Шумадинка

лоставлћни су особити астаии. Само неколнцини rrpeвосходнм лица, али и свему дипломатскомљ тћлу дозволћно е бавити се у овои сали за време ручка. Врховнни точилацЋ (обершенкЋ^ и врховнми столник-b (обертрухсесг.) и сви други високи частници служе нри овомг. ручку, ела се клећечки приносе а сваку чишго прате оФИЦири кавалћрјиске гвардје са голимт. мачевима. Пре него што царЂ сћдне ручатн, преставе mv се страни посланици. кои овдћ изразе своа честитанл. и раздћле јимг. се колаине, кое су коване за споменг. крунисанн. Онаи част., кадт> царг. првни путг> заиште иити, удали се дипломатско тћло, и она лица, кои по своме ч!.'ну или по дугкности см1.нз ести у присутству царевомг.. узимаш свол мћста. Сви чланови царске породице и страни принцеви ручаго у еднои сали покраи ове. Осветлћнћ, ватромети, балови. маскараде, народне игре и веселн — а ова последнл у великои мЈ.ри — 6i>iванз после овогљ дана. Па и сада неће другче бшти , и већг. кажу да се чине велика спреманн. Но таково што бива cij Bbiuie или манћ сниности и велелћпности при свакои подобнои прилицн, али mti смо ради србскш чиTaiohiK свћтг> извћстити само о ономе, што е управо своиствено руско при царевомг. крунисанго у Москви. Зато ћемо додати шшт> неке поединости.

Пре него што ће цар-b и царица отићи изг. Москве, посћте они наипре свето-троичк|'и манастирг« св. Cepria, кои ние далеко одг. Москве, и то са свомг> своioMT. царскомг. породнцомг,. Цароставна застава. коа се износи само при крунисанго, или при погребу рускога цара , одб тешке е свиле, златнимг. ободомг. и роитама богато искићена, У среди има двоглавогљ орла са ликомт. св. ђорћа на грудима, кои е o^eieHt ланцемЂ одтз ордена св. AH^pie, а унаоколо по ћошковима стое 32 грба одт. кралћвства, кнажества и земалн, кое Pycin принадлеже, или на кое Pvcia има права. н..пр. владимирскш, витепск!и, сибирcnifi. nieBCKi 'fi, новогородск!'и, смоленскји, казанск1и, аCTpaxaHcnifi, псковск1'и, естландскји, Финландск1'и, тверcki 'H. nepMCisifi, литванскЈК, 6yrapcKifi, олденбуршкји. черниговскјн. ниже новгородск1К, внтскји, москпвскш т. д. Могуће е, да ће се гдћШто лри предстоећемЂ крунисанго промћнити. Али у главнои ствари точно ће се пазити на старе обичае. Новине ће у свое време бмти пуне nsBl.CTia о поединимг.. А да се зна шта е истоpificKH вештествено у ствари, надамо се да ће читатеЛћима наишмг. добро доћи ово, што смо овдћ разложили. ДОИАћЕ н СТР4НЕ НОВОСТИ.

€ Р Б 1 л. IIo „ЗваничнимЋ Новинама" поставлћнг. е иноинирг. Окр. Београдекогг> Г. Августг. Ланге за I. Рачуноиспитатела Рударскогг. ОдћленЈн при Попечител1.ству Финансш. У Београду 24. Н)л!н Пре неколико дана нриспI,ла е овамо у Београдт> прва Француска лађа, кон е поносите таласе ДЈнава-Саве просћцала и на обали србске землћ пристала. Ова е лаћа парна и зове се „Д|'оне'- а принадлежи едномг. трговачком!> францускомг. дру штву. Догађаи оваи учинјо е на публику србску великЈК упечатакг.; онт> е дао повода дубл1 .мт> размишлнванго и цвЈ.тнимт. надеждама; садг. се види остварена велика идеа, зачета у овомг. последнКмг. рату. а та е идеа : слобода ceiro мора и р1>ка ради лакшегг. саобраћаванн ceiro народа, ради процвк.танн европске трговине, и ради изедначенн супротнн иачела и предразсуда. Садг. е настала нова епоха за ц^о трговачк!и свћт1>. Промислимо само, какав(> ће исполинскж полетг. Добвгги предузимателнии духч> у свакостручнои раднви, садг> кадг. су гвоздене запреке уклонћне, кое су га у оковима држале- Ово е текг. почетакг>; но неће можда дуго транти. па ће читаве ф .тте трговачки лађа ездити по водама нашимг., и раздрмати насг> изг. тешкога сна, na ће велимг. бнти отворено широко полћ за свакогг. оногг.. кои буде кадарг. на исч»ме силе свое покушати. . 'i

Сада јоштг>, докг, стална комисјв. одређена на то, да расправи пнтана о дунавскои пловнтби , Hie посао свои започела, нећемо да се упуштамо у дубли претресанн; доста е то. да свакји Србннг. сг. пу-имг. правомтз себи честитати може , iuto е идеа слободе свпо мора и рћка и на ове краеве гого-источне Европе свое благоткорне зраке бацила. Паробродт. „.'lioHe" кренуо се данасг. у У 2 9. carifi уготру узг. Саву до Шабца и Раче , да промотри ову pl?ку. Г. 1ованг> Ристићг., Столоначалникг> Попечителвства Иностранм Д1>ла . одређенг. е оа,г> стране нашегг. Правителвства, да на овомг- путу пропрати овогг. новогг. госта Саве phise дужг. обала србски. Онг. е снабдћвенг. ст> еднимг. обнвлешемг> на све србске в.Јасти . да на познвг. нћго†реченом-ћ пароброду сваку нуждну рукопомоћБ чине, коме е ставлћнг. на разположенћ и еданг. вештг. думенџјн. кои Саву рћку добро познаеf Београдг. 24. Ш.пи. Прешоче после подне предато е матери зем.11>и тћло блаженопочивше rocnoe А н г е л ин е супруге г. Милана А- Симића Секрет. Попечит. Просвете, кол се noc.ie краткогг> болованн на жалост!. своме супругу н!>говимг> и нћнимг. сродницима 21. K).iia у подне преставииа , ненавршнвши ни пуна три мЈ.сеца у браку (бракосочетанје бмло е 29. Априла ов. год.). При опелу е такође и при спроводу чинодћКствовао г. Архимандритг. Гаврилг> са млогимг. свештеницима. Осимг> млогоброиногг, света, кои е незаборавлТ.ну покоиницу