Шумадинка

ан у продрла е вода у солске магазине и уништила е виш е одђ 100.000 килограма. У Паризу и овима варошима Францускимг. купе се доброволвни прилози за o.iouuianl. судбе пострадавши, и већг. су млоги ми.пони скунлЉни. Али све то изчезава према грднои штети, кого е водоплавв причин!о. Сама phKa Лоара учинила е за 600 милшна Франана штете. Царт. еу гожнои Францускои дочеканг. сг. наивећимг. одушевлћн ^мг.. О нђ е свудг., кудг. е годљ npo.iaaio. де^io велиие суме бћднима и тако рећи разсипао е злато рукомг. CBoioM'b — ГроФЂ Морни послао е 20 конн и 8 кола у Хаврг>, а оданде ће се оправити у Петробургг.. Ш.гова ће свита бмти млогоброина, и една частв нћговм чиновника и слу;китела већг. е напредг. отишла. Ниши чииовници закокодавногћ тћла отимаго се за честг., ко ће гроФа Морhi-a у l'yciio иратити. — ПринцБ шведскји ОскарЋ, путугоћи по сћвернои Францускои, мал' nie л;ивотг> H3ry6io. К онби се поплаше, и онг. заедно са своимг. ађутантомг! скочи сг. кола, да се избави. Онг. се незнатно повреди , но н1:.говг. се ађутантг. нно осакати. После овогг> догађан врати се принцг. Оскарг. одма преко Хавра у 11аризг>. МонсингЈорг. Иатричи, папинг. посланикљ при крштеHio Францускогг. царевића, стигао е у Нимг. и одпутовао е далћ у Паризг. преко опустошенм одг. поплаве Роне реке предћла и варошш. При таквои неописанои бћди nie време за саинми дочекг. и за торжества. У Паризу се разнео гласг. , да ће се кргптенГ. царевића при обштои неволћи ограничити само на црквене церемоше приликомљ свечаногг. крштенл царевића. Е Н Г Л Е С! К А. У Лондону 25. Ман. Новонаименованми енглескји посланикг. при петробуршкомг. двору , лордг> Водхузг. одпутовао е гоче на свое опредћленК у Петробургг.. II О .111 Г И Ч К I ii П Р Е Г Л Е Д b IIo читавомг. свету влада узмућеностг. и неко потаино вренћ. Свуда су распре и клице новм заплета; а наивећш позорљ обраћа на се распра између Америие и Енглеске. У сћдници долнћгг. дома одг. 24. Ман изнав«о е лордг. Палиерстонв , да Правителг,ство истина nie Дооило никаквм званичнн извћст!а о одпутованго енглескогђ посланика изљ Вашингтона, господина Крамптона, Но да е онг. дознао, да е истми свок пасоше узео и да Се У Торонто-у, Канаду уклонјо. У сћдници одг> 26. Ман изави Палмерстонг., да е еАна лађа, кол е 10. Мад изћ ХалиФакса пошла, донела у Енглеску тан гласг> о Крамптоновомгз одлазку, но да се Та в ], стб досадг. Hie потврднла. У осталомг, препоручш 6 * 10 Р дђ ПалмерстонЂ дому, да се уздригава свакоггз прет Ресана американскогЂ пмтанн, будући е размирица са • Че Рикомг> добмла сасвимЂ озбилннЂ изглеДЂ. Но онђ Се п ри свемЂ томђ нада, да ће се та распра безЂ npe-

киданн дипломатски одношаа утишати, и да ће здрављ разумЂ надЂ страстима побКду одржати (?) Вашингтонскомђ кабинету поднешено е едно имтанћ за pasphiueнћ, и оваи ће се морати или овако или онако рћшити. И зђ свега овога види се дак;е, да е ова дипломатска размирица текЂ могућа, и да не мора башЂ нуждно за собомЂ повући пепрјателљство и ратЂ. Врло е чудновато , што како енглеспи тако и американски листови оваи ратЂ за немогућанЂ држе, и што сву кривицу на Крамптона бацаго Америнански листови веле: НротивЂ Крамптона, као нарушителл американске неутралности а не иротивЂ Енглеске , управлћне су непрЈателЂСке демонстрац!е вашингтонскогЂ кабинета ; а „Морнинг -АдвертизерЂ" и „ П остђ " веле, да е КрамптонЂ свему овоме кривЂ, и кадЂ бм КрамптонЂ десетЂ пута изб Америке теранЂ бмо , то зато опетЂ пебм американcKiH посланикЂ у Лондону, г. ДалласЂ , свое пасоше добмо. Енглези, као што се види, показуго похвалптелно и врло велико стрпленћ, — но осимђ распре о нарушенго американске неутралности има јоштђ други и озби.шн|'и спорнм пмтана између Енглеске и Америке. ПризнанК Валкера (ВалкерЂ е подпомогнутђ пота?!но одђ сћверне Америке, на свого руку сђ сдномђ четомг> освојо неке предћле у средн£>ои Америки, сђ намћромг. , да тамо оснуе државу) одђ стране сагоза сћверо-американскогЂ, учинило е у варошима сћверне Амернке великји превратг. на ползу Валкера. Лађа за лађомг> иду Валкеру у помоћх, са помоћномЂ воискомђ, ратнммЂ потребама и новцемг,, н ако е веровати едномЂ на острову Нмаики излазећемЂ листу, то е се енглеска Фрегата „ЕвридисЂ" већЂ хитукла са ВалкеромЂ , будући е „Евридисг," при вдномђ нападанго Валкера на Граитхунг. пуцала изђ топова на ншову воиску , и да му ч 20 лшдји потукла. И Шпаша се меша у американску размирицу; ерЂ она сматра признаић Валкера за претнго н угрожаванћ острову Куби. Шпанск]'и бригадирЂ (ђенералЂ бригаде) МоралесЂ навезао се у Куби за у АспинвалЂ , да президенту републике Коста-Рике Мори, кои сђ ВалкеромЂ ратт. води, понуди оружјл, џебане и новаца, а неки веле и едну помоћну шпанску воиску , да изгна Валкера. Тако дакле по наиновшмг:. извћстЈама стое ствари. ПоложаК е врло тугалЂивЂ , раздраженостг. е сг^ обе стране врло велика, и пламенЂ рата тскђ што nie букнуо — „Пеи" авла, да ће се комисiл за разправланћ бесарабски граница састолти нзђ слћдугоћн лица: за Pyciio: ћенералг, Фонтонђ, баронЂ СтакелбергБ и конзулЂ Кола; за Турску : Дервиш-паша и МуклисЂ-паша ; за AvcTpiro: полковникг 3 КаникЂ; за Енглеску: полковникђ СтаунтонЂ— Hoei и вћстш о размирицн енглеско-американскон 1*оштг> нисмо добмли. Но судећн по начину, како се то пмтанћ у парламенту и журналистики претреса и сматра, долазимо до тогђ заклгоченл, да ће се Енглеска уздржавати одђ насилнм поступака. Но при свемЂ томђ чине се нуждне припреме за случаи каквогг, оз 6 илђногђ