Шумадинка

Турске, кое су мислима нћговимљ наеданпутв друг1и правацг- дале, и дћлателноств нћгову на друго полћ позвабднога дана владала e у породици Шамиловои велика радостБ : Kapio (дворспК настоиникЂ) трчао e 110 кући, и саобштавао е свакоме , кои му е на путљ изла3io. едну bIiCtd. кол е морала бмти врло важна. За знакЂ радости избациване су по читавомЂ Аулу пушке, и доиста бмла е та nhcTi, такова, да е могла лако побу/шти радостБ и веселћ планинаца. бдант. посланикт. султановђ бмаше сирћчл стигао , и hbi'o e Шамилу, да е hIsговћ вб!Сок!и господарг. Русе pa36io, 50 нгЛовм губерн!н освојо, и да онћ нуди Шамилу господарство надт, ђурђјлнскоиг., ако онт> помогне Султану у рату противу Руса. Познато е, да е ово предложенћ султаново остало безуспћшно , а другчЈе nie могло ни бмти. Шамилова снага оснивала се на Миридизму, а суштину миридскогт, савеза образовала е савршена незавБ1сностљ, како политичка тако и вћрозакоиа. Но наскоро дооме Шами.п, едну другу и то млого радостшго bI .ctr : едант, планинац-b сирћчћ нвјо му е, да е нћговт. смнђ Џемал -ЕддинЂ заи .почјо, вратити се кући отцу свомђ; и да е већЂ на путу. Тако е доиста и бмло; ерЂ ШамилЂ е имао изредне уводе (шпјоне,) и доносителЂ те вћсти буде богато обдаренЂ. МеђутимЂ е ioun'T. сумнао ПЈамилЂ о томе , и дао е звати кђ себн ерменскогЂ толмача Шак-Аббаса. Оваи Hie nponycTio изаснити Шамилу, да е та вћств истинита, и зато му е поплонк) ШамилЂ едногЂ красногЂ конн. Но ова е радостЂ наскоро затимЂ нарушена •, ратЂ е звао Шамила на другу страну и садЂ е вонна бћснила у наиблиагои околинн. Зароблћнице чуле су грмлавину топова. Шуанета врло се дко уплашила и провела е време у молитви и посту. ПоредЂ тога разнео се гласЂ , да е ШамилЂ, неизвКстанЂ о успћху воине , наред1о , да се у случаш, ако бм Руси продрли до Дарги Ведена, наипре и наипре постараш, склонити и спасти нћгове жене, дћцу и зароблћнице ; „Памтите добро, ако бн Руси дошли овамо, да васЂ избаве. они бм нашли само мртва ваша тћла." Кнагинћ нису о томе ни наиманћ сумннле и осећале су наивећш стра. А да бм се ужасЂ на наивипли степенЂ попео , ocerio се за пакостЂ у то време дкји землћтресЂ у Дарги-Ведену, кои е обитателћ ШамиловогЂ capas испу .по наивећимЂ страомЂ. Шамилово одсутствованК транло е садЂ Bisuie недела, но наипосле наступила е у целои воини велика промћна и клонила се сасвимЂ другчјемЂ излазку, но што се ико надао. Руско правителБСтво бмло е доиста заклшчило, да ШамиловогЂ смна, Цемал-Еддина нћтовомЂ отцз г врати а уедно е и ИсакЂ ГрамовЂ, еданЂ ерменс!