Шумадинка

УБ ђограду 3. М а

ШУМДДННКД

ЛИСТЂ ЗА

швз»шжавж®12т 9 шш7 в жшт®т< Ј ^чредникЂ и издавателљ Лгобомнрљ is. Ненадови>11>.

ТЕЧ. V.

Оваи листт. излази на табаку Вторник. Четвртк. и Субот. н /ћна му е за три sihc. 5, а за пола године !0. цванц. За огласе таћа се одт. врсте 5 краиц. за трипутг.

J \s 35.

РУКОНИСН ПРОТК ИАТ16 ИКШДОВИћА. (продужено) Вратимг. се а и ЖиванЂ булгобаша кои сио ту на састанку бмли , и нађемо , гди наст> чека старии кнезћ Никола Грбовићљ, међу прочимЋ договорима, запита онћ мене : „душо, кадЂ ћемо ударити на Валћво да палимо ?" Н му кагкемт. да самБ дао вћру, да за петт> дана нећемо ударити. али збогг. тога самв д то учин!о, што е доста Турака у Свилеуви и што самв тамо 200 наибол^и момака у помоћв п <Јслао да оне Турке pa36iro, пакт. окда сви скупа на Вал1.во да ударимо. Кадт. саслуша ohti то, рече ми. „да ниси душо, efepe задавао, а самв. мисл1 'о башг. вечераст. да ударимо, али кадт> си на Свилеуву послао воиску, и на петћ дана одгоднј , нека остане.докт. видимт. шта ће на Свилеуви бмти, но велимту , да л узпутт. изподћ Валћва око чардака сћна и сламе замунђамт«, нека она паса вћра зна, да оћемо да палимо" — а тм дела то кнеше, рекнемт. му н, и онђ оде у свого воиску у ЖуберБ, али по мраку. СадЂ да видите мое памети, кое ме уверило, да стари право кашу: Прва воиска за другога. В саставимг. воинике и рекнемт. онима, кои су изт. оближнћи села. вечераст> су браћо покладе, идите кућама те покладуите, па рано уготру доћите. и они одоше само до 400 остаде ст, нама у Гра6 овицб 1 на конаку, а л осланнгоћи се на оно што самт. СЋ Гурцмма уватјо вћру, да за петт. дана нећемо ударити, легнемт. безт- бриге да спавамт.; алт. у неко доба ноћи дотрча страгкар-b избуди наст. и кагке да изгоре Валћво, и да млоге пушке пуцаго. Устанемт> д и погледамЂ, Валћво доиста гори, повичемо воиску и скупиMf >, пошлћмо у оближнн села да брше сви дођу, и текЂ са дтј видимђ , каквусамБ понрешку учишо за лгобавБ покла Да, а сђ друге стране чудјо самБ се, ко удари на Ва-

Како одсада пошта трипЈТЂ на неделк> у внутреностћ полази, то ћемо и мм, желећи читателвима нашимтв сваке иоште што ново саобштити, однко трипутБ неделвно Ш ушднибу издавати; и то еданпутЂ на читавомћ табаку, а двапутЂ на по табака. Учредиаач. по мравд^£Цјј§^е турска сћна и сламе и чардаке, по сата исподђ Валћва и све попали, пакЂ с.е врати у ЖуберЂ у свого воисту, пакБ беЗЂ бриге и онђ покладуе па легне спаватиртГо КедићЂ и Миливои сђ друге стране Валћва кадЉвиде ватре изподђ Валћва и пламенћ, они помислишеГда е наша воиска ударила и са дну Валћва почела палити. па еданЂ изђ Вране у србску варошБ а други иа Брђане у турске куће слете и почну палити ВидракЂ. Кадт> ТурцБ! то виде, онда Пореч-ал1н заповеди, те све куће око нћгове камене авл1е попале. да бм пушкама плацЂ учин1о, и тако се на ноћи чини да се сво Валћво у оганБ претворило. С здђ а запитамЂ Живана булгобашу шта ћемо сада ? Мм синоћЂ дадосмо вћру за петЂ дана да нећемо ударити, а они беЗЂ договора ударише и запалише Валћво, садг или е болћ одржати Турцмма речБ, а нашу браћу оставити саме да се туку 5 или е болћ рћчБ погазити, а браћи у помоћБ притећи? Булгобаша ЖиванЂ рече, обое Hie добро, али е опетљ болћ рћчБ погазити, кадЂ е неотице. него браћу свого издати. И тако иођемо msi одма сложно и таманЂ дођемо у полћ иодђ КличевцомЂ (гди е сада кула озидана) а одђ ЛгобостннБСке ћупрје просу се око стотине пушака. На то мбј се на ниже одбЈемо, ту намЂ погибоше два врло добра момка изђ Вровина -—- запалимо неколико кућа iouiTe и Турке у велику каменомЂ озидану авлјго затворимо и чита†смоЈиданЂ изђ пушака тукли. ПредЂ ноћ б пређемЂ а преко Колубаре, састанемЂ се са кнезомђ Н иколомђ ГрбовићемЂ и КедићемЂ да се договоримо шта ћемо садЂ радити. Старни кнезЂ ГрбовићЂ наже: „Ови се Турци у онаку тврдоћу затворише, гди шмђ се дуп!о безЂ топа неможе ништа учинити. но валн ifi чувати. докђ се одђ глади непредаду; али нема брашна! (онђ тако зваше барутЂ) но иди тм душо, траши брашна (барута) а n ћу ову пасго вћру чувати и цћнити, као и они што су мога Алексу и Бирчанина цћнилн." Те ноћи: кадЂ смо се тукли на Валћву, видили смо сђ брда сво небо црвено на Руднику , иои е Корађор-

лћво ВнћЋ

и ko га палн, али ово е овако 6 бгло : Када е Грбопреко Колубаре врло доцканЂ одђ нзсђ отишао,