Шумадинка

498

ћ и лдиковаше угоститедв. да е нестало госта са свима своимг> слугама, и нико ifi Hie видш кадћ су отишлиСављ пртллгљ, кога е тако млого бмло. нестао е. а нико nie га одавде однео; изг> добро затворене штале нестали су тако млоги красни конви, и нико наулицама, и никаквогЂ стражарљ на KaniflMa nie ништа о н£,има чуо. СадЂ се свактз живми упрепасти, и свакји се прекрсти и Богу помоли, кои е годг. покраи кућа три несрећне невесте пролаз1о. У кућама владала е туга и жалоств, и свакоме се чудно видило, да се нису више наћи могли богати поклони, искупоценевенчане алћине, кое е племићтЈ већт> дао бмо, исто тако низови бисера, прстенћ и крстови одђ д1аманта. Само е мало нби бмло, кои су т!>ло Tpiio девоика пратили, и ти су бмли у црно обучени. И кадг> су сандуци мртвачки на гроблго кодћ великога крста спуштени 6б1Ли , да се молитва очита, видило се како едант, дугачакт! човекг. изг, пратнћ оде, кога досадг. нико приметш ние. Гледатћи за нвимг> ceaniK се чудјо, како онг>, мало помало, премда е пре у црно обученг. бмо, сасасвимг. бео постаде. И три црвене мрлћ укажу се на бе лои, алћини, низг> кого се видило како крвг> цури. Идугач!«и, бледЈи човекг> оде кг> вешалима. „Боже! 4 ' повиче угостител£> одг> Зеленогг> В е н ц а, „то е мртвми гостг., кога смо мм тамо пре двадесетг> и еданг> дан1> затрпали." Ужасг> обузме све, кои су бмли на гроблн), и сви се сг> грозомг. разбегну. Олуина са снегомг. и кишоиг> гонила ifi е. Три дана и три ноћи остали су сандуци незакопани покраи отворенм гробова. Кадг. напослћдку власт!, заповеди, да се закопаго. и родителБИ млого иоваца понуде одважнимг. лгодима, да учине ову последнго услугу, ови се лгоди нко зачуде. 6рг> чимг. подигну сандуке , опазе, да су тако лаки , као да су праздни, а опетг. се виђаше заклонацг. да е чврсто прикованг>. 6данг> се ослободи, узме чекићг> и длете, а другш е морао ићи по свештеника. Пошто су отворени бмли сандуци, видило се да су сасвимг> праздни, и ни нстука, ни покрова, ни сламке ненађе се у нвима. И тако буду праздни сандуци закопани. (продугкиће се) n Р в и ц к. — Некш рекне о едномг> младомг., али неимагоћемг. ве^ ликогг. духа, човеку, башг. кадљ е оваи на самртнои постелБи лежао : Онг. ће сирома лаку смртг. имати , ерг текг> мало духа има, да изг> себе испусти. — Два лорда на каручицама своима, свакји свога конн терагоћи, сукобе се у некомг. тесномг> сокаку, а ни еданг> нехтеде другоме да се сг> пута уклони. Напослћдку сасвимг. равнодушно извади еданг> дуванкесу изг> џепа, напуни лулу и запали. па затимг. узме изљ другогг> џепа иовине и почне читати. — Другш се тиме нинаиЈианћ у равнодупЈЈк* своме непоколеба, већг> сасвимг> у-

чтиво противнику своме рекне : Милорде ! смемг. ли молити, кадг> прочитате новине, да iH и мени на прочитанћ дате ? — Дечакг> еданг>, кои е nocio свраку у руци , иђаше у Лондону сокакомљ некимг. кући cBoioH. Лордг> Д., кои е у говору муцао, запмта дечка: Де-де-дечко, умели та свра-свра-сврака го-го-говорити ? Болћ него вм, одговори дечко, иначе бм iofi заврнуо iiiiro— Младићг. еданг. у неко доба ноћи пође изг> друштва кући CBoiofi. На путу ra сусретне грданг> HeKifi, великји и незграпанг. човекг. , па ra запмта суровимг> гласомг. : Колико има сатш на вашемг. сату ? Младићг> извуче пиштолв изг. џепа, упре у нкга и одговори : Ево сказалћке, гледаВте сами ! 1озе«>г> II. царг> аустршскш путугоћи по царству своме, да се са станћмг. поданика свои упозна, и самг> собомг. о млогомг. коечему осведочи , опази едногг. седоглавогг. старца, гди на нвиви самљ собомг> и конћ тера и плугомт> управлн, па се сврати кг> нћму и запмта ra, што онг> тако старг>, тезкакг> та8 посао самг>ради, те му и смнови ако ifi има, недођу и непомогну. Старацг. му одговори, да има три сина , али да синови нћгови и незнаду, и немогу, и нећеду таи посао да раде. Царг> немогући ово разуметн захте одг> старца да му то изасни. На то старацг> рекне : еданг> е смнг> мои привилегиранмК npociaKb, ^pyrifi е привилегиранми гробарг>. а трећји е привилегиранми кесомузг>. Дакле ми ни еданг> у послу моме помоћи неможе. Царг. ове речи iouiTT> манћ разумевши него оне прве, запмта старца, да му просто каже, шта то значи привилегиранми npociani. , гробарг. и кесомузг>; и iso ипђ е те иривилеНе дао. Старацг> заклгочи : самг. царг. ; ерг> еданг> ми е синг> калуђерг>, кои по дужности CBoiofi мора непрестано да проси; другш в лћкарг>, кои когагодг> лечн у гробг> оправи, и већг> е читаво гроблћ сг. овима напушо ; а Tpehifi е правобранителг>, кои и едну и другу парничну страну своКски музе, докг> ifi до прослачкогг, штапа недотера ! — Одг> то е доба 1озеФг> и на та званјн свииски вниман1е свое o6pa r rio. Д о n а ћ i н т е а т о |» b. О т а ц г>. Шта ћешг. 1овице да б}'дешг> ? С и н г>. IHehepi,iia, татице. О т а ц г>. ШећерџЈа ? а зашто ? С и н г>. Да вамг> могу осладити старост1>. ВР1КЂ Н ПКТаКЂ. Е р а к г>. ЗнашЂ ли кои читаго само оченашг>, кадг> се моле Богу. П е т а к т>. Кои ? Е р а к г>. Чиновници. П е т а к г>. По чему то ммслишг, ? Е р а к г>. По томе што имг> Богг> дае само „насуштнми хлћбг>," као што у оченашу стои.