Шумадинка

О? 482 о

„Могкемо ли ? М ? никако. Axi>, Лепосаво, н самЋ нисамв знао, иако самљ срећанг. Садт>, иадг. те губимтз* познаем-b тект., да самв пропао." Пропао? Ми.пане ! Негонпри то , и немои ме чинити несрећномЂ. То е ужасна речв ! Несиоминћн е више. „Аии, ако oiit. дође ?" — Онда нека намт> е Богђ у помоћи. Ено ти даемт> руку, Милане, да ћу сто иивда пута лре за мртво!г. госта поћи. Но то неказуи ии отцу , ни маики. ћу и»п> казати , кадт> буде време. Обећавашћи иво , дакмг. ти мош руisy, и буди споколнђ за Mtne. Онћ узме нћну руку и обаспе е ватренимт> по.иобцима. „То обећаић тиче се живота, госпођице !" ренне М и .i а H 'i>: „бдва самв се тому надати смео, али га примамт> одт> вас-fc, и auo га неодргките, упроиастиће те мои Јкивотг." — А есте ли ли садт> опетт> весели и срећпи? „Ахђ ! викадт> нисамБ бмо тако нао садт> !•' викне онљ. — Иди, рекне Лепосава. мати ће те чекати. Иди, а ћу се лепо обући и ст> вама се извести. — Она га гурие кт> вратима, но ту му дозволи, да е при разстаниу полшби. — Онђ као ошенг. оде, ii нви госпои М и р к о в и ћк и, да е Лепосава пристала. Лепосава изгубивши се у мислима, седне на столицу, н тонећи се у сну свогг. блаженства, заборави на шетнш. Кола су чекала. Наипосле отиде госпон Мирковићка сама, да кћерБ зовне. Санншћи седила е ова. спустивши на ирси главу плавимг. витицама окићену. „Шта си се замислила?, или се молишђ Богу ?" упита e мати. — Н caMi> r> ce молила Богу. „вл ти добро ?" — Као анђелу на небу. „Збилд, Лепосава? Тм си, чини ми се, плакала ?" — 6 стб, плакала самв. Али садг. самв срећна. мати. Аидемо у кола. Да узмемг> ioiu-ri. шеширљ. Узевши шеширЂ стане предг> огледаломг>, подг. коимг> е лежала руашчне бое свилена пантл1>ика , кош е М и л а н г> око харФе на данг> рођенн ooanio. Она е узме и iii>OMi> се опаше. Госпон М и р к о в и ћ к а ћутала е ; но смисли , да преио команданта нигда више девоици нешилћ порука. X 1. Сутра данљ у вече Obi.m е кодг> господара Мирковића прво обнчио друштво, каква су у овои варошици зими сваке неделћ ио еданпутг> редомЂ , у болг>имв кућа ма дргкана, гди се весело и просто частило, и у свирашо, иевашо. разговору, игри, и шали дуге ноћи проводиле. УзгредЂ примћћавамо. да се под1> нгроиг. nie разумевало игранћ картш , i;oe е обично бедна забава ohw лшдш, коима е време дуго, ако кога иеогонараш и пре- ; тресаш, и кои неумеш у ша.шивимг> дру!кевнимг> играма време проводити.

Као на нрвомг. састанку ове зиме кодг> господара М и р к ов и ћ а, никоме непадаше на ум-|> ово вече ни певан1> ни свиранћ, ни нгра ни шала. Свако е ичало едно другомЂ млого да прнча, и како су пре три дана покиаде бшле, мо:ке се мислити , да се све о мртвомг. госту говорило. Девопке су се мргодиле , или су се чиниле, да неверуш. Понека се радовала, што нема младожето, кога но свои прилици после Божића неби презрела, погдикон е стезала бедно срце, мислећи па пекога, коме е бедно срце одано бмло. Crapie госпе, по зреломг. разсућенШ; сноро су све сагласне биле, да гатка о мргвом-b госту Hie башг. посве измишлћна. Младићи сви безг. нзузетка нису веровали; неки су i'oiiitt. желили , да мрTBbift гостг. дође и н1 >ину храброс-Tb искуша. Двоица, троица одг. CTapie господе претили су младимг. хва.нпнма савћтователно прстомг.. узг> кое и гдикое девоике нристану, што даде новода кг. задиркпвашо , шали и веселомг, сменнш. „Шта е то?" повнкне срднто господарг. М и р к ов и ћ г>: „кудг> годг> се окренем!>, свудт> се о мртвом!> roсту говори. Зарт. е то забава за мое живе госте ? Окап те се тога, кажемг. вамг.. Шин.по за')аву ! Оставите се шапутанн о мртвнма!" „Тогт, cavu. мнћнја и а !" рекне окружнни казначен : „Болћ играги наипросгјш игру ! Кадт> 6i>i се Н — Б . . . . ;кив1>1 rocriio толико боао. колико стогодиншћгг. посћћаванн мртвогћ госта, били бм сигурни , да се наншмЂ младимЂ лепотицама неће заврнути глава." ,,fl 6 i>i упра†:ne.iio знати, како е та будаласта прича постала?" рече едант> младми суд1а ! „Та е гатка тако сува , као каканЂ скелетЂ ; ништа се изближе незна, да 6bi се барг> одђ тога каква лепа нриповедка, или песма саставила, те да барЂ штогодђ вреди." „НапротивЂ", одговори М и л а н ђ , „гатка о мртвомг» госту, као uito су е негда знали , и као што io е ме»и у детинБСтву моме еданЂ старми ловацЂ причао, одвише е дугачка, и за данашнћ време несносиа; зато су е лtoди заборавили, и право су учинили." „Шга, знате ли вм 1оштђ ту гатку ?" брзо упмташ више нх>и. „вдва е намтимЂ !" одговори М и л а н ђ. „О, морате намЂ е причати !" иовичу девоике , навалшшћи на нћга: „Молимо, молимо. да намЂ причате!" Ту непомаже противленћ, ни извинаванћ. Кђ депоикама придруже се сђ молбама и младићи. Столице се примакну блнже. Хтео, или нехтео. мораде се М н л а н ђ склонити, да прича гатку , као што ш е одђ старогЋ ловца чуо , кого онђ, да бм колико толико заннмлЂива бмла, накити како е на брзу руку зпао. (продужиће се