Шумадинка

Hfera мдого више воиеке бмло. Црнмн ђорђе са оно момака гучући се с' mvkomtj у планину изма::не, а КучукAaifl уграои црвенши ћуракв Црнога ђорђа, однесе у Крагуевацг. и каже: „Paio, л самв Црногљ ђорђа погу6io, и ево му hypi«a '. И таио лнјди му вћрудаи заиру му донесу, и ohb оде кђ Нгодини и kt Нишу, покупи крџал1е и доведе у Нгодину, а нагаи незлали, да е туст> Крџалјама КучукалЈа, и тако ударе на Лгодину и буду раз6ihhh . Како е Кучук-АлЈд наше одћ Нгодлне одб^о, крене се Београду,но Васа Чараиићв дочекао га кодђ Белогљ потока, t ко Авале и аиша одљ 100 глава имћ е одсћко и кона отео и друге коекакве плнчк е. Цр HbiS ђорђе по I другји путв после оде ct воискомг. и Нгодину очисти. Оноra кнеза Максима, кои е провео из*> Београоа Кучук-Аjiiro, надЂ смо после ста воискама на Београдт. дошли, изведу намБ преко Топчидера у логорг«. и Катићг> Лнко ношемг. ra свега изсћче. МеђутимБ мм еднако 61'емо Шабацт> валћвска воиска и шабачка Тавнава и Посавина. 1Јредт> Тавнавомт> 6 ijo е Кнезг> Станк о изг> Бошнака; а иредг. посавиномг> Кнезг> ТеодорЋ изг. Жабара. нред i. Шабачкима бмо е неKiK Остоа Спужг.; врстанљ човекг,. Мачвани су мучни лшди на воини. Само Heiiiu Апдрел Витомировићг> изг> Дреновца и Остоа Смужг., драгали су uo неко число момака; а ђорђе ћурчЈа хода по Мачви и око Цера, слабо у Шабацг. долази и у бои се пушта. У Априлу месецу дође гласг., да су зворничкш паша Видаићг. и Мула Нонгина покуаили воиску и дошли у Лћшницу и хоће Iliaбцу и Мусаги у индатћ. Поручимо mw Кнезу МЈаилу мачванскому и ћурчш, да скупе воиску подг> Церомг> u да чекаш докг. и паша воиска дође, па да ее на Турке удари. Од. бере мои стриц-ћ Нковв око 409 моиана валКвски, и изг> шабачке тавнаве одведе у Чокешиау манастирг>, гди само застане ћурч1ш ci. неколико моиака а одг> Кнеза МЈнила ни г ласа нема. Хтео е Hkobi , око манастира 6ycis правити, па онда сг. Турцмиа бои заметути и онда in дочекати но Недићи нису хтели, него изађу далћ к Лћшници и бои заметну, а ћурчја ђорђе узме свое дру;кство и оде у Церћ, а неу бои. Но Турцм Лћшни^нл вешти онуда проведу свош воиску странпутицама, с леђа и све наше обколе и тако се вазданг> тукли, гди у еднон вртач и обколе наше воиске и с'нвима онеславнеи храбре све аидуке, и обадва Недића; нћима предљ мракг> нестанеџебане а Турци горише, те су се све пушкама к1лчки тукли и ножевима секли, докг. многкство Турака надвлада и нако изранавача*) no6im и изс 1.ку, а мои стрицћ Нковб сг> неколико више panhnbi него здравм избави се. То е бои бмо у очи Цв ети, на Лазареву Суботу то е. месеца Априла 18. лћта 1804. Шта самв н на Шабцу pa^io, докг. е rope стрицг> отишао и тукао се сг> Турцмма. — Мм смо одпре често одлазили на кленачгаи чардакв пословима; а тако су

Да ne6bi кои одг> oim кои на езикљ пазе помислш , да самЕ, а Т у нову речв сковао , ерт. а е нигди пнсамг, ни чуо iu! печатану вид!о, Jiopasit овде прнмћтнтп да тако '• е ' изранлвача у рукопису стои. Исто тако свуда готово чалази се етг.оразумш а не споразумлегпв, Л.П.Н,

