Шумадинка

Лко e само то, онда е oin. добарт> човекЂ. ep-b а немамљ срца иа H'Lra. .,Но онљ е вад№ дужникЂ . то а добро знамЂ." Hie ми нишга дужанљ. .,Аии онђ е говорјо, да сте му послали неке новце, кое е онћ употребјо на cboio опрему. цадт> се уписао у воинике, ерЂ му нћговв старателт> н!е хтео посиати нн едне паре-" То му е 6wo одђ мене дарљ, а не занмт, „Ако е тако, то вам%> е онг, онда Јоштљ више обвезанЂ." Лепосава загиеди се у команданта, и као да ioH неко шапну на уво, новеруе, да се она разговара ни сђ kiimb другимЂ него ст> истимђ М и .i а н о м ђ , и застидисе. Пос-ie краткогт. ћутанн рекне онако радостнимг. гласомљ: Та е ли могућно да сте вм! „У истини, тако е. ПредЂ вама стои и дугкникћ и грешникг. ■— опростите му. Да е онћ panie дознавао што садЂ дознае, та не еданпутљ, иего 6fai иладу пута посадт, дошао бмо у почоде у Н — Б . . . . У таи часЂ ступи мати унутра. Л е 11 о с а в а коракне предт. mo, упмтавши е: „Знате, мати, каио се позива г. командантћ?" Госпон М и р к о в и ћ к а мало се зарумени у лицу, па смешећи се одговори кћери: „Зовесе М и л а н -ii." ,,А, мати. Bbi сте знали, па ми нисте хтели казати," нрида Лепосава; па промеривши израстлогљ човека у воиничкомћ оделу. и сравннвши черте лица нћговогт, са негдашнвнмЂ ђачким-в, рече у себи: та кудт> су ми очи, тега одма нисамв познала! Ено му младнжа и ено му на лицу знака, како се y6io, кадг> е пао сђ дрвета, берући мени трешнћ. „Да, да," рече таи младегкЂ и таи знакЂ на лицу сведочи наиболћ. Сећате ли се, кадЂ сте пали сђ трешнћ?" „Како ce небм сећао." прндода онђ , „та н ce сећамЂ свега," и одма приђе кђ е г. М и р к ов ићк и и полмби е у руку , умоливши е да му опрости, iiito крозЂ, толико време nie ни еданпутЂ дошао у походе. Говораlne, да онђ нје зато пзостао, iiito е заборав!о на доброчинства и на негу, koio е уживао у нћнои кући, ерЂ се онђ доиста сђ признателности сећао свега тога, но да га ' е ипакЂ нешто уздржавало одђ тогђ корака. „Да, васЂ е можда уздржавало оно исто" црихвати речБ домаћица, „што и блажене душе уздржава, те се невраћан) више у ово трошно тело. Бм сте у нашемЂ Н — Б . . . , би .ш сироче, безЂ отца и маике, дакле странацЂ. Мм смо вамЂ дали то познати. Вм сте бмли дете, зависили сте одђ насЂ; бмли сте покарани, кадЂ сте сгрешили. Вм нисте сматрали ово место иао свош постонбину; никакве свезе изђ детинства нису васт> везивале за нашу варошЂ; она е бвма вама само »tecTo ученл у основнимђ разредима. КадЂ сте пошли у свеп, по наукама. вама се чинило, да сге свуда бмли

cpehnin, негшто сте бмли у нашои кући. Тако мисле млади Л10ди." Ове речи истисну Милану сузу изђ ока, и онђ рече: „право имате! Бм сте и садЂ шштђ тако смотрена. добра и милостива. А лђ веруите мн, садЂ ми се мили, што caMb кодђ васЂ. Моа одношенд садашна и некадашнн много су ми сметала. СадЂ жалнмЂ, iiito ме Hie раHie довела прилика кђ вама. И н васЂ молимђ , немоите ме исклгочити изђ свогђ срца, — та вм сте ме одранили." Госпоа М н р к о в и ћ к а нје му могла на то одговорити, ерЂ е садЂ ушао у собу самЂ г. М и р к о в и ћ ђ , и одма се посадш, да nie чаи. КадЂ му е Лепосав а казала, кога имаго за госта у лицу команданта, отацЂ се убезекне и пруживши му руку рече: „Добро сте ми дошли! У MoioR кући бмли сте дечакЂ; одрастлн сте на страни, па то е, што васЂ нисамЂ познао. G садљ већт> нисте прости МиланЂ него господинђ МиланЂ* Да нистс стекли благородство? Нисамг,. „А то мало паитлике на прсима значи ли што?" То ми е награда, што caMb сђ мојомђ ротомЂ отео еданЂ непрЈлтелБСкш шанацт, и одржаосе у нћму, одбивши три кратно налетанћ непр!нтели. „Шта васЂ е стала та храброств?" Пало е дванаестЂ мртвм а седамнаестЂ нви раранћни су. „Дакле то мало пантл&ачице стало е двадесетЂ и деветЂ лк>Д1*и. Да скупе робе; а кодт, гргонаца наш io бм се толико пантл^ике за кои грошЂ. Седнте да nieмо чаа. Л е п о с а в а, служи! ЗнамЂ, да сте сс наплачкали. Како стоите сђ ФинансЈомЂ?" М и л а н ђ саже раменима па се мало насмеши: „Та нисамБ а зарадЂ плнчке CTynio у воинике; opanio самЂ народноств и отечество." Лепо, лепо. fl радо слушамЂ такве речи. Благо лгодма, кои држе на то, и ако имђ е празна торба Збила, како стоите сђ наслћд1еив: уверенЂ самв. да e на безбћдномЂ месту. М и л а н 'h порумени и смешећи се одговори; „Мислнмђ , неће пропасти." IV. Нимђ се прочуло у месту, кои е таи новми командантЂ, одма поврве кт, икму сви познаници. НашЂ М ил а н ђ бмо ти намЂ t садт, прво лице у друштвама. Отмћнје куће надтицале су се са званицама, но онђ е и умео обходитисе, ерЂ е бмо оштроуманЂ, досетлћВЂ и разговоранЂ, сђ наученимт, разговарао се учено, сђ рукодћлима о разнимЂ вештинама; знао е чертати и у «>лауту свирати; нритомЂ бмо е играчЂ. /Кене и девоикерекоше, да е врло прЈптанЂ, но уедно и опасанЂ. Што се тиче ове опасности, девоике нису бмле у станго начисто опредћлити, да ли нћгово снебиванћ умалнва или увећава опасностЂ. Међутимт, иора се рећи, да е слабо стало и еднои девоики за тимђ . да срце тогђ младогЂ господина задо6ie или да му се допадне. Свака <? добро чувала свое