Шумадинка
* 310
Гро*Ђ Калсвскж при томе разиo»tи, да е на користБ саме нвропск« равнотеше врло знелитк, да се римска влада довол1.но утврди, качо да се аустрјнска н Француска в<»иска моЈке безг. опасности повућн нзт> римски дрзкава: па онтј мисли да неће узаллдг. бшти зкелл, коп се у томе смнслу изнви. О нћ притоме никако несумна да ће свуда iiobo.ii.ho подћиствовати уверснн, кon Француска и AvcTpin даду о своимђ чувствама у томе погледу. Дра.ећи се тога истогг. хода мнс.нн, запа^та се гроФт. Ro.ieBCKiii: небм ли можда бмло а «елити, да нека правителБства полуострова ита-нанскогг., добро сваћенимг. помило ван Кмг. кђ себи повративши духове заведене а непоквареве. учипе краи системи, кон сасвимн нромаша cboio ц К лб, и кол, место да 3!ОДи непр!ателћ поредка, дКиствуе та ко, да правителћетва ослаби, а демагопи набави нрнсталица. По nKroBOM'b мишлешо учинила 6bi се и правителисву обадве Сицил1е, а и ствари поредиа на свему нтал1ннскоме полуострову одлична услуга, кадЋ 6w се то иравителБСТво обавестило о страниутнци, koi'om-i. е ударило. Онг. мисли да 6w се опомене, у томе смислу саставлКне и дане одг. стране cn.ia', заступл1.ни на конгресу, thmii болћ примиле, iijto неаиолћскји кабинетг. не»losise сумннти о побуђеннма, изћ кои оне произилазе. Затимг. rpo-Jf'i. Иалевс!пн обрати конгресу пажнк) на предмеТЋ. кои се истнна Француске погланито тиче, алн аато опетћ доиста се тиче и снјго европски сила. Онт, мисли, да му е излишно казивати и какосеу Белгји сва. iiiн данг. авно саобштаваш саставци, кои су за Француску и нibiio правителвство вређатћи и ненрјатетвски писани, и како се тамо авно проповеда буна и yoiHHli. О нћ напомене, како су се и пре краткогг. времена белписке новине усудиие бранити друштво la Marianne, кога су тежнћ и цћли познате. Ннно саобштаван^, колико се годг. пута учини, толико е убонна машина, кош протнвг. унурашнћгг, мира у Францускои управлнш непрјнгел1>и друштвеногт. поредка, коиселкн будући, збогг. тога што нодг. заштигомг. белгјискн закона неподлеже никаквои казни, надан) извршнги свое намере, казни заслужне. Гро««г> Валевс1пи изини , да царско иравителљство еднно жели да се одрже наиболви одношаи спрамг> Белrf?.- ДалК изиви. да се Француска може само нохвалмк>ћи изнсвити о бриселскоме кабинету и нћговомг. иастолванк) око тога, да сноснимг. учини станћ стварји, кое онг. неилже преиначити, ербо му закони недопуш raio ни стати на путг, иступленвма печатнћ, ни латити се рео-орме, поставше преко нужномг.. „Нама 6bi — настави далћ гроФЋ Валевскж — жао бмло, кадг. 6ij м '1рали сами обавншћивати Be.iriio о томе да е иреко нужио преиначити законе, кои собств^номг, правител1.ству нвдопушташ испунитн едну одг. првЈЕ .1 мећународнм дужностЈи. и то ту, да се кодг. себе нетрпе cii .ieTise, кое иду на нарушаванћ мира у суседнимг. државама. ПредставлинК nais't. онога, кои е нчји, оно.ме, k<Vb е слабји, млого е ближе претнБи, него да негледамо неприбећи таквомг. чему. Ако представницн велики сила -— заврши паипосле првми пуномоћникЋ Француск|'и — сматрашћи сг, такне исте точке ту нужду, налазе за сходно о томе изрећи свое мишлКнћ, то е вероватно, да ће белписко правител1,ство, ослонивши се на велику вишнну у зем.и»и, у-
