Шумадинка

525

се пди кукурузЂ, некш вид% кро5?пира и разне друге нам а непознате п.к)дове. и правили оу Одђ куваног-b коренн Н)ке (тако се зове едно дрво) нети видђ теста, К ое имг> е слузкило место леба, и кое и данаст> млога и нд !лнока племена у шпанскои Америки наирад!б едуКадљ се Колумбљ год 1492- са своЈомљ одважничko»ii дру :киноиђ на суво извезао на сћверномљ краш острова Хаити, онда 6wauie čbo острово разделћно Fia петЂ в(?лики провинт^в, и у свакои владао e no бданЂ кралт, (кацикЂ.) Ла-Мага или кралКвство равнице обузимало е сву сКвероисточну частв осгрова. Ту н владао кацикЂ FBapioH.Mtci.. Mapi«Hi> гди е владао Гваканагарик!з. и кроз-b кок) е иротицала рћка Хатибонико, ле;кала e сасви mi , на cheepv. Ксарагуа. кого еу провинц1К> наводнавале безброАне планин<-ке р-Кчице . сачинавала е западну и шшну границу острова. Н1>н», е владател1. 6bio Beexio, а за нкиш. е владала нћгова сестра Анакаона, код се ioriiTb и сад-b у припон 1дки и оредан!ама прославла збогч> csoiu високи душевни своиства и песмотворногг. дара. Провннгџл \1агвани. подчинћна гордомв кралк) Коанабу. заузимала е средину острова. Ту е ланац'1> цибаоске планине, у Koiofi извире рћка Нки, и пруЈка свое гране на све стране. Наипосле пета провинцјд Хигеи на краинћмb истоку, стааше наизмћнце наиире под-|> кацикомг. Кал, кон затимЋ подљ владомт> нћг<1ве cecfpe Агиесе. кон е прешла у христиннску вћру, и наипосле подт> див.п.имћ КотубанамомЋ. В »ада е бмла аблосутна (самодршавна), ио при свемт> томг. ипакг> блага. Вр'овна властБ предапа е бмла кацику, кои е имао већу власт:. и почитаије, но икои европскји владалацг.. Влада е бмла у породицм нћговои наслћдна, а исто тако био е дворг. окруженг. синнш.чи. благородcrBOMb. Данакн, кои су инд1ански кралћви узимали, састодо ое изг. златногљ прашка. памука и дувана. Кацикг. е 6bio уедио и духовнии поглавар!.; свештеницм су само под7> нћговммт> руководствомг. свршнвали вћрозаконе обреде. СкуплГ.нми народљ ишао е подт> предводнтелЈ>ствомг> евога владаоца игратћи и пћвашћи у освећене пештере. Кралг, еуправлао пћшемг. и лупао е у до6 ошђ , а присутсвугоћи играли су и у пештери све еднако. Пћсме су се повторавале; наеданпутг. наступи мртвачка тишина , и тада започну Јкрецм после безброинм суевћрнм обреда приносити Кдолу жертве и питати пророчиште, (оракулг.). Кадг. су Шпанволцм наиире на острово до:пли, примлћни су оии од1, мирОл!обивм и благи пражителн са наивећимг, гостолибЈемг,. Кацике н народг. надметали се, ко ће iS болћ обдарити и угостити. Kpa.it. Гваканагарикг. дозволјо шмг, е шта више. да могу и градг. сазидати, кои е Колумбг. назвао за спом«н>> дана osora долазка Навидидг., и безазленми индјанацг, понуд!*о е Шпанволце, да се стално ту наоеле и сместе. Но ненаситима чезнн за златомг. и богатствомЂ причинила е да су већг, и ова прва населћна врло слабо имала волго занимати се обдћлаванћг. землћ при свои благословенои и дивнои плодовитости. Они су хтћл и брзо и безг> великог-b труда обогатити се, и нису млого разммшллвали о средствама, како ће cnoio цћлг, постићи. Нf.loBO прво пмтаић бмло е: гди е злато и златне

руде? Свудг> су они гледалн, оваи благороднми м«тал% сваким'1, могућимг, начиномг, одг. бћднм прааЈители у им« данка изнућзвати. Сват'и Инд1'анацг>. кои е HaBputio 14-у годину, морао е свака 3 месеца давати шпанскимг. npaВИТеЛБСТВеНИМЂ чиновницмма извћстну количиву златнога прашка , коа е наиманћ износила 12 талира у вредности. Данакг, пакг. . кои су давали кралћви и великаши, бмо е јоштђ млого већ1и. Тако е на пр. Кацикг, Маникаотексг, морао давати свака три мћсеца количину златноп> прашка у вредности одт> 600 талира. У ohmmi> предћлима, гди Hie бмло злата, морали су даватн Ннд1ннцм данат. у памуку и то на три мћсеца по lt ока. Како е кои ИндЈанацЂ свои данакг, илатЈо, онг, е добно едапт, малми бакарнми новчићљ као знакг> исплате, кои су новчићћ они обмчно око врата носили. Кои одг> Иидјлнаца nie такавг. новчићћ имао , тога су ШпанБолз^м иаисвирћше злоставлнли и казнили. Што су год-b већма ИндЈанцм одг, CBoiif гонители бћгали и у дивлћ планинске предћле повлачн!и се. Шпант.олцм cv i« све жешће и свирћше стесклвали и са своииђ грднммг> ловачкимг> псима по првобмтнммг. шумама ватали. Сва crapia исторична дћла преиспунћна су у!каснммг> догађаима. А нарочито ос.трово Хаитн бмло е позоришге наигрозшегг. бћснила шиански зликоваца. Мм смо овде избрали едаиг, едннми догађаи, кои ће читателвима нсно представити прЈктелћскш и радостнми дочекг, одг> стране безазленм и гостолтбивм Индја »«аца и сурово истребително бћсвило шпански дошллка: (свршиће се) И Р в и ц в. Куповина ж-еча — куповина мужева. Командантг> К)суфт>-беи бранш е обича« Африкаиаца сг> врло много истине. „Вм насг. обтужуете," рече онг> Французима, „што мм купуемо жене. У томг. обзиру мм смо много изобрагкеши одг> васг.: ерг, кодг. васг, шене купуш мугкеве. почемг, кодг. васг. човекг. само ону Јкену узима, кон има наивмше новаца. Мм пакг. кадЂ се зкенимо, дамо нешто новаца, кое показуе, да мм на изабрану жену полажемо неку вредносг^. У Францускои напроти†жена доноси свои миразг., као исплату за мужа, когг, добмва. Вм ми се дакле држите да сте нешто веће одћ ваши н:ена? Ваша азображеностћ врло е мени чудновата " Шта бм му мм на то одговорити могли? — Девоика една призна кодг> свое другарице, да е комадг. платна украла, и покаже iofi платео. „Ахт>, то е ружно!" рекне ова. ,,бст^, и мати ме e мон псовала, што самк ружно узела, а лепо оставила: али шта ћу, кадч^ е то у мраку и у брзини бмло," одговори она. —■ 6данг> Францускји крал^ бмвшиулову са својомђ нратн1>омг>, заблуди. Кадт> е на правми путг> опетг. изишао, сусретне селннина едногг,, кои е на вашзрћ ишао и пусти се сг> нвимг. о коечему у разговорг., при чему му селанинг. искаже, како бм онг> себе за срећва држао, да кданпутг, крала види.—А тм аиде са мномг., рекне му