Шумадинка

У Bto г р а д i 21. К) л i н. 18 5 6

Ш7ИДДВНКА, Л И С Т Ђ 3 А УчредннкЂ и издавателБ Лгобомирт. es. НснадопиКЋ.

*т Оваи лнстт. излазн у Вторинкт. и х 1етвргакЋ isa по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е TL4. за три sihc. 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace n.iaha се одт. врсте 5 краиц. за трипутт,. *>•.

!«l»ai?:i мртваца j Енглеском. (Свршетакт>) „Сладкш Исусе. рече прекидашћн и тужно r.iac'b баип> биизу мои ушпо; „Л самБ мртављ. зацело мртавЋ. О светми Г1ртрик!е, дакле мене више нема. Н самв се| престав!о, и не живимђ више. Света мати B oskih , моли Бога i за мене грешнииа у овомг. саготномг. часу: Аминћ." То е, бшо Бо6ђ. R га по гласу познадо. Али микако немого, дознати, гди е. Онђ настави разговорЂ са самимг.! собомч,. „О лдншн, невалнлми човече," ечаше онг далЈ., „шта сн урадт: какво си ужасно преступленје тбј учиhi'o ,? Ху, Боже, каква жега, ху, нема избавлени више Зарг. си заслуж !0, да се Богђ и нћгови светци за тебе заузму? Не, не, тн еси и оетаешЂ отврдлми грешниКЂ, и зато ћешЂ вечито у пакленои баруштини горети. ЗарЂ твои гнусни иоступака' hie доста бмло, него да се наипосле и са проклетимЂ овимђ обешенлцима СЂдружишЂ, да мртва телеса крадешЂ? БашЂ да ми се за све опрости. ово ће ми само душу у пропаств низвргнути, Hie садЂ више за нго доволинђ очистителнми оганв,*) него ће место тога бмти урликЂ и цвокотанћ зуба у горећои смоли и сумпору вечито. Ахђ Боже. Боже мои, да мн е само знати, да ли самљ убЈенЂ, или сам& се удав1о. Али све едно е, мртавЂ, мртавЂ: шта ми е за тимђ стало!" — Бобе, викну га а полугласно. Онђ плшскаше по води. после тога тешко уздану и рече; „Сладкш Спасителго, теби на крсту разанетомЂ rne омло горе, него садЂ мени овде у вражкои овои калгоги. СветБш Петре и Павле будите ми у помоћи. Та само да та паклена ватра Hie врло злочеста , волео 6б1 и *) Римска црква исповеда, да осимт, раа и пакла има и оганБ чистителини, у кои одлазе душе грешнн .иод!н пре суда, н гди се дотле палазе, докле се милостиндма а нарочито службама божнша за нби наменутима одтуда нензбаве.

нго трпити, него ову несносну стужу у овои води. Господинђ Попа Hie ми никадЂ казивао, да се човекЂ окунати мора, пре него што у пакао пређе. Сздђ се о томе самЂ уверавамЂ." Бобе", викну га л глас.нЈе. Гди си ти, Бобе? Дубоко ћутанћ. — Та одговори барЂ како бш ти у помоћв притећи могао, ако помоћи потребуешЂ. „всте, н самв мртавЂ," настави далћ „УгушенЂ или убЈенЂ или удавлћнЂ; укратко л самЂ мртавЂ. — Тм ниси мрта†недотупавнми човече, како бм иначе могао говорити. „Шта зарЂ а нисамв мртавЂ? Сатано, иди одђ мене. Ko си тм да о томе говорити можешЂ? Л ћу се пре обесити дати, него што ћу у твого мрежу ући." — Па удави се заиста магарче, реко му а лготито, кадЂ никако помоћи нећешЂ. „О, есте л' вм лгобезнми господине? По магарцу насЂ познадо. Богме господине, магарцу Hie башЂ добро. Онђ е крозЂ мокарЂ као мишћ. Гди сте, ваша честностБ. 6сте л то вм господине, или сте паплена аветинл, кон е дошла да ме дражи. Или мртви. А остали, како ли е или у паклу; говорите?" .... — За Бога гди си тм? ЧуемЂ те истина, али те невидимЂ. ,.fl се купамЂ, ако е с», дозволенћмЂ ваше честности." Неколико кораклан на страни чув се неко шушкаранћ, кое бм ишло као да се два човека еданЂ сђ другимђ рЂву и 6iro Л дочу гласЂ могб друга Ернста, иои запомагаше. Тапкагоћи ногама по мрчини корачао самБ тамо. Неко ме увати за ногу. Л се обазре, и опази кукавногЂ И р ц а, кои се у еднои отворенои, до пола водомђ обливенои раки налазаше. Помого му, те изиђе изђ нћгова купатила, па се онда обое окренусмо на ону страну , одкудЂ смо гласе лгодске чули.

6МТИ И Bfal НБима.' бсу ли у затвору

сте може 7