Шумадинка

УБ фограду 4. Августа. 185 6.

ШУМАДИИА, ЛИСТЂ 3 А 9 Ш Ш И®т®«Ш< УчредникЂ и издавателЋ Лгобпмирљ ia. Н сн :1 дови 1. ћ.

ТЕЧ, V.

Оваи листћ нзлази у Вторникт. и Четвртакт> на по табака , а у Суботу на табаку. Ц11на му е за три мћс. 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace плаћа се одт> врсте 5 краиц. за трипутт.

. *3.

РУКОПИСИ ПРОТЕ ШТН-: НЕНАДОВНћ!. (Продужен4 одт. JV? 6'i/') Сутра рано одемо на Кленакг. и Мусага пређе изђ града , са свои близу око 300 момака те га граничари одпратише низа Саву до Земуна , иакг. у Београдљ. И ово ће бмти око 20. Априла, а нћгове две лађе уза Саву НемачкомЂ до Брчкога , а една му се иађа са пртлагомг. утопила. •СадЂ кадг> она мол два Турчина изг. Шабца послата дођу у Лћшницу у воиску. скоче на нли Бошннци и почну iK резилити и претити да ifi изсћку, што су Мусагу пустили да иде и Србе послушали, а мм веле ове смо потукли, а сутра бм дошли у ШабацЂ да и оне потучемо. ■—• Еле се врате натрагЂ — како Мусага изиђе изђ шаранпова, а мм сви у градЂ , пакЂ са Шабчанима лепо пазаримо и поздравлнмо се и cnairo cnaioM'b, еФенд1к> еФенд!омЂ зовемо како годе првм година. пакЂ опетЂ на наше квартире, и да спремамо да воиску кућаv «» одпуштамо. Наредимо, да одђ Срба остане Павле изђ Вуколе у граду са 20 момака, докђ се народЂ ослободи Турцима долазити и доносити ко што има на продаго. МеђутимЂ дође мени пвсмо одђ Црнога Г^орђа да дођемЂ у оваи и у оваи данЂ у Остружницу, стрицЂ остане р|сполажући. Л таки одемЂ у Острушннцу. КадЂ дођемЂ, каже ми Црнми ђорђе, да насЂ зову у ЗемунЂ, гди ће бмти варадинск1и ђенералЂ и даиски иолномоћници да насЂ мире. Мм преправимо 9 иунктова шта ћемо одђ даја захтевати, пакЂ да се миримо ( ове пунктове наћи ћете у моимђ писмама). Дођу намЂ контроманска кола, сћдне Црнми ђорђе, Катићт. Лнко и fl, и момакЂ Карађорђе†Антоше ПллкићЂ и дођемо у ЗемунЂ у ђенералову башту. Сћди ђенералЂ сђ леву страну и ОФицира доста , у реду сћде Турци , око 10 — 12 нђи ) отсутсгву г. Учредиика изгубш е Словослагателг, почетакт, овогт, продуженл, те ое пређашнћ Суботе оно nie могло печатати, ма да е рукопиеа за да.гћ бнло. У чредничество-

сђ денну страну; дадоше нама троици у зачелго три столице. А Антонје ПлдкићЂ као што самв му узпутЂ казао, стане са дугомЂ пушкомЂ иза ЦрногЂ ђорђа, а бмо е личанЂ и обученЂ у нанлепшимЂ халБинама. — Пмта ђенералЂ ђенеи (Женеи) зашто се 6ieMO сђ Турцима? Мм кажемо по реду какви смо одђ ^aia зулумЂ подносили и наипосле изсћкоше наше кнезове као Алексу, Бирчанина, Станои, Петра изђ hynpie, Хаџн-РуФима, и поброимо све друге, кое смо овда добро знали, и ha^iav да све главне лгоде изсћку да сама дћца остану и т. д. —■ Рекоше одђ турске стране два Муасила (то су одђ царства и Финанс1е): „Што е 6ti^o, бмло; неће аге одђ садЂ онако чинити и они се каго." На то КатићЂ рекне : .,БашЂ и неће! Вм сћдите мирно, вм сте царски Мухасили, mbi на цара нисмо ни на васЂ цареве олужителћ устали , но на ДаЈе, сђ коима хоћемо срећу сђ оружћмЂ да подћлимо." — Пмта ђенералЂ ђенеи далћ : „Шта зактевате bt.i одђ Турака, шта-ли Турци одђ васЂ ? Мене е мои дворЂ наредш да васЂ помиримЂ." — Мм прочитамо 9 пунктова, одђ кои првћш е бмо да 4 ^aie и нљјоне субаше небуду у Београду — и проче што ћете наћи међ' моимђ другимЂ рукописима и писмама онога времена. О дђ tir наши зактеванн Турци нешто оставлиго, ђенералЂ додае да бм како до мира довео; и 651.10 е млого препирке одђ обе стране, али одђ Турака манћ, ербо се стиде и нознаго свого кривицу. — Сирома ђенералЂ мало нагибаше и на турску страну и труди се, да бм како дошло се до мира. — — Докђ mm погледасмо, и у средЂ тога препиранп опазисмо у Топчидеру (на брегу) димове. Скочи КатићЂ реко бм се зграну и рече : „Нуто господине, вм насЂ на царскш и вашЂ образЂ преведосте овде преко Саве, а ^aie пале куће и робе сиротинго, као вуци овце безЂ пастира !" *) Устаде и ђенералЂ . опази димове, у вебо опрле одђ десетЂ кућа^ *) Млоги држе, да е то неши Аћимт. До.шнацт, изт. Оструа;нице, запа-iio io празнћ! сламнм кућа ма брду ТопчидерскомЂ, у коима су бугари седили, па се изселили. А то е зато eana.sio, да бн Карађорђе лакше могао прекнhvth у Земуну преговоре и мирт. незмЈ.иочнтн. 1. 31. Н.