и шабачки Турцм долазили куповати што имг. треба, Турцмма Шабчанима еднако смо говорили да они нетрне муасере (обсаде) за хатерг Фочића Мусаге и нћговш субаша, но нека in изтераш изг. града пакг. мм са нбима да будемо у лшбави као iuto cmo и бмли, иначе и они ће сви погорети, зато су и казали шабчани Мусаги: „Н излази тм одб нас b да нетриимо сг> тебе,* а мм ће мо сви Шаб чани грнути на полћ и paift <е предати." —- Н сам!> често одлаз!о на кленакг>, гди е доодјо обрштерг. Стоићевићг> и капетанг. Коста 1овановипг> и они су наши добри прјателии, и Турцима еднако говоре: изтераите Фочића naitb мирни будите. Докг. веће склоне се и Шаб чанп и Mjcara да изађе и на чардаку 1ачинимо капитулацЈго: да Мусага изиђе и да иде са своима у Београдћ, а мм са Шабчанима у миру као пре да будемо, и тако подпишемо да прекосутра рано изиђу. И ска се Муса да у Босну иде, но му мм недопустимо, но ohi > v Београдг.; а мо;ле харемг. и децу у Босну послати. На то се Мусагинн пуномоћници подпишу и Обрштерг. за сведока, и даће Обрштчрг« дати лађе да Мусагинг> харемг. до Бр чке изпрате, а граничаре, да Мусагу одг> Кленка низа Саву до Земуна иу Београдг. пропрате. Сад1> Турцм казку: Камо Лковг> да се и онг> подпише? Н имг> кажемг> да е то све едно. но ако башг> хоћете сутра ће и IIkobi . ,iotin. Садг> н кажемг> Шабчанима да нвјова воиска стои у Лћшници за koki и сами знаду , а наша према hi.hm а. пакг> може бмти да ће се побити: „Зато даите два Турчина одг. васг> да иду и да кажу^а смо се мм помирили и да е Мусага изишао изг. града, но нека се воиска босанска врати да се више кавга незамеће. Они дадоше Хаџи-3м1инлна, и ioniTe едногг. стара Шабчанина, а а дадемБ два момка да iK одпрати до турскога логора, а пишемЂ стрнцу Лкову да дође и то ноћаег>, и каи!емг> зашто е. То е бмло у ићиндјвд (у сутонљ) кадг. су по" шли, башг. оногг. дана кадг> су наши разбјени на Лазареву Суботу 18. Априла. — Кадг> бм око 4—-5. сагчи ноћи али стрицг> дође. Чудимг> се н кадг. пре оде мое писмо до н!>га, кадг> ли пре онг. дође, и рекнемг. му: како дође тако брзо.? — Бре —■ вели— како самв ишао споро caMb доа^ао. Пмтамг> е-ли д0610 мое писмо? каже, да Hie но каше како су ра »oienH. Н му каза да cavib yroeopio да Мусага са свои 3000 субаша сутра излази. Онг> се томе обр^дуе. Таки наредимо троетруке страже око Шабца да неби Мусага дознао да е^ Haiua воиска разЈена на Лћuih ици. Нрађа чргваца у БнглескоА. Гоштђ и данг. данашнБ1 - и влада свуда по свои Великои Бриташи една предразсуда, коа е. нначе почитан1*н достоина. али е опетг. односително на научнми напредакг> врло шкодлБива. Уверенћ, да мртво .подско тело никако вређати нетреба, до толикогђ е степена доимо, да анатомическо ^разчланавашће, разуђушће) испмтиванћ, кое е човечеству одг> превелике ползе , скоро немогућимг> чнни. бдно страшно преступленЈе, кое е чисто на« учно и сасвимг. британско изобр1>тен|'е , произишло е са^