Шумадинка

У Б и о г р а д у 19. 10 н I а. 1856

ШУЖДДКшХД, листг за ишвнма, мм1? ш imafi ^чредникЂ и издавате.и. Лгобомир-в sa. Ненадовићљ.

ТЕЧ V ® ва '' ЛИС1 " 1> нзлази у Вторникт. и Четвртак -б на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е „ » »,, "затри м-ћс. 5, а за no.ia године io. цванцГ За or.iace плаћа се 0Д1. врсте 5 краиц. за трипут -Б. »Ј*°

Ц 1> II У li ПРОС1ИКЂ. (Продужено) „Докђ суд^з недозна одкудг> живите или докв честно какво лице недође, и неда добро еведочанство за васЂ." Kcaeie хтеде изустити име господина одг. Р е мб р и; али га срамт. задржи и Hie могао свое несрећно положенћ изложити сажаленш оногђ човека, кои се сђ нбимх . врло добро обходш. Осимћ тога Hie му ни толико времена бмло остало, да то име изговори. ТекЂ што е сирћчв прокураторЂ престао говорити, а Јцрнми npociflK -Б. отворивиш нагло врата, уђе и стане предЂ Hira. „Ко васЂ е довде пустш? Ко сте вм ? Шта ће те?" упмта прокураторг. мрштећи се. Мое босе ноге нечине никаквогљ шума," одговори црнацт>. „fl самв црнми npociaKt, и долазимљ, да спасемЂ ово дете." Kcaeie упрепашћенЂ баци погледЂ на црнца. самБ све чуо," продужи оваи. „Вм пмтате, одк УД 1 ј онђ живи, н ћу вамЂ казати; оћете да честанЂ човекЂ сведочи за н>,га, ево л ћу!" При овимђ речма усправи се npocinit^ са своимђ високимђ стасомЂ и прекрсти руке, На нћговомЂ честномЂ лицу показиваше ce достоина, удалћна одђ сваке слиности гордоств. КралћвскЈи прокураторЂ, на чшмђ се устанама почело показивати подсмевателно осмеЈлкиванћ, постане опетЂ озбиланЂ. „Говорте," рекне онђ, почемЂ е опетЂ сео на стоЛИцу, IX. ПросЈакЂ се за часЂ прибере. „Дете е исткну говорило," узме онђ потомђ речв: чОно добмн свакогЂ месеца 15. луидора. fl самћ таи, кои "У баца на балконЂ." викне Kcasie, .,Bbi знате дакле — —•"

„О томђ ћемо говорити, кадЂ будемо сами," пресече му речЂ црнацЂ тихимђ , готово нћжнимЂ гласомЂ. Потомђ дода, окренувши се прокуратору : „В самБ таи, кои му свакогЂ месеца 15 луидора даемЂ." „Одђ 4ie стране?" „Одђ мое собствене." Кралћвск!и прокураторЂ слегне раменима. Црнацљ му стално гледаше у очи. „Одђ мое собствене," повтори онђ . ,,fl већЂ одавно просимЂ. Познат ме. Нико непрође поредЂ црногЂ проС1нка а да свого кесу неизвади. И ово дете пружало ми е врло често милостинш, ерЂ е великодушногЂ срца. Да самБ хтео, у станш 6 б 1 бмо, двапутЂ му толико давати!" „Али изђ когђ узрока даете му ?" „Изђ когђ узрока ?" викне црнацЂ ; у свима нћговимђ чертама показа се дубоко искрено чуђенћ. ПБ1тате ме, изђ когђ му узрока даемЂ ?" — Што п пружамЂ руку предЂ пролазећима, бмва само за нћга, само нћга ради учинЈо самв се просЈлкомЂ." Kcasie 6 б 1 о е блећ^и него сама смртв. Срце му 6 куцало при свакои речи, кош е црнацв изговорт. Чинаше се да га е обузела нека мучећа мисао. На кралћвскомђ прокуратору примћтила се забуна, на нћговомЂ строгомЂ лицу показало се слабо, али растеће тронуће. „Вм говорите истину, честнБЈИ човече .и то веруемЂ," рече онђ ; „али е опетЂ то чудновата прича. За тако редку и савршену приврженостБ мора да има кака†снажанЂ побуђушћш основђ." „КадЂ 6 б 1 штогодђ шштђ TeroTHie морао чинити," одговори црнацЂ са срдачномЂ простодушносћу. „сђ радосћу бм а учинш." ..Вм дакле милуете овогђ младића ?" Прос !акЂ погледи Kcanie-a сђ неисказаномЂ нћжносћу. „Ахђ , дабогме, н га милуемЂ" рекне онђ чувствигелно. ,,И како да га немилуемЂ ?"