Шумадинка

,У Б -богРАДЈ 21. А в r j с т а. 1 8 5 6.

ШУМАДИНКА, ЛИСТЂ ЗА штљшшшшшшшш, , т&шжтж s УчредникЂ и издаватеЛБ Лгобомнрљ u. НенадовиК -б.

TF4 V листћ нзлази у ВторникЂ и Четвртак -Б на по табака , а у Суботу на табакЈ'. Ц -ћна mv е за три мћс. 5, а за поиа тодине io. цванц. За or.iace плаћа се одт. врсте 5 кранц. за трипутљ.

HI i» т в r.i ш Г о е т б. ([1родун :ено) Сутрадан!! 6tio е I осиф t иетина нешто мало мирнш, т. е. онђ Hie вмше онако угкасно праскао: но ипакЋ е непрестано претећи и опомингоћ!' повторавво оно свое: „Тш нећешг. ићи на балг.!" на што е 6лисавета ; обично исто тако мргодно, одговарала: „Па ипаиг. ћу ићи!" а отацт. е опетг> продужавао: „Она мора ићи теби за инат-b; н то заповедамЋ." — Садљ се набави ципела за игран]., свииенш чарапа, џепнБ! марама и т. д. све што е наискуплћ могло бмти. Но кадт> е данг> за балг> приспео и стварг> све озбилљнји постаала, скупи 1осифђ свое ствари, метне ifi у свого путничку торбу, спреми се савршено за путг> и рекне: „Ако tbi одешгЈ, и а ћу отићи, и бмћемо за вавекг> разставлћни." — блисавета побледи. Отацг>> кои се iouiTt пре са 1осиФомг> жестоко свађао, рекне: „Торнниее кадг> оћешг>; н башг. оћу да видимг> ко е овде одг> насг> двоице маисторг.! блисавета добмће CBaKiK данг> мужа, десетг> пута болћгг. одг> тебе." Али е блисавета плакала. Садг. дође еданг> слугкителв гроФа Крстачића са едномг> кутшмг>. кон) у име свога господина преда. У нљои се налазе, рекне служителв. ioiu -б неке маленкости, кое служе за допуненћ одела госпођице Палковићг>. То е 6 б1ЛО едно драгоцћно покривало, изредне широке свилене пантлвике, еданг> прекраснБШ низг. бисера за вратг> и два брил1антна прстена. блисавета сматраше са стране драгоцћности. кое е отацг> вадш, и крозг. нћне сузе преливали су се дјаманти у прстенк) iomi. аче у свима боама. Она се колебала измећу суете и лгобави. „Тш нећешг. ићи!" повиче I о с и ф г. „Ићићу!" рекне блисавета сб гордомг. решителности: „Та незаслужуешг>, да а толико тебе ради плачемљ; тб1 незаслужуешг> што те а толико волемг>. врг> н текг> садг> : асно видимг>, колику ми радоств и честв закраћуешг>, и да ме никадг> ни волео ниси.

„Што ти драго!" рекне! I о с и ф г>; „дакле иди; ти само цепаштЈ едно верно срце! и БацБ1 ioii предг> ноге добБ1венБ1и одб нћ прстент>; оде и ВБипе се неврати. блисавета гласно ецаше, и хтеде га вратити; но отацг> е умири. Дође вече. Она се обуче за балг«. Кадг> прекрасне наките разастре, лако заборави одбегшетг> младоженго бдна кола зауставе се предг> кућомљ Крстачићг> дође да е поведе, и одвезу се. „Ахг> блисавето!" рекне ioH у колима „Tbi си неизказапо лепша, него што самт> л мисл1о. Т б 1 си праbu богина. Т б ! си рођеиа за такво одело и такавт> накитг>, а не за твое сиромашно станћ. Балг. е 6б10 сдннг«. Крстач ићљ и влисавета подве се ово вече у црнои старонемачпои ношнби. Н бино претерано велелћпје засени очи целогг> друштва; ерг. су они великолћшемг. превазишли и самогг> гроФа Долинскогг. и младу бароницу В р б а н и ћ г>, кои су у саиномг> друштву представлнли Перс!анца и Перciany. „Онаи црнБш Hie нико друг!и, но ГроФт>!" проговори Долинскји CBoiofi невести. „Будала, што ће му маска, кадг> е дугачакг> као мотка, нити се може пократити; погледаи само, како сво друштво са целомг> главомт> надмаша. А да 6 б 1 се лакше разпознао, заиста му Hie требало да задржи бок> свое свакидашнћ ношнћ, у KoioK свагда као паризскји нопа изгледа, те да облачн црно на црно. Него самБ врло лгобопБ1тант> дознати, ко ли е нћгова играчица. Она е заиста лепогг> стаса и врло красно игра." „Н 6 б 1 се смела обкладити," рекне бароница, „да е то каква простакинн изг> вароши. То се види на нћномг> усилћномг> и невештомг> држанго." Hrpa се продужа до неко доба ноћи, после се пакт> вечерало, при чему су наличЈн наравно поскидали. Тада настану нова пр!нтна дивлена при угледу толики новбј примамлБивм дражестЈи. ДолинскЈи Hie се доволљно нагледати могао лгобке старогерманке. О нћ е при вечери до нћ седш, а Крс гачићљ до баронице. Чини-*