Шумадинка

У Rt. ОГРАДУ 5. М а н 1 8 5 6.

ШУМАДИНКА

ЛИСТЂ ЗА

тшљш&шшшшш„ шшш шевшт«

УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ п. НепадовићЂ.

ТЕЧ V ЛИСТЂ "злази у Втори.« и ЧетвртакЂ. на по табака, а у Суботу на табаку. Il.hna му е — ^ * "затрн мћс. 5, а за пола годнне (о. цванц. За огласе n.iaKa се одт. врсте 5 краиц. за трипут-в. e/*° ® *

»I

Л/ А М.

Еио руина зора плави Обаснла ioipa краи, Увћнчан1>1и, свои у слави, Изг. в1>чности ено Маи! У слободно хаидмо пол h, Там' е блигке там' ће болК РазпКванн птица гласг., Веселити лшбно насЂ, СадЂ већг. мала мила шева Свои у летнми хити станЂ. У радости леће, п1.ва, У слободи маискји дан-b, Да по плавомЂ неба no.uo Ускићена снти во.ио Пћвашћи тамо Маи; 6рг> стр]ллаца нунг. e гаи. Д окђ се бори данђ ioiiJTi ct мракош> Там' слободантћ дуте летљ Срце крилу CBOMb на лакомг., Свои у BbiiuiK диаге с' светљ ; —■ Ливада е тога света Незгцела пуна цвета; Међу цвећемг. бира цветт>, Осећана свогг. за сплетг.. Осећанћ да овћчи, Убеђенв силна свогт. У молитви тихои клечи, Дверг, с' отвара — пвла c' Богг>; И подг> вћнцемг> лгобве чело, Топло чувство што е сплело, Трепти свћтомг., плачти грудв; —• Шта-и садг. за нби землћ студг.!? Да! на ладнои землћ грудви Разсула е вћчносгг, дарт>; Али лето близу труби Крући нама скуплн жарћ; —■

Па кадг. лето сатре цвеће Онда eceitb нам' донеће За утћху зрћлми плодг. Да с' гкивота снабдћ бродг>. У Београду 1. Ман 1856. Алекса Десимировићг>. ц р н u н п р о с i л i; %. „Заиста, заиста!" викне К а р а л г> узимагоћи опетг> свои уверава(оћ|'и изгледг>. ,,fl знамг. твого истор!ш, или » ihoro болК, д е нагађамт>. Она е такова, као uito су исгоpik млоги романски' шнака. Тн немашЂ свога порекла. Твол матн, или у недостатку матере, npiHTe.ibCKiii банкерг. исплаћув ти свакогг> месеца припадагоћу частл умерег е neii3ie." „Hie тако," пресе му речБ К с*а в i е. „Hie! А оно е ипакг. што на то наликт>." „То е нешто жалостно К а р а л у, рекне К с а в i е лагано. „Доисга а немамБ мога порекла; непознаемг. ни отца ни матере. У школу ми е пенз'ш у писму шилнна. Одг> тогв времена примамг> месечно триста Франака. „Што самв казао?" „Ко дае овм триста Франака?** „Шта ти е до тога ?" „Дал' ћеду ми се то увекг> давати ?" „То е важшв пмтанК; али на свагии начинг> то треба веровати. Изг> 4in руку добмдшг. они триста Франака, К с а в i 6 ?" „Незнамг>!" „Охо, то е мало пресно. Tw морашг> ма кога видити." „Никогг>." „Чудновато." „Заиста чудновато, и преко тога врло грозно, Кар а л у! —■ О веруи ми, безЋ луде лшбави оваи 6w таине пунми дарг> одбш, кои е подобанг> милостинби ; а бм се света onpocTio или какво место у нКму извоевао; л бм радш да живимђ; п — "