Шумадинка
ШЂ 307 MQŠ
Беипрдера. дочекао га е тамо намћстник-b крал1.вства no.ihCKorh, KHaaii Горчанпвћ, кои е на чеиу csiio овдаiiiHi.n грађански и ноинички b.iactih и т1-.иа већт. неколико сатји цара изчеиивао. Осијп, тога били су ту и нени bw ни др;кавни званнчници, кои су неколико дана iipe ц«ра стигли, као н. np. новоиостап.1 I.hi.ih иннистерн иностранм дКла, кннзћ Горчаков-b са своимђ лрвимЂ ин HtiCTepifl.uiHMi. caBliTHiiKOvn,, барономг, Маицовомв; далК ђенирал-ађутанти Фроловт. и Долгоруцји и млоги други. Дар|> е одма примјо намГ.стника у аудјенцмо, и пошто е ma.io 1Н)вечерао, легао е одма спавати, будући е одг. путованн утруђенч. био. — ђенерал-ађутантт, бароиг, ЛивенЂ, кои е прекшче овамо стигао , одпутовао e н>че уwrpy у Границу, да као што се говори тамо дочека велику индгин10 Олгу, принцезу Вхртембержку. — бданг. допнсникг. „Бреслауерт, цаитунга" донос и иамт> не по реду слогђ , али одђ при.шке npaBbiR смисао беседе цара Ал^ксандра, изговорене племићснои депутацп1 н племићскимЂ маршапима у Варшави; она гласи овако : „1 \1ол свагдашна и главна ммсао и теа«нл у смотреhio ове земиГ,, говораше царЂ, бмиа е свакадЂ та , да се све, што е досадЂ бшло , преда заборавности. Д сам!. сђ Полл^има задоволанЂ, и то не само зоогђ тога , iiit** су они крозЂ све ппкрете и колебана, коима е Европа изиоагена бмла, дужности свое према своме владаоцу, и лремз себи испуннва.ш, но и збогЂ тога, iiito су они између Hbii, i;oh су у редовима мое воиске борили се , дали асне и изредне знаке свое вћрности и храбрости. Сви Полаци ле:ке ми на срцу , и н у смотренш т,и имамЂ нанлепше намКре, будући п све Поллке . нооимђ као moio децу; кагките то вашимЂ землнцима, господо мод , iiOi:aЈките имђ и то, да е време, да се већЂ еданпутЂ осгаве CBoiS ca.mpii'. Н оћу да Пол^ска буде срећна, но Полћска моисе само у свези са Русјомв срећна бмти." Ове су рГ.чи врло знамениге и млогазначеће , особито кадЂ се помисли. да се на парискомЂ конгресу iibi танћ no.ibciso ни наимапК у виду имало Hie. Овои беседи приписуш пеки листови велико одушевлћнћ Mo.iaita за цара Александра. У Од'-си 5 Маи. Шче в стигао овамо нзђ Николаева паробродЂ „ТаманЂ" са 380 болестника и ранћника. Премда е поморЂ у гошнои Pycin лко попустјо, то и пакЂ ioun, млоги умиру. ФРАНЦ 5 С 15 А. У Паризу 12. Маа На прекшчерашнћмЂ ба.?у у Сен-Клуду, на кои е позвано бмло око 400 лица , присутствовала е и царица Евгенш, кои е врло добро изгледала; она е вмше пуга преко целе сале rfipe доле прош^тала, и отишла е си бала текЂ око 2. сата noc.ie поноћи. Примћћавало се, да се она вр.н> дуго разгоцарала са гроФомЂ ОрловомЂ и сђ енглескнмi, ђенераломЂ Бр ауно.мЂ. ЦарЂ е oTBepio (одпочео сђ игромЂ) балн, и играо е и uoc.ie позадуго; царица иакЂ Hie играла, но е само гледала. Велик!и Вонвода ФердинандЂ Максими .пан ђ н.мао е на себи велику лепту почестне .ierie. — Военмн походђ у велнку Кабилпо бмће текЂ у ficeiii,, и на ту ц1,.п> већЂ су знаменита одћленд воигке тамо одправлћна.
К Н Г Л К V К к. Изђ Малт^ пишу „Таиису" подђ 2. МашмЂ, да се раздорЂ и неприлнке измећу талјннске легје. и Малћана (Јкителн Малте) породиле одтудђ , што ови те та.и.чнске .lerioHepe сматраш за безбоЈкнике , и што су имђ опи to лгиимђ знацима пребацниали . називашћи iii : Nemuri Cristo (цеирјнте.и.и Христови) и т. п. Прнми е поводђ побуни бмо таи, ihto е ндан1> калуђерЂ нзђ реда Кармелита укоравао едпогт. воиника за едну б«з о<»u;uy исовку, на иое му ноипикђ одговори сђ едннмЂ шамаромЂ; и отудг> пронзиђе члтава побуна. Г Р Ч Bi л. Изђ Атине нвлиго „Tpiecrepi, цаитун>у" подђ 5. Маiом ђ , да е камерама грчкоп, кралГ.встна предлоаи нЂ едан-h уговорЂ Cl, ТурСКОМЂ у смогрешо истреблнванн |ЈIPJS'•оиника , и еданЂ TpioBa iKiu уговорЂ сђ ТосканомЂ. —• Франранцузи су на осгрону напранили едну болницу за воиоку, кол се сђ Крима повлачи. КРОТОКОЛИ КОНФЕРЕНЦШ. (продуЈиепо) ii р о т о к о л ђ XX. адницп odb 31■ Марта lSoti. еод. Присутствовали су : пуномоћницш аустрјискн, Француски, енглески, ираиски рускн, сардински и турски. Конгресћ се заинма имтанћмЂ, да ли се блокованћ може прекинути и нре него што се ионзменаго иотврђеиа. ГроФЂ Валевскш вели, да се нстина досада увекЂ прекидало блоконанК re;;i. ношто се ноизненжо потврђена ербо се у наче -.у рап, немоасе сиатрати као свршенЂ, докле годђ суиерени непогнрде услонја, кон су уговара,iH HbioBn пуномо!)ници; али ду-Vb либералности, кои у наше време та..о срећно утиче на одношае народа', препоручуе, да се одустане одђ тога правила, а Француска н Енглеска, кое блокуш, веГи. се слажу у томе, да при садашнЂИМЂ прнлинача докма.у старан!', свое о трговнни уобште, na се изнсннваш, да се .'» дђ oBorb тренутка свуда прекида блокованћ. Стои дакле ioiiiTb само затимЂ, да* се уговори начин^, на кон ће се то одма извршнти. Сагласно са гроч&омЂ Валевскимн, предлоЈки гроФЂ КларендонЂ, да се заклшчн иримирје на мору, ербо се по nl.roHoMb мишленш одма услћдЂ те мере прекида блонован ћ. ГроФЂ НалевскЈн дода, да ће се по томе моћи вратити и плн iKe, кое су учинћпе после заклшчена мира, и да ће трговина моћи onerb радиги, ако Pycifl драговолћно укине све мере, о HtoH наређене за време рата. Руски пуноиоћници сасвимЂ задоволвно приме та мишленн, и несумннш да ће ifl одобрити и дворЂ ниЈовЂ, нремда мораго себи ираво па то одобренћ задр;ка-ги. Остали пуномоћници пзнве, да ће неутралне државе нанблагодарије прммит ту меру. Услћдстну тога буде зак.ночено , да се ако руски цуномоћници iо111 тђ ндуће сћднице буду , као што е надагн се, онуномоћенн лнитн, да m.iono правите.и-ство укнда ограннченл за време рага наређена сврЂ иззоза и