онђ беседомЂ сво1омђ до тога доведе , како ће она као жена мужу своме попуштати н покориа бмти. СвештеникЋ тако учини и заклгочи беседу cboio сђ тиме, да мужЂ и жена треба да едну исту волго имаго Но, одговори она, па шта садЂ јошђ оће мои човекЂ ? Mbi башЋ имамо едну исту волго; онђ оће да буде госпо-

дарЂ у кући, а и л то исто оћу. Ф илозофђ еданЋ доказуе, да шунка гаси жеђв. 6pb ^адЋ се човекЋ шунке наеде , обично e да мора млого Дити, и тако тиме загаси жеђћ.

ГенералЋ з 6 огћ старости свое сеђаше мало погурено на конго. Овима младићима да се .то на смеи, те му се стану ругатн и изсмевати га. ГенералЂ на клико-ганћ то окрене се и запмта ш, чему се смего. О, иишта ше, одговори безобразанЂ младићЂ еданЂ; него господине, што вм седите на конго као касапинЂ? — МорамЂ тако, одговори генералЂ ладнокрвно; ерЂ толике теоце на касапницу водимђ. — ЧовекЂ еданЋ у лготини збогЂ нанешене му увреде неке одћ сусћда нћговогЂ рекне : Уб io ти Б огђ лгоде те, кое жене за носђ вуку; н да самв какавт> властникђ , све бм iK дао у воду побацати. — О , лгобезнмб човече! одговори му на то жена нћгова , како можешљ тако што говорити, клдђ са .мЂ знашЂ, да ти башЂ нимало пливати неумешЋ. М А Л И Н Е. iVfaHh 6 бј труда човека стало, кадЂ б w гледао да управо добарЂ буде, него ли што га муке стае, да се покаже да е добарЂ; ерЂ и други лгоди нису толигсо слепн, да нћгово маисторисанћ невиде, те му е наипосле јоште узалудЂ сва мука. Истина е нешто свето за човека, нешто што кђ нћговомђ бмћу принадлежи; и зато штогодђ човекЂ верув, то само зато веруе, што држи, да е то истина. Права е лудостЂ, чинити будалаштине и неправде у надежди, да ће ifi ко оправдати ; ерЂ зао постае горимљ, кздђ га ко гледа оправдати. Ко Hie уверент., да е добродћтелБ наивеће благо на свету, таи се може изђ тога уверити, што и naKropifi човекЂ радЂ бм бно у чемугодв показати се, да е добарЂ. Знати своима желама границе пологкити, избавлн човека одђ млоги брига, и причиндва му млога задоволвства. Ласно човекЂ прашта себи оне погрешке, за кое нико незна; а то небм заиста чишо , кадЂ бм о Богу нсно поннтје имао. Врлина човека несастои се у томе, да е онђ без -6 сл.абости, него у томе, да може свое слабости обуздавати и нвима владатн. Законодавци нису поставлн.ш никакве казни противу неблагодарности; ерЂ благодћтелБСтво таква е добро1дћтелг., кон сама себе награђуе. t

ДОПДћЕ и СТРАНЕ IIOBOCTII.

С Р Б S П. На предложенћ Попечителвства Правосудјн благоволкла e Нћгова Книжеска СвћтлостБ у cor.iaciio са Со®ћтомЂ вмсочаише рћшити, да се одђ оженћнн Практи-

к а нт а и Паидура обштинск{8 прирезтћ унапредакЂ ненанлаћуе .