Шумадинка

У Б- вограду 8. М а н. 1856

Ш7ИАДИНЕД, ЛИСТЂ ЗА УчреднинЂ и издавателв Лгобомирљ bi . НенадоипКЂ.

у Оваи листћ излази у Вторникт. и Четвртакт. на по табака , а у Суботу на табаку. ll/hна му е за три мћс. 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace n.iaha се одх врсте 5 краиц. за трипутљ. в/»= *

ТЕЧ.

Ц Р Н fal И П Р О С i Л К Ђ. (иродужено.) II. Дошавша бмлше една госпоа средн 1. величине и дивногђ узраста. Нћио лице 6i»iaiue изгубило свћжостљ младости, али оиа iomre еднако 6faiHiue лепа. и могаше се држати. да е бледоћа н Ј јнбј образа и угашенг. изразт. нћни o^iio произведенг. тегобомв судбе, а не годинама. То бмнше една од-b оим госпои, о кои старости неможе се човекЂ обклађати, а да нема у џепу крштено писмо. Неки бм држали да имаЗОгодина; болћ извештени говорили су да има 40. Ако e ово последнh MHliHie основано, морамо безпристрастно примћтити да е време прилично благо 6bi.io спрамљ овогђ дражестноп. лица. Шта чини 10 година вмше или манћ, кадт. е човекг. лепг.! На нго бм се могло изречеше употребнти: ,.Лепота нема старости; лгобавБ непмта за такове сиоредие ствари: лепа госпоа у истое време увект. е и млада госпон." Што се на нбои на првни погледг. могло приметити, бБ1нше она спороств движена, она небрежлБивоств у држзнго, она тромостБ у ходу, што е своиствено кћерима трописки' земала. Свако нћно мицанћ бмаше нћжно и заокругло, но опетг. безг. маисторисанн, изт. свакогЂ нћногт> двизанн говоратие трома грацјн. Нћни мишићи чинише се да свако напрезанК избегаваго; нћни гибки и лепе Форме удови тражилн су по нагону мирг. и у миру задоволвство. Ко непознае сасвимг. очаравагоћа свиства ове креолске угодности, подг. ко1омг> обично тина и гори силна ватра. Ове госпое, кое се чине да у дремежу животг> "роводе. могу, кадг. in страстх. распали, скакати. као срне. Ове беле мишице, за кое и самг> муселин -b Hie доста чћжант,: ове слабе руке, коима бм и тежина лепезе тешбмла, стегну кадкадг. и наиичу мушку руку тако да оће да прсне. Госпон Маркиза одг. Р е м б р и бмише креолка*). Она сагожаваше сг. прјитношћу свое постоибине ону другу и неманћ очарваагоћу дражестћ паризкина. оно изучено

*) Креолацч, назива се, кои се о Д б европски родителл у Америки, а нарочито у шпанскизге. населбинама родш.

средство кг. допаданго , вешто мешанћ природе и школе. Дуже задржаванћ у Францускои у томе го е извештило. Она се учтиво покиони на К с а в i е-о в г. поздрављ, и како е онг. изг. собе изилпао скине свое покривало. „Шта зактевате одг> мене, добра rocnoio ! повтори Каралг., кои е положенћ кривца узео, кои очекуе свого пресуду. „Сећашг. ли се наипосле, да самг. ти rocnoa мулату?" рекне госпол одг. Реибри, показугоћи притомг. на едну столицу. КаралЂ брзо донесе столицз г . ,,fl нисамв то заборав1о," одговори онђ. Госпол одђ Рембри седне, намести боре одг. свов свилене алвине и употреби едно два секунда,да наизгодHie место нађе. Кадг. ra е наипосле нашла, приклони главу на раме и зажмирне. „Морадо те потражити, „Жуанг> де Кара У-" рекне она. „Одкадг. Hie доволвна моа речв, да те дозо-

вемг.

9»

Мулатг> отвори уста да се извини; али мигг> Маркизе заповеди му да ћути. — Оваи мигг. показиваше му просто подножну клупицу, кон станше у другомг> буџаку. Каралг> донесе зактеванг. предметг> и намести подђ ногу госпое одђ р е м б р и . Креолка намести се као што е хтела , прекрстивши нћжне ноге едну преко друге. КаралЂ cTaauie предЂ нбомђ немЂ сђ оборенимЂ очима. „ДвапутЂ самБ ти писала," продужи госпои одђ Р е м б р и, „двапутЂ, — — а теби. Зашто ми ниси одroBopio ?" „НисамБ смео." „Ниси смео ? Зашто? Будући си ми 6 б 10 непослушанЂ ?" „Не rocnoio; ваше су заповести испунћне." Чело Маркизе разведри се. „Тг>1 си добарЂ младићЂ, „ Ж онкилђ ," рекне она сђ онб 1 мђ оштримЂ певагоћимЂ гласом-f. , коме креолке зпаду дати поражавагоћу умилностБ. „Аид' да видимо, шта си учишо ?" „Придруж!о самБ се младићу," одговори КаралЂ; „ето већ -Б месецЂ дана, како еданЂ другогЂ неоставллмо '