Шумадинка

У Ббогрлду 7. Ш л i н. 185 6

ШГЖЈ1Д:ЛЕЖЖ, Л IH'T I. 3 А жж&£жавш#ш« 9 џ&ш&т тттшхж* Учрсднинi> и издавателћ ЛгобоиирЂ ss. НенадовиКЂ.

Оваи лнстђ излазн у Вторникт. и Четвртакг на по табака , а v Суботу на табаку. Ц-ћна му е за три srbc. 5, а за по.;а године io. цвапц. За or.iace плаћа се одт. врсте 5 краиц. за трипутљ.

РУВОКИСИ ПРОТЕ MATie НВНАДОВНћА.*) (Продужено изт» J\S 3 5.) Л ону исту ноћћ стигнемЂ у Забрежћ (последнћгЋ Фебруара 1904.) , но ЖивковићЂ небшше донео џебану; пређемЂ на болћвачкји чардакт,, гди ми дође некш ОбрлаитнаптЂ , кои е на кордону: онђ е римскогт. вћроиснов!јдан!л, али е препунЂ човеколшб^а и правице; пмта мене зашто се 6ieMO сђ Турцима: л му све показуемЂ какве смо зуиуме трпили , и далћ oti трпили, но ^aie пописаше у свои тевФтерЂ све кои Су за цесарскога рата бмли Официри, каплари и солдати , а притомЂ и наиболК калуђере и попове да изсеку, и већЂ мога отца кнеза Алексу, Бирчанина, Аџи-Рувима, и друге по пашалуку изсћкоше кога могоше уватити. Мм други побегосмо у планину и посастаасмо се у булгоке , одђ булгока начинише се чете, а одт. чета воиска, и хоћемо да се бранимо небм ли царЂ чуо, да nouut каква добра везира да намЂ помогне, ербо Mbi нисмо на цара , ни на Турке цару покорне устали , но на четири ^aie и iu.ioite субаше а наше зулумћаре, и волимо , и заклели смо се пређе сви изгинути и утаманити се да се србско име нечуе,него покорити се овимђ Турцмма; но н васЂ молимђ господине, даите ми совћтЂ, кад,Ђ смо већЂ Mbi овако закрвиии j коме ћемо пружити руке , да насљ заштити и у мирЂ постави. ОбрлаитнантЂ на то одговори: „А кога вм у овои страни више имате него Митрополита Стратимировића, онђ е одђ ваше нацје као кралБ , а добро се пази са принцЂ-КарломЂ , а принцЂ-КарлЂ сада е надЂ свомђ воискомђ у нашемЂ царству наистарји воивода , пишите Нћима двоици или ђенерал-команди у ВарадинЂ, небм ли се за взсђ подузели, — молите се." fl рекнемЂ : „Господине , та н незнамЂ ни едномЂ попу написати писмо, а толи а да пишемЂ Митрополиту и принцу Карлу." Та •— рече — знашЂ ли тм како годђ написати да ти се речи могу прочитати?" fl му кажемЂ. и да то знамЂ и да самБ мало у Срему учјо , и да ми се могу сваке речи прочитати, али кажемЂ му да ту валаду политичне титу"') Продун;аваће се Субогомт,.

ле, кое а незнамЂ, нити умемЂ како вали написати. На то ми ОбрлаитнантЂ рече: „Прођи се тм човече титула и политина, ако тм нвима политично пишешЂ и они ће теби политично одговорити, пакЂ нећешЂ знати гди си, веће тм напиши онако, као што си мени казивао и даи мени н ћу имђ послати." Ништа то; и несмемЂ да се усудимЂ. ОдемЂ у Забрежћ и кажемЂ да ћу чекати Живковића , и сутра ћу опегЂ на чардакЂ прећи. Ону ноћв дође мени писмо одђ Грбовића и одђ наши булгобаша, да су Турцм ону ноћв кадЂ самБ л отигнао, побегли изђ Валћва, тако ми исто и стрицЂ Н ковђ пише , да су разбили Турке на Свилеуви, и млого ifi побили но да гледамљ џебане iuto више и брже могу да понесемЂ да идемо на ШабацЂ. Н онако радостанЂ пређемЂ опетЂ на чардакЂ болћвачк!и. Дође ЛаитнантЂ и попђ Л ковђ парохЂ болћвачкЈи са кочјама ; а се поче хвалити и казивати , како су Турцм ону ноћв нзт 3 Валћва побегли, како ifi е мои стрицЂ Н ковђ сђ воискомђ pa36io на Свилеуви и да е пало око 270 Турака, а оно друго ранћно и поплашено побегло у ШабацЂ , и кажемЂ имђ , како смо ону noht, кадЂ смо Mbi Валћво попалили, видили пламенЂ на Руднику и надамо се да е и Црнми ђорђе РудникЂ ocBoio и т. д. СадЂ ЛаитнантЂ рече : Та вм међерЂ имате доста и добре воиске, кадЂ вм можете на три мћста побћдити уеданпутЂ онако силне Турке, као што ш мм познаемо какви су. fl кажемЂ: да Mbi воиске имамо доста и да Турцима нимало у храбрости нећемо уступити, но даите намЂ џебане пушака и топова и вешти оФицира, па ћемо Mbi Турке и изђ градова истератн и т. д. Онђ опетЂ каже ми: „пишите Bbi онои двоици, како самБ ти гоче roBopio. СадЂ н узе размишлнти, ербо мислимђ да Hie досадЂ Црнми ђорђе коме годе писао , пакЂ ce боимђ да онђ одђ едну руку непише а н одђ другу, пакЂ ћу му покварити планЂ и посао. Запмтамљ Лаитнанта, одђ кадЂ е онђ на кордону есу ли каква писма у ову страну одђ црногђ ђорђа, или одб кога другога на кога годе прешла ? Онђ каже, како се чуло, Црнми ђорђе и вм да купиге воиске, одма самБ н дошао на кордонЂ, и знао бм да е канво годе писмо у ову страну на кога годе