Шумадинка

Дође Карађорђе и друге поглавице са елиномч, одђ Турака плачкомЂ свакћ у свои иогорт, (у Топмидеру). Са ^Ђ већг. мои првми нађенми ииФерантљ СтеФанБЈКивковићЂ има 60 чивута у Земуну, кои потаино eiio Фишеке и све трећпЧ четврт1и дант. ноћомБ у аду по 7 до 8 буради Фишека претура; а mw по народу покупимо новаца и у трговаца узаимимо и све му плаћамо. СадЂ е веће иакше бмло , све су старешине у гомили пакг. се старамо. Али е ЖивковићЂ на сто тридесетљ добмвао, и себи капиталг. начин^о. и колико онђ донесе, то мм на Врачару за данљ за два б1к>ћи се потрошимо , накљ oпетЂ: донеси; као крадомљ, али то све Немци знаду па крозљ прсте гледе. Све четири ^aie сћде у граду и излазе на бои са Kpua.iiflMa. кое е Кучук-Ал!а подг. плату довео. Мн смо имали плаћена npiaTe.ia у Земуну, и како разбере да ће Турци сутра на насБ ударити^онв дође према нама у раванћ, кудг. 'но има насипљ Лаудонове ћупрје, и да намт. знак-b. те мн познамо да ће Турци сутра изаћи на бои . и бнвамо спремни. А лако е дознати , ерЂ Земунски трговци и терџоманЂ свакш данЂ у БеоградЂ прелазе своимђ пословима , пакЂ дознаду. Тако смо на Топчидеру стаали.и насЂ неколико договарамо се. (продужиће се) I |i т в r.i к Г о е т ћ. (Продужено) ГроФЂ е скоро непрестано у дому маисторовомЂ бмо. Онђ е бринЈЛБиво настоавао, да се ништа непоквари. Нарочито е прилћжну влисавету у нћном1> раду миого поправлао по своме вкусу. Такође едант. парђ скупоцћнн женски алћина наручи онђ за балЂ са маскама. Ове не само да е блисавета сашити морала, него е нћнЂ отацЂ исте на hio саму и измерити морао, ерЂ е гроФЂ рекао, да е она девоичица, кого ће онђ на балЂ повести, савршено НлисаветиногЂ стаса и возраста. Кђ томе 6bio е онђ здраво подашанЂ; и сами мали поклони, кое е чинт, бнли су напослћдакЂ толики, колико е цела сума заслуге износила. Да е 6 л исавета ове драгоцћне поклоне примала, то се по себи разуме, и да iofi е гроФЂ, кздђ к> е саму застао, миого и ласкаво нћну лепоту хвал!о, пакЂ да е напоследакЂ и о лгобави говорјо, томе се одђ нћговогЂ характерасваuiK читателБ шштђ напредЂ надати могао. Наравно, да блисавета Hie ништа могла одђ овб ! улагиванн кђ срцу примити, ерЂ она бнаше благобразна девоичица, а притомЂ, јоштђ и са еднимЂ калФомЂ нћногЂ оца прстенована,али ioB ипакЂ нису врло мрске бмле тако ласкаве речи одђ тако одличногђ и доброгЂ господина; врЂ редко ће се икол девоичица рђаво према ономђ показати, кои е чествуе. Неколико дана предЂ балЂ — већЂ су 6bi.ie а.п.ине за маску готове — дође КрстачићЂ врло невесео и смућенЂ до маистор-Палковића. Онђ замоли маистора за неколико речш насамо, и уклоне се на страну. „Маисторе", рекне му: „а самЂ у великои забуниВи, само ако узхтете можете ме избавити изђ неволћ.

а л ћу вамЂ болћ платити, ако ми * tv услугу учините, него кадЂ бн ми целе године балске алБине шили." „Н самБ свагда вашЂ покорнни слуга," одговори крончЂ поклонивши се. „Представите себи мого забуну маисторе," продужи КрстачићЂ, „мон девоика, кого самБ на игранку водити хтео, разболела се и поручила да другу тражимЂ. Сва друга господа имаго свое играчице, и понаивнше, као што и сами знате, грађанске девоике изђ вароши. Само самБ л остао безЂ играчице. fl бн истина могао е наћи !ошђ у породицама чиновничкимђ и трговачкимЂ, али дали ћу наћи такову, noiofi ће оне балске алБине доликовати? Вн видите, маисторе, да васЂ н у Moioit неволби морамЂ за вашу кћерБ молити. Вн сте сами алБИне на нго мерили Вн е морате молити." КролчЂ се сђ почетка забезекне. Толикои почести никадЂ се Hie надао. Онђ се поклони неколико пута, но ни едну речБ Hie могао изустити. влисавета неће се зато канти," настави К рстачићЂ: „АлБине, у коима ће играти, нбои ће оста ти , а л ћу све радо набавити, што буде нуждно, да се у сниномђ дружтву достоино покаже " ..Baiua е ми.шстћ сама доброта!" рекне маисторЂ - П а л к о в и ћт>, н i о штђ морамЂ вашои милости и то казати а да се нехвалимЂ , да мол кћи честито игра. Да сте е само видили на свадби мога сусћда калаЈЦпе. И самБ се уi:o4io и занелпо. кадЂ самћ е BH^io како игра. Останите ваша милостб овде у собч, н ћу вамЂ девоику послати. Ш то вм рекнете н нећу покварити." „Али маисторе" примћти Крстачићт>, .,можда е блисаветинЂ младоженн саревнг.ивЂ, у чему бн noсве неправо имао. Треба да га благимЂ речма умирите." „Е. да!" рекне маисторЂ-ПалковићЂ, „несме мени таи дедакЂ ни писнути." Онђ оде. После неколико тренутака дође 6 л исавета у собу заруменКна. ГроФЂ обаспе нћну руку полгобцима. Онђ iofi одкр1е свого желго, свого забуну, и свого молбу ; предложи iofi, да ће све о свомђ трошку набавити, што годђ она зажели, како бн се на балу као набнакићенјн госпођица понвити могла. Она наново порумени, особито кадЂ iofi ласкаво рекне, да ће она прва лепота на балу бнти, и кадЂ iofi еданЂ ларЂ на8драгоцћн!и минђуша преда. Ово е бнло скоро одвише за едиу слабу и суетну девоику. блисавета представи себи у брзомЂ тренутку еа†блесакЂ бала, помисли себе тамо блистагоћу и обожавану, одђ главе до ногу као прву госпођицу одевену, али се забуни и промуца нешто о свомђ отцу, као ако онђ дозволи. У томе е Крстачићг умири. И почемЂ се Hie више затезала, да нћго†позивђ сђ благодарности прими, загрли е онђ у узхићешо и рекне : блисавето, затито да далћ одђ тебе крјемЂ? Ти, а никон друга девоика, бмла си одђ првогЂ тренутка мон избраница. Н