Шумадинка

386

„То ме чуите." МулатЂ седне поверително поредг> свое негдашнћ госпое. Гола помисао на заедничко злочинство иоставила ји е на еданљ истни степенг. „Сутра", продужи онг>, „Вм полазите у зама!!Ђ Рембри. Господин-b маркиз-b у момг> присутству позвао е Kcaeie-a, да га посћти. Истми такавт> позивг. напишите му и вм." „Не, не", викне маркиза силно. .,Такво писмо могло бм — " „Имате право. Вн несмете се излагатн опасности, Л пр имамЂ на себе да му напишеиЂ 1 јисмо . Само морате господина одг> Рембри известити, да стемепозвали „То ће бмти." „За остало мон е брига. — Сутра, добра rocnoio, сутра да се састанемо у замку Рембри. МулатЂ отиде; тект> што е изишао на сокакг., одлакша себи са страшнимчЈ сме1омг>. Онт> се поче силно.

страшно кривити у своимг> говорг> спроводећим!, движенјнма. Пролазећи дргнали су ra за сг>умашедшегг>. .,Н ћу постати убЈица" говораше онг> у своимг> мислима; „али а ћу постати нКнимћ господаромг., као што самћ пре бмо hI>iii > робг.. И тада — ха ! како ћу се тада осветити. " Онг> уђе у ка<Ј>ану, гди набрзо напише неколико речш. 11 отомђ зав!е цедулвицу, адресира на Ксавје-а и одма е преда. џ Бмаше већг. доцканг>. Kcaeie бмо е дошао кући и врло се чуђаше, да се Каралг> одг. данашнћга догађан iouiTe никако недаваше видити. Проспакг. му Hie ништа о nncr>iy roBopio, кое е Каралг. таЈ5но писао полицаи-комесару, и младићг> бмо е изванг> еваке сумнћ. О нђ неимађаше вреиена да свои духг> управи на оваква подозренн. (продугкиће се )

ДОМАћВ if СТРАНВ НОНОСТИ.

с р Б i а. $ if Београду 23. Штн. Читателвима овога листа добро су познати бурни догађаи скоро минувшегг> рата, кои су, ово три године дана , велику частБ целога света, а нарочито сг> нама у близкомг> одношенго стоећи народа и дрзкава поколебали бмли. Нама у државномг. rioложешо, у разнммг> заедничкимг. интересима сродни на-

lii n с *

ic 5

зб<Г

свое пренаглости , а едии по нужди неуклонимм околноCTiS, бмше увучени у вртлогг. рата, у вртлогг. сваколки изг. нћга проистичући беда и невола, тако , да неки одч. нви iotuTe и данасг> трпе одг. послћдица овога светскогБ волнована, и Јоште ће доволбно времена потребно бмти, да се одг> свои економнм и политичнм рана опораве. Усредг> овако опаснм околностш, одг> кои су и веће, и независне државе више или манћ у своме ^Јапредку обуставлћне, у своме благостанм потрешене бмле, наше е мило отечество, Cp6ia, прочисломх. Боипимђ , мудросћу Светлога Киаза и Правителћства, добримг. граћанскимг. чуломг. и послушносћу Србскога народа , одг. свјго злм утицан срећно поштеђено бмло. Cpđia , по скоро утишавшои се европскои бури, нарочито не само што nie у своима народнммг! правама ниучемг. ограничена, него е нћ>но политично бмће садг> сасвимг. осигурано, утврђено. Она 6 Парискамг. трактатомг., подг. 18. Марта тек* год. заклгоченимг.,''") ушла у обшг^е европско авно право, и нћно политично 6tihe, као обштепризнатогг. КннЖества, заеднички е емсгвонано одг. с в iн» европски велики сила, чиме су наша народна права не само свого сталностг. добмла , него су се уедно и распространила. Овимг. тракта гомг. даровано Србш право , имати свога посланика у сталнои комисЈи ради регулирана пловитбе на Дунаву, такође е едно ново , чести пуно право. Ово своколико срећно политично станћ милогб намв отече-

") Оваи е саобштенг. читателвима у бр. 3 1. Шутадинке, на страни 2^5. и ел-ћд.

ства, желећи Нћгова Светлоств , Пр емиЈОСтивии Господар -Б и Кннзг. нашi>, целомг. народу Србскомг. саобштити, а тиме чувство благодарности како према Пресветломг. Султану, тако и према осталммг, великимг., Cp6in толико бла! онаклонимг> силама у нКму утврдити , и уедно на верно испунлванћ грађански дужностји позвати га, изволiо е издати слћдугоћу ПРОКЛАМДЦИО. Ево већт. ohe четрнаестБ година да се наврши, одв како са\њ, лобезнвЈи народе србскји, по иромислу БожЈемБ, по обштои волби и желви твојои, и по милости Свепресв Ј бТл^ишегт> Цара Султана АбдЈЛБ -Меџида примјо кормн.к) Кннжества овоп.. У течешш овога времена Л самв помоћу Б ож 1 омђ , приврженфсћу и послушносћу твојомђ ki . Мени, ако е и бнло свакоаии времена и обстоателства, сачувао до данашн^га дана иовћренБШ Ми драгоц1П1К [и аманегБ, милу нашу Србпо, недирнуту у своимб правама и иреимућствама, и видзо е, да у моралномг. и MaTepiнлпом к станш cbomtj све више и болћ напредуе и процв ћтана. Колику^ срце Мое радостБ и задоволБСгво осећа у томе, што самБ тешкШ оваи Мои задатакЂ тако срећно досада 6б10 у сташо извршиги, толико већу радостБ осећат сад-b Мое прси, кадт. видимђ , да су старанл Мон, Мои даноноћни трудови за унанредован k благостолнјн премилогљ Ми народа и отечества mor l > наг рађена плодомђ онаковимБ , какавт. се само желити могао. Вама е познато, лтбезна браћо Мон, да е после онб 1 бу pnbi и рагнБ! догађаа, кои су