Шумадинка

Ш 26 да. И у сиКдству тога неће се у будуће на црноме мору подизати никакви градови и морске оружнице нити ће се сада постоеће задргкати. Обрана трговачни и морепловнм интереса бмће у свима дотичнимђ пристаншптама црнога мора обезбеђена поставланНмЂ онаковм установићнн , коа су међународномљ и обичаиномљ праву сходна. Обе пограничне државе обвезаћеду се. да само опредћленми , за приморску c.iужбу потребнми брои лаки ратнм лађа на црномЂ мору издржаваго. На ту цћлв заклгочена између обе речене дри:аве конвенцјн, почемЂ наипре буде одобрена свима o 6 iutwh уговорљ мира зак.иочавагоћимЂ силама, бмће присћдинћна као додатакЂ главномЂ уговору , и добмће исту она кву силу и важностБ, као да она сачиннва саставнУ част^ главнога уговора. Оваи одвоенми и посебнћш уговорт. неће се Mohis безЂ одобренв сила, ное главнми уговорљ заклгочаваго, измћнити или поништити. Затваранћ дарданелски и боспорски мореуза rio издтјго иеће се односити на оне у предходећемЂ чланну означене лаке ратне лађе, кое ће се на ушћу Дунава држати. IV. Христ1ннско жителћстео отоманске Порте. Права и повластице христ1ннски поданика портинм обезбеђаваго се , али безЂ уштрба независимости и достоинства султанове круне. Будући ће се између AycTpie . Француске , Велике Бриташе и Вмсоке Порте држати преговори и савћтована, да се христЈннскимЂ поданицима Султана обезбћде нБ |'ова верозакона и политична нрава, то ће и Pycia бшти позвана, да у тимђ савћтованнма участвуе. V. Особита yc^oein. Ратугоће силе задржаваго себи припадагоће имђ праso, да у европскомЂ интересу особита услов!н, осимђ obm преднаведенм четири точк!и rapaHiie, поставе. ПараФирано у Бочу одђ петЂ представника дотичнм држава. И параФирано у Паризу одђ ceiro 12, пуномоћника на конФеренц1нма. ПротоколЂ Л? II. адницп одк 16. Фебруара 1836 год. Па тои сћдницм присутствовали су: пуномоћницм Ауcrpie, Француске, Белнке Британ1е, Pycie, Сардише и Турске. Главнми пуномоћникЂ рускш обзнангое, да e онђ своме правителБСтву г учивћно у смотренго примир^н заклгоченЉ саобшт!о, и да му е на то нвлћно, да су већЂ и нуждне заповћсти и налози оправлћни рускимљ главнммђ вонсковођама у Криму и у Азш. Пуномоћницм Француске, Сардише и Турске учиниди су томе подобна саобштена. ЛордЂ КларендонЂ одђ свое стране ивла, да е савозннчкимђ флотскнмђ командантима у црноме и источ-

2 Ш ■ номе мору такође изданЂ налогт,. да се уздржаваго од г свакогЂ пепр!ателБСкогЂ насргани на руску областв, Гр офђ Валевскш вели,да бм већЂ вр^ме бмло, npe^ узети претресанћ неки предварителнм пмтанн, па д а се токђ обшти преговора опредћли. Гр офђ БуолЂ тога е мнћн!н, да се наиире обш Тн основи набрзо испнтаго, npe него што 6bi се присту Пн , ло спец1нлномЂ (потанкомЂ, посебномЂ) изслћђеиго сва. ке поедине точке. ЛордЂ КларендонЂ подпомогне то мнћше и рекц в да сама важноств поедннм предмета треба да опредћ.,,, редЂ, коимђ ће се Tin предмети подчинити конечночг испнгиванго. Тои комбинац!*и приступе и остали пуномоћницн, Пмтанћ, да л' да се приступн кђ саставлднго сдногђ или више инструмента, буде едногласно одложено, но cbr пуномоћнцм сагласе се у томе, да се сви преговори заклгоче у едномЂ обштемЂ уговору, коме ће бнти придана остала конФеренц !ална акта. ГроФЂ ВалевсгЈи прочита на то примлћне одђ уговарагоћн сила сила нредлоге мира и то параграФе еданљ по еданЂПротивЂ првогЂ параграФа прве точке прнмћти баронЂ БруновЂ, да рћчБ „покровителвство" неизражава, башЂ подпуно одношенћ Pycie према подунавскимЂ кнажествама. Русни су пуномоћницм то и на бечкимЂ конФеренфама примћтили, и добмли су то удовлетворенћ. да се другш изразЂ избрао , кои е одношенго Pycie према подунавскимЂ кнпгкествама нћговЂ значаи оставио. БаронЂ БруновЂ зактева дакле, да се на таи предметЂ обрати нозорЂ, као што е то и на бечкимЂ конФеренц1 - вма учинћно. ГроФЂ БуолЂ примћчава, да у самои ствари покровитеЛБСтво постои, премда се сама рћчг, у дипломатскимђ спошешама сђ ПортомЂ нензлази. ИзразЂ гарантј« употреблнвант, е до душе: но важно е. наћи тзковуФорму и.зраза, коп е гако удешена, да се асно покаже, да се тои изклгочителнои гарант!и еданпутЂ краи учини. Али-паша са свое стране примћчава , да е рћчљ „покровителћство" и у дипломатичнимЂ актама употреблнвана, а нарочито у органичномЂ устроиству подунавски кннжества. Главни пуномоћници Енглеске и Француске додаду кђ томе шшђ и то примћчанћ , да у Бечу учинћна заклгоченн нису никако подпуно задоволвила сагозне силе, и да се з 6 огђ тога данасЂ, почемЂ су онда учинћна поради повратка мира напрезана остала узалудна, сђ ис тимђ заклгоченама занимати нетреба. Руски пуномоћници пакЂ мисле, да бш поради ускораванн конгрески послова валвло узети у призренћ и тадашнго едногласностБ, кон e онда у некимв точкама владала. БаронЂ БруновЂ тогђ е ммшлћнн, да положен% Ср6ie буде предлетЂ особеногг чланка. О вомђ сматранго прндруже се и осталБ! пуномоћници. Али-паша разлаже, да престаннћ свакогЂ поединогЂ покровнтелБства по самои природи ствари исклгочава и свако заедничко покровителБство , по чему се дакле ин-