чипити краи станго стварЈи. кое неће пропуститн пре нлн носле проузрок»>нати сметнћ. а н саме опасности, кое Белп'и има niiTHpecb гоштг. напредг, уклонити, Г Р |>Ф|| Валевекш предлоа^и конгресу. да свои радг» заврши излсмеп ћмг>. ко« ће оснонаги знаменитг. напредакг. у праву међународноме. и кое ћ<* савг, снетг, примити ra наивећомг, захвалносћу. ВестФалскимБ конгресомг>, вели, ув**дена е слобкда савг-сти, а бечкимЋ укинуга тргсвина са робовима и уведена слобо^а пловнтбе на рнкама; а иарискогл конгреса достпино 6:,i 61,1.10. учинити краи одвећг, дуго трашћимЋ раснрама, положивши темелБ нономе еднообра.зномг, праву на мору. Ова четири начела сасвимг> 6 i,i одговарала тои цћли, и то: 1) да се укин<-- гусарство; 2) да ннутрална застава закланн непрЈагелвскЈи есuain,, изузимашћи уболне сгвари; 3) да се неутраланг, еснанг., изизимашћи убоине ствари, неможе учаптиги нн подг> самомг, непр!вгелвсномг, заставомг,. 4) да блокованћ обвезуе само онда, кадг> ra доиста има. Лордг. Клларендонг> исоп> в мишлћна, као н грофг, Ba.iencniii. Онн изнви да ће и Енглесиа, исто као и Француска, заповедчги да се воиска, кош е принућ^на била послати у Грчку, понуче. Она ће то одма заповедити, чимг, то узможе б< 3i, опасности ввнога мира. Но зато оиетг, Mopaio се наиире поставити иостонна емства за одржанћ станн таквоТ-b, кон задоволлва По нћговомт, »Tiini .ieHio м >гу се силе, кои закланнш Грчку, споразумети о средству, кое се веизоставно мора употребити i;pи системи, убнтачнои за землш, кон се сасвимг, удал!>ила одг> цћли. кое су поменуте силе имале, кадг, су оснивале незавнсну монархЈш на добро грчкога народа. Лордг. Кларендоиг. напомене, да е уговоромг, одг> 18. Марта одпочело н'»во време, као uito е и цар-b кадг, е примао чланове конгреса после уговора подписаногт> рекао ifiMb : „Ово е време, време мира, но зато опетЈ, сл ћдствености ради, нетреба нипгга пропустити, да се онг, утврди и начини да трае." Конгресг,, нои нредставлн европске велике силе, рад|'о бш протиш, дужности свое, кад^ бbi о растанку своме ћутан ћзи> пристао на подожае, кон шкоде eBpoucisoMb раннј>в'Кс1ш и кои су далеко да осигур^но мирг, у еднои одг, наизнаменит!и земали у Европи. Mbj смо — насгавн да '.ћ лордг« Клар^ндонг. — наредили да се страна воиска повуче са различите землћ) заузете за време рата; mi,i смо се свечано <{бвезали, да се то ловлаченћ нзврши iiito пре; па како бм заузећа кон су се догодила пре рата. осгавчлн на страву, и усг'еза .1и се потра.кити средсгва, да i T imt, се учини краи ? Беееднит, мисли да Hie одв ползе, говорити о узроцима, иЗћ кои су страче воиске заузеле више точк!н у Италш, али мнсли да е све и ако се допусти да cv ти узроци закони, зато oneTi, истина, да е отуда произшпло веправилво станћ, кое се само краино.ит, нузкдомг, може одобрити , н кое мора одма нрестати, чи .иг, се та вужда више неимкаже тако безусловно осетна; но зато опетг, ће то станћ, ако му се неучнни краи, тралтн и далћ да се, се нецрестане осланнги се на силу оружану, мес те помогне нравичнимг, узроцима незадоаолвства