Шумадинка

— Из-t Архангела hb.ihio , да ће оне две тамо грађене лађе на завртанБ придати се ф-ioth балтшскои. На тимђ е лађама 32 севастополвск!и еквипажг.. Изђ СимФерополн и Крима уобште допиру вћсти до половине K).iifl. По улицама СимФерополн виде се поређе ОФицири, а и само жителБСтво отишло е на гогљ у планинске предћле да се опорави одт, страданн ратнм. Понека млада госпа отишла е ст> воискомђ , будући су се овде млоги официри оженили, па су жене за мужевима отишле. — Пређашнви д(ите.љи Балаклаве, Крча и т. д. трагке по развалинама мћсто, гди су обитавали, и починк) се већт, населввати и смешћати. ђенералг. губернаторЂ е обзнанјо, да ће куплћне дашчаре. ако ее за неко извћстно време не однесу, припасти господару оне землћ , на koio H дашчаре стое, и да ће се велике количине сћна и други предмета спалити. ако се за осамЂ неделд дана оданде неуклоне. На жалостБ велика е оскудица у транспортнимЂ средствама. О грађенш проектиранћ! руски гвоздени путова авллк) поуздане вћсти, да ће се исто сђ наивећомЂ ревности предузети, а наипре и наипре започеће се грађенћ лин!е одђ Одесе до Варшаве , кол ће се линјн скопчати са аустршскимЂ галицјискимЂ линјлма кодЂБрод!-аИзђ Петробурга пишу : „Говори се, да ће енглескж посланикЂ при крунисанго дати донети изђ Лондона едну салу одђ стакла и гвожђа, будући нема велику салу за игранћ, ПриликомЂ овопз крунисана млоги ће силне новце доб£>1ти; такозванми „енглеск1и Клубтз" , кое здаше принадлежи едномЂ рускомЂ великашу, у врло е згодномђ Ho.ioasaro за прегледанћ свечаности при крунисанго. ГосподарЂ зда!нн употребш е то на свого користБ, и дао ецаправити 1300 сћдишта, код су продана за 6500 сресребрнм рубала (5 рубала едно мћсто) ; и више да ш е бмло, могло бш се продати, тано се отимаго за мћста. Л.ица, коа су присутствовала на крунисанго цара Николе, веле, да се томе отиманго нетреба чудити; ерЂ тешко да има што чудноватје и занимлЂивјв, него видити млогоброине аз!атске книзеве и канове у hi.ioboh у очи гледагоћои ношнђи и са пратнБОМЂ нбјовомђ , кое све подсећа на описаши Херодота и иа чудеса древногЂ перciKcKori) царства. «;••• ■ - .к (• У 'л ' 8П '•'• .- • ЕнГЛКСК!. „Шлезише цаитунгу" пишу изђ Лондона под7> II АвгустомЂ слћдугоће : „Изђ поузданогЂ извора дознае се, да се енглеско правителвство великодушно постарало за ОФицире нћмачке лепе. Овн оФицири добмће сирћчв велике комаде землћ у Капланду (на гожномђ краго Африке кодђ предгора „добре надежде") дадћ трогодишнго плату, рану до прве жетве и слободанЂ превозЂ донде не саио за нби и нБиове породице. него и за сва лица , кол они уза-се воде.

Л1ати збаченогЂ сђ нресгола кралн АудскогЂ (у источнои Индш) сместила се у Сутамптону. НћнЂ млађ1и сннђ. престолонаслћдникЂ, и нћговЂ стрицЂ дочекали су сђ наивећимЂ церемонјнма м Ксгне власти и дрдта отмћна лица. Они с у обоица бшли у предивномЂ источномђ одћлу, и окружени послужителБима и ушкоплћницима. Доцнје су представлКне кралБици - матери 30 госпе изђ Сутамптона, и разговарали се сћ нБима посредствомђ едне госпое. кол е дуго у Индш живила и инд1искји сзикђ научила Иначе кралБица и нКне дворске даме слабо се даго видити , и управо Kpiro се , кое е дало повода врло смешнимЂ догађаима. КралБица е пуна, пр1атногЂ и добродушногЂ лика , и ико се обрадовала посћти Сутамптонскн госпоа. II р а и е к а. „Бечка Преса" доноси намЂ односително на млого, напоменутБТ несрећнми догађаи на сћверномЂ прибрежјго аФриканскомЂ слћдушће : „Догађаи кодђ Мелиле. (тако се зове оно мћ<тогди су марокански гусари напали на праискогЂ принца Адалберта и нћгово одћленћ) у комђ емлада праиска морска сила прву ватру издржала, узгма се у Берлину врло озбилвно. тако, да се и по самимЂ званичнимЂ листовима поговарао о рагу Паиске противЂ МароканскогЂ царства. бданЂ берлинскји листђ paseia већЂ велигпи планЂ. и рачуна . да ће се на праискимЂ и енглескимЂ лађамм превести 50.000 воиника на обалу африканску. коа ће воиска тамо у сак>зу са Енглезима казнити гусаре , па по побћди основати на африканскомћ прибрежјго вдну праиску населбину. — Ово е по свои прилици претерано. Извћстно е пакЂ то, да су одђ стране праискогЂ правителЂСтва већЂ учинћни кораци кодђ енглескогЂ кабинета како бм се за нанешену увреду добмло одговарагоће удовлетворенћ, и сва е прилика , да Енглеска већЂ и по самомЂ томе , што се то догодило близу енглеске морске тврдинћ Гибралтара , неће одрећи Праиекои свого помоћБ и еадћиствованћ. III п 4 ii i а, „ЕндепандансЂ бе.ик"-} 7 пишу изђ Мадрида подђ 10АвгустомЂ слћдугоће: „Овде е наивеће узбуђенћ произвео декретЂ , коимђ се народна воиска разпуигта и коначно укида. Оваи е декретЂ наидублћ упечатлћнћ учин!о. Да ће се народна воиска привремено распустити, томе се свакш надао, али нико nie мис.и'о , да ће се она за свагда укинути. Министер!нлнБ1и совћтЂ заклк>ч1о ч истина изнаипре, да се засадЂ народна воиска само разпусти , но упливЂ дворск!и противјо се томе , и тако е произведена у духовима огорченћ и узрулностБ , кол бн се лако могла мимоићи: КадЂ е разпуштанћ народне воиске . са обезоружанћмЂ већЂ у самои ствари удћиствовано, зашто се Hie чекало , да кортеси (народно представничество)