Шумадинка

рече: Ене , де садчз' зарЂ зм иислите тако да ее умирите па кућаиа. Нема ту мира , одсадЂ ће да буду бобви велики. Но тн спремаи nait-b иди кудљ си пошао!" (т. е. у Pycito) — То е све, чини ми се, бмио последнг»и дана месепа HJnin 1804 лћта. (проду»киће се) т ii r.i Д Г о е т т». (Продужено) Рано сутраданг. разнесе се ужаснши г.1аст> по вароши, да се кћи некогЂ чиновника мртва у кревету нашла са заврнутомг> iui'omt . Са ceiro страна поврви тамо гилнћш снетЋ; лекари и полицаини лваничници поиташ. Ужасна заиевка изћ ожалосћене куће орила се на далеко крозљ врвећу гомилу лгобопитнм лшдји. Садг> се млогн сете случад, кои се ! ошћ пре сто година у исто време божићнћп) носта у Н—Б . . догод«о. Сказка о мртвомтз госту опегЋ оживи. Смртнми стра обузме све породице. И маисторг> П а л к о в и h т> чуе о тои» . Тада помисли онг> сг> потаиномт> грозоиг> на G л и с а в е т у; a.m га ипак-в нје збунило нћно дуго сиаканћ, будући се врло доцкаш> ст> бала вратила бмла. Но кадт> се мр твог-fa госта сетјо, како га е сказка изображавала, а потомђ на гроФа Крстачића поммслјо — на великогт>, рмсокогћ човека. ма нћгово бледо лице, на црно одело, у комт- обнчно свагда ишао — тада му се ипакт> учини, да му се коса накостреши. Међутимт> онђ nie држао ништа на ту сказку, будући нико у вароши ние веровао оно, што се гатал<> о томђ . Нрекоре самЂ |себе з^огђсвогђ суенЈбрногЂ уображенн, отвори орманчићЂ да узме едну чашу старе шл!>ивовице. што му е гроФЂ поилон10, да бм мало срце oxpa6pio. Но врло се зачуди кадЂ стаклета ненађе; а ioniTe се више зачуди. почемЂ отвори и друге ормане и види, да ниче!а нема, што е чегда гроФЂ бшло нћму бмло нћговои ћерки поклонјо. О нђ е маао глзвомђ. Нћму чисто помркне свестЂ. Слутило му се на зло. СадЂ полако успне се узЂ басамаке кђ спаваћои соби свое кћери, да небм у наиужаешемЂ случаго никаквогђ сведока имао, н да небм предметЂ оговаранп у [ «~ароши иостао. Лагано отвори врата Приближи се крев -ту нћериномЂ, но јошђ nie имао срдца, да е погледа. Али кадЂ накоследакЂ нагло у креветЂ погледа и сада му се смркне предЂ очима — угледа емртву.алепо лвце кђ леђима окренуто. Смете се као да ra е громЂ Ударјо. Угомђ бунилу узме бледу главу покоинице и .намести е у природно станћ. Незнагоћи шта ради . поита до лекара и нви му за наглу смртБ свогђ детета. ЛекарЂ промо-^ри лепогЂ мртваца и ма аше главомЂ. МаиI сторЂ Палко в и ћ ђ, кои за све благо овогђ света неI бш истину изневерити хтео. ммслш е. да е узрокЂ нагле смрти могао бмти, што му се ћерка ако загренла на балу, а после з 6 огђ ладногт. ветра при повратку наз^бла. Онђ е тако нко запевао, да су се сви сусћди поЧлашено стекли. Тошђ е све гкиво по улицама и кућама говорило о нес Рећи обе девоичице, а већЂ се наново и трећ!и гласЂ

разнесе о смрти едине кћери барона Врбанића. Лекари» кои су се изђ куће баронове у варошг, вратили, истина су потврђивали, да е госпођица ioun, готросЂ жива бмла или да io шђ живи, и да е ударЂ, слћдство ноћногЂ назеба, слћдство бала, нћжнми животђ прекинуо; но ко бм то могао веровати? Свакји е бмо уверенЂ, да е млада бароница судбину осталм претрпила, и да баронЂ чести свое ради m'e новце штедјо, да бм лекаре на ћутан£ приволео. И заиста се кућа баронова одђ обиталишта бурне рстдости наеданпутЂ претворила у кућу туге; несрећнми отацЂ бмо е неутћшимЂ. Нћго†се стра' увећа, ако е ro уобште можно бмло, ioniTe и тиме, што е по несрећи увидт, да су све новчане мћнице и новцм, сви нанизи , прстенћ и драгоцћности. кое е гроФБ К р с т ач и ћ ђ отцу и.1и кћери испокланво, скупа са животомђ младе баронице изчезли. Па и самЂ гроФЂ, кога су на све стране тражили, непонатнимЂ начиномЂ нестао e. Нћгове собе бмле су тако празне, спремлћне и чисте, као да никадЂ у ит>има нико ни живјо nie. Са сандуцмma и орманима. слугама н конБима, колима, едномЂ речи са целммЂ своимђ покућствомЂ тако е изчезао , као да нигда ни гласа ни трага о нћму бмло Hie. Тако буду истогђ дана три несрећне невесте саранћне. Све три жалостне пратнћ у едно време на гробл1> стигну. Скештеници читали сумолитву скупа за све три СадЂ се еданЂ одђ спровода, умотанЂ у свое црно огртало на страну уклони, шшђ пре него што е молитва свршена бмла: и текЂ што се неколико кораклиш удал!о, видили су га као у некомЂ преображеномЂ лику у древнои особитои ношнви. белогЂ као снегЂ са белммђ перомЂ за калпакомг., и како на прсима тако и на леђима, кадЂ се окренуо, .угледаго му се три тамне црвене белеге, изђ кои е сасвимт разговетно цурила крвБ низђ бео прслукЂ и беле чакшире. Онђ се окрене кђ вешалима и изчечне. КадЂ е минула гроза пратнго, кон е зг нбимђ гледала, нападне гроза гробаре, кадг> су сандуке подићи хтели, да iK у раку спЈсте, ерЂ имђ се сандуци тако лаки учине, као кадЂ бм празни бмли. Но они пуни стра' спусте празне сандз^ке у раке и брзо землБомЂ затрпаго. СадЂ се проспе така†плгосакЂ, као да су се облацм провалили. и жестока олул дуне. Све е са страомЂ кући бежало. Секућш ветарЂ свирао имђ е око yiniro. После неколико дана у врло жалостнои непогоди остави баронЂ ВрбанићЂ свое полбско добро. Одђ нћгове породице нико се вмше Hie амо BpaTio. Баште по дивлнго. замакЂ остане празанЂ и запусти, докђ се H ie напослћдакЂ е, самЂ Богђ зна како, запалш и изгорео. (продужиће се) Носледн&ш КацнКЂ*) на оетрову Хаити. Ничимг> се недоказуе нснје крвожедно варварство шпански освоителл у новомђ свету (Америки), нити по«

*) Кицикомг, звали vy се B.iaAaTe.ibn индјлнсвн староседгоца у Лмерики.