Шумадинка

чаи- Ту се ништа Hie могло вндити, но д>~>лазакг> и од10g aчљ царски ОФИцнра, починшћи одђ наивишеп. до навназкегЂ , кои су свакж по cBoiofi дужности долазили цару као иаивишемЂ воисковођи. Нема ни едногт> рода opjasia у цћлои рускои воисци, ро и н!е овомљ приликомг. овде заступлћнЂ бмо, и ира (очерашнћмг. свечаномћ улазку царевомЂ могао е и наипазлвивЈи гледаоцг. тек-b само површно прегледати разна одћленл, коа као са.чосвоиствене саетавне -)асти руске воиске особитћш позоољ прбуђуш. Напроти†тога било е данасљ доволбно прилике видити , на великол и краспои кјаци кодг. Кремлл , не само изближе све видове воиске, него и носланике планински народа. Нћг. вдлич. царг. хтћо е данасв лично дргкати смотру нсдг. поединимЂ одћленнма пћшака и конаника, коа cv одкомандована на страгку. Царг. , округкенћ млогоброинимх. и снинимјј ђенерал-штабомг. и комаидантима полкова, давао е самг. паролу (лозинку), затим!> су сби ОФицири, кои су одређени на стражу, стали у редг. предЋ царемтз, и ивлпли свакш понаособч. свош дугкноств; а после разиђу се ceaKifi своме одћленш. По свршенои смотри представЈо i- царг> страним^. приацевима у ма.шмг. одћленама кавалћрјш, кол се садх. у Москви налази, као : гарду царичину, гардеиске оклопиике цареве, гардеиске оклопнике цари^ине, гардеиске улане и хусаре. црноморске козаке и гардеиске козаке. Наипосле заповћдјо е царг>. да черкески коннници, кои су се такође ту десили, покаа»у воиничка кретанн и упражиенл . и ко е оно гледао . доиста е л*орао признати, да се ништа сравнити неможе са ншовомг. чудноватомг. вћштиномг. и рукован1,м'1> сг> дугачкимт. карабиномг>. Сутра (19. Авгусга) бмће великји прегледг. воиске у К.адинску. — Царг. Александерг. наименорао е гроФа Орлова кннземг., кназа Воронцова Ф «лд-мар;паломг., а ђенерале Сумарокова и Берга граФовича. — Царг. е 16. Августа из/,ао еданг. важанг> дневнши указг>, кои опредћлше ново раздћленћ цћле кавкаске воиске, кое е нуждно бмло у-Јини ги, будући су неки нови полкови корпусу кавкаскомг> придани. К.назт: Гагаринг>, кои се при шришанш на Карсг. одликовао, и кои е томт. приликомг. ранћнг., поставл 1>нг> е тнмг> указомг. за гувернера Кутаиса, кое е мћсто онт> iom rj> и пре рата гмао, на кое ће садг> у толико већу важпостБ добмти, ако се прилиномi. заузимана источногг. прибреиаа црногг. мора Руcia лати снажнм мћра, да већг. едномг. савлада неиокорне и бунтовне Абхазе. ФРАНЦЈ СКА. Паризг. 27. Авг. Данасв е у цркви св. Магдален е држанг. парастосг. за честв у Криму погинувши штабСки ОФицира. Маршалт. Пелисје, млоги генерали и млоагество штабски ОФицира бнли су при пар?стосу. СлћАугоћега Понеделвника, као на данг. кадг. е СевастополБ Узетг., држаћс Маршалт> Пелнс|'е, херцогт, одљ Малаков а, прегледв воКске на Марсовомт, нолго. надт> целнмљ парискимг. гарнизономг,.

ГраФт> Раневалљ до конца о. м. вратиће се у Римг, и при поласку свратиће у Бинрицљ — ГраФЋ Персинви отићи ће ioniTT. данасг> у Лондонг>. Нћга су неки Фамил1арни послови до сада задргкавали у Паризу. Одг. знатнги Руса, кои су шче у Паризт> дошли, есу граФЂ Шуваловт>, секретарт> рускогт, послансг~ва и Кназт> Ливент>. — Кназт, ДемидовЂ, отишао е у Нћмачку. Изђ Алