Шумадинка

знато- да правителћства енглеско и Француско ематра.о достоанћ толики ранбоининки чета нао назадними корак-b Грчке. кои 6w могао водити кљ безвласт1н>, изт, iiori бм се опетЋ велике неприлике и пгтреси породити могли: да се за благостанћ зеилћ правител^ство слабо стара. а ово интересима, кое покровителвствугоће силе има ЕО у напредку Грчке, H ie сасвимг. равнодушно , да западне силе истина ненамКраваш мћшати се у унутрашнћ послове землfe. али да оне зато опетт, немогу нропустити обратити на предмете ове пажшо правителвства краићвогЋ. Западна поеада у кралКвству hie никадЂ имала ту намћру, нћна е единствена цћлв бмла та , да се побунама у суећднимљ провинцјнча краи учини, и одузме Грчкои могућностћ, да ове побуне иодпомаже : и будући е ово едина цћлв воиничке посаде бмла, то су покровигелБСтвушће силе ше.п.ле . томе одма по заклгочеhio мира краи учинити : но са,уг> веле, да нису у станго то пре учинити , догодт> западне силе недобћпо доволљнога емства, да ће се Грчка мирно владати , и да неће v никоемљ случаго побуне у турскомн царству подпомагати. Министерт, одговор^о ииг, е на прву »очку, „да су при рођенго буне око конца 1853. год., тадашнБи министри, HbioBH преемници . као и сви садЋ на челу иравителЕ .ства стоећи, а и уобште сви Грци у землви и на страни бмли тогђ ммшлћна , да е cBarsifi обвезант>. приватномт. помоћу подпомагати свого борећу се браћу, грчко иакг. правителБСтво да мора остати при наистрошои неутралности; кздђ су па.;тз западне силе изивиле, да желе учинити краи побуни , и да ће свако участвованћ грчкогЂ народа у истои сматрати као непр1ателг>ско дКло ирема покровителвствугоћимт. силама , онда су се сви Грци натрагЂ тргли, и сви бечг> разлике бмли су то.шко разумни увидити . да е Грч кои нуждно , ступити сђ ТурскомЂ у прјителћске свезе и одношае. Смешно e дакле и неумћетно, казати садЂ у 1856. години, да у Грчкои има лгодш, кои непрштелБСким б духомЂ противђ Турске дишу, у колико се ту сирћчг. подразумћва,-о намћре и уиишлдн за изав.шиванћ непр1ателпства дћломЂ. Што се тиче млоги разбоинички чета у землви , то е саданћ правителћство о дма при ступанго овоиђ на кормило предузело наиснаа:н!е м ћре, да се чете истребе, и ДосадЂ му е већЂ испало за рукомЂ, растурити разбоиничке чете, едну чзстб мора претерати преко граниЦе, одкудЂ су и дошле : неке е сасвимЂ потаманило, таКо да данасБ само io штђ две чете по землћи муте, и то У провинфнма Тиви и Ливадш, но ове неће ce заАуго мећи прикрити одђ истраживаиа воиске , кои i3 неп рестано гони. Што се тиче напредована Грчке у своме унутра'чнћмЂ благостаннЈ, то западне силе, ако оћеду само са^ IiCtho да говоре, немогу никако одрицати, да таквогЂ на предка нема, и правителБетво грчко сматра то као свои MaSBasKHiH задатакЂ, подпомоћи развитакЂ земалћскш. "afinoc.ie што се тиче гарант1н , кое западне силе зактеBaio » да ће се Грчка према Турскои мирно владати . то г Р' Ј ко правителБство имсли , да е рћчБ кралћва доволбНа гарантјл."

Оба посланика као да су 6bi.ia задоволћна овммђ одговоромЂ министра, и удале се сђ примћтбомЂ, да ће они оваи р ^зговорЂ сђ министромЂ саобшгити што пре свакш своме правителБСтву. У Атини ласкаго себи сђ надеждомЂ, да су ти лреговори изчеђу посланина заиаднм села и министра грчкогђ предвћстници повлачена заиадне. воиске са грчке землћ. 111 n t н i а, ,Д)етдаиче постђ " саобштава намЂ накнадно едну телеграФску депешу о бого по улицама Мадрида, У Мадриду 4. М.нн у вече. — Буна е на свшмђ точкама побћђена. ђенералЂ Ко нха ocsoio е naniro толедску. Неколико бунтовк-ика кои су се скупилн на шацм Дела-Севада, 6bifie одђ воиске нападнути. Чете нижи кла еа предводи Пухета. — 10 caTifi. ПоследнБи остатцм бунтовника разбјени су и раетурени. Пухета е погинуо. 12 топова управлћно е бмло на ш'ацу Де-ла-Севада. КралБица Изабела посћћава ранћнике;брои жертвш е на срећу незнатанЂ. — Обезоружанћ иародне воиске ишло е брзо. Саобраштаи у вароши опетЂ е отворенћ. По областима свудЋ влада мирЂ, изузимагоћи у Сарагоси.

ТвЛЕГРАФСКВ Д БНЕШЕ. У Паризу 8. M.iia — вдна телеграФСка депеше изђ Baiona доноси намЂ вћсти изђ Сарагосе, кое допиру до 6. M.h'h; —' iio встшиа изиснила се сва aparohia противу О Доиела; ђенералЂ Гурса предводи бунтовнике. Кортееи (народна скушитина) скупили се у Сарагоси. 85. скупштинара већЂ су се Tasio стекли, неколико Француски полкова оправлћно е на шпанску гранацу ради проматранв и чувани граница. — „Пеи" увћрава, да су по последнБИМЂ извћст1лма провинц1е Галиц!а, Нова Кастил1*н, Есгремадура, Катало^пл, Гранада и Валенц!н мирне, Гласа се, да е размнрица између Шпаше и мекснканеке државе распраелћна. .V Паризу 7 9. Мл!а. Вћсти изђ Барцелоне одђ 7. Мл{н нвллго, да е тамо Mnp t повраћенЂ, да е народна воиска обезоружана и распуштена. — У Мнкери букнула е буна. У Сарагоси саставлћна е една скупштина, кое е предсћдателБ ђенералт, Фзлконђ. У Лондону 7. M^ia. Прекгоче догод1*о се у Алдермоту између Енглеза и Нћмаца, вративши се сђ истока, крвавши бои. Сђ обадве стране 6 б 1 ЛО е повБппе тешко ранћнм. Неколико конннички одћленн повратили су мирЂ