Шумадинка

У Б к о r Р А д Ј 11. А в r у с т а. 1 8 5 6.

шлндднвм ЛИСТЂ ЗА enuB&aBisets.« зивдвж ш

Учреднинг. и издавате .чђ Ликбнпирг п. ИенадопиЈлћ.

ТЕЧ. V.

Ован лнстт. нзлазн у ВтирникЋ н 1 1етв|>такт> на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна »i у е за трн M'bc. 5, а за no.ia годике i«. цванц. За or.iace n iaha се одт. врсте 5 краиц. за трипутБ.

М *6

Р О Д у II О 1 с. Се что дćбро мли что крлсно но ежг ЖИТИ EpdTI И Rl-Jll 'k. Псддмоп^кдцг. Кралћица цвећа срећна e pvasa, Промисао đ.iarift Bchi. у клици цвета Бод.и.икомћ оштромт. животх. ioii оружа, Злобне одт> руие, паиостнога света. Човека бћдна изђ в I .hiiocth мора. Промисао Вож!и иа обалу спусти, Убога. нага , безг> одбране створа, HanacTiK, тешки бћда у че.иости. noBieHt човект. у колевки вришти, Нанпре се сљ 6олвомћ упознае гнћва. Отима с плаче, што ra повои тишти, ПредвћстникЂ робства, за кое сазрева. ДћтинБства свога дубокомтз у мраку Сладост*. сазнанн грудв му неосећа, Божества души ерг. дану му зраку Просвћте ума тект> одкрива свећа. Но лшбве чувство, ако онђ и незна Храни му бшће oojKierii извора, И учи тихо, да су безполезна Без-fa чистоп. срца блага златнм гора. Ружа нелгоби ружу, нит' залива Зато и јкивотђ мине имв у цвету ; Узаимна лгобовн .ноде ал' свезива, Зато е човекљ царљ , господарг. свету. Народа јкивотђ едногт. е човека Лтбови руком-b нјивотт , разсађенми : Вћчности докле неусане река Живит' мојк народљ лгобвомЂ утврђенБШ Народе ми.ши, ко'гг. име с' узноси, Скромнои у иесмн пћвацт. тебе сматра, На пламенЂ еветни слачку ти приноси, И нћга грее твогђ Јкивота ватра. Истине зраку према звезде снине, Честна му пћсма духу крила снажи,

Судбине твое пушта се у таине, Грозногт, убицу твогћ Јкивота трааш. ЗлочинацЂ таи « она стара аветг. Лктови чувство што у срдцу давн. Неманћ ено ! братства газе ?аветт. Стогћ 3Mie с' легу у омразе знви, Злогт. самолгоб'н и отровг. се точи, Сцеђент, изт. горка разрођенл сока, Те отацт. своме сину боде очн, Jlio6io когт. е к'о Зеницу ока. Бадава . ио6овб понижена плаче На дверма срца свога смна куца, ОдеЈкду кривца отцу ахт.! облаче, Напрасна, страшна налази за смртца. Душанг. са лгобвом!. на гробу се мири, Лк>бови кума предае единца; Мћрило ал' зла мора да с' измири; На кумство зато негледа убица. Срца са крвлго кнезг. присван зета, Лгобови нуЈкдне да утврди свезу ; Боиномћ на полго ал' r.ie срећу смета Злочинство зета, гробљ отвара кнезу. Србства по гроблго ioiut. се аветв шета, Матере холостг. по н1.м ' трнћ сади. Отровнмн разсадт. ал' отровомг. цвета, СмнЋ зато маики смртв отровомт, слади, Умор на аветЂ сама и себ' убица Рђа к'о свака што поеде себе. — Напротнвт, лго 6овб вређзна до живца У гробу самомт. сећа с' роди тебе : Узаимно браће робства осећанћ, Разкида лавце у паклу сковане; Узаимна лгобовћ ствара поузданћ, На полго слоге гонаке избране: Разбуктант, пламент, братскога огн^ишта, К)начка срца изт, пепела диже, Куле одђ глава белеЈке боишта. Обште кадЂ среће олтарЂ се подиже. Сунце те роде ociaea среће,

\ л