ни толмачЂ, кои е придатЂ бмо воисцм рускои у чину као оФицирЂ, посланЂ кђ Шамилу, да и за ослобођенћ зароблћнм кннгинн сђ већимЂ успћхомЂ преговоре води. Грамо†е у дружтву са ТатариномЂ МохамедомЂ поwao Z. Септембра изђ села Андреевска, и отишли суЈ'наиблиЈне лежећш аулЂ Буртохаи. ITope^ii писама и устмеHb i налога кннза Давида донели су они и халЂина и млоГо други стварш за зароблћме кндпшк У Буртохаш по\ казао имђ е НаибЂ Муртеза Али едно писмо Ш амилово, у комђ е између осталогЂ и ово стонло : fl самЂ у сну видт, да ће толчзчђ кназа Opđe^iana кђ мени доћи, и донести добре гласове о моме смну. Нека га око и ммсао мон срећно допрати." ЗатимЂ буду Грамо†и нћговђ прат1оцЂ одведени у Деркет ОтарЂ. гди е бмо станЂ ШамиловЂ. бдва за четири дана стигну они тамо. Грамовђ да запмтати Шамила, како ће онђ предЂ Hbra кзаћи. Нека дође кђ мени као РусЂ, бмаше одговорЂ Шамиловђ , и тако уђе ГрамовЂ. почемЂ му иаипре одузму оруж1е, у шаторЂ шамиловЂ. Оваи е сћдш између Дан1ел-Султана n Кер-Ефенд1*е, вдногђ полуслепогЂ Мирида, кои е поглавара планински народз у свммђ важнммЂ походима npaTio и кои е шта више ca самммЂ ШамиломЂ у едномЂ шатору спавао. ТолмачЂ се поклони дубоко, и преда ћутећи писмо ђенерал-ађутанга ОрбелЈлна. Ово бмлше препоручителпо писмо у комђ е кннзђ честктао Шамилу повратакЂ нћговогЂ Cfajria. ПочемЂ е ШамилЂ саслушао преводЂ. замоли онђ Грамова, да сћдне и запнта за здравлћ кннзева Орбе.пнна и Чавчаваџе. Хвала Богу," они су живо и здраво, одговори имђ ГрамовЂ, и благодаре вамЂ за вашу нажнш и доброту, isoioMb сте вм зароблћне госпе предусретали. Мм умемо то достоино ц 1.нити и уважавати, и ако мм небудемо у станго, наградити васЂ и благодарити вамЂ на томе, онда нена то учини свемогућш Богђ. ДашелЂ Султан-b насмее се на ове рћчи, кое е онђ узимао и толковао као подсмевателну (ироничну) хвалу; ШамилЂ пакЂ узммао е то сасвимЂ другч1е. Онђ заповћди страгкама своичђ . да врате Грамову одузето му оруж^е и укоравао iK е, што су на тако милогђ госта посумнн.ш; затимЂ се окрене Грамову и рекне му: Н осећамЂ садЂ и увиђамЂ подпуно взжностб мени издвлћногЂ повћренн; садЂ е првни путЂ, што ми шилш као посланика рускогЂ ОФицира , и а то сматрамЂ као знакЂ повћренн. ГрамовЂ, кои е познавао обичае тамошнћ, одговори на то врло учтиво и ласкателно, и тако се разговорЂ продужи. „Оће ли доћи чои смнђ овамо кђ мени ? зашлта ШамилЂ наипосле. Премда е онђ ностао већЂ у пола РусЂ , одговори ГрамовЂ, то ће онћ ипакЂ зацело овамо доћи, ако е само иоле што наслћдш одђ вашегЂ внсокогђ духа и племенитогЂ срца. Болћ е владати над .ђ млогимђ хиладама, него заповедати надЂ 100 воиннка руски (то е зато рекао, ерЂ е Шамило†смнђ ЦемалЂ-ЕддинЂ бно у воисци руСКОИ ОФИЦИрЂ.) Шта ммслите вм о нћчу ? запнта Шамилљ далћ ; и смешећи се погледа на Дашел-Султана. ЗатимЂ извуче изђ џепа еданЂ сзтђ , кои е избјао часове, и nycTio га, да изб!а. Тада бшаше већЂ 11 и по сатш; на кое онђ примћти : Време е молитви. бданЂ ту близу налазећји се Молла изговор^о по обичаго свого молитву и тмме се ауд|*енц!и окончала. Грамова одведу затнмЂ у другји шаторЂ. После молитве дође Кер Ефенди кђ нћму , и запмта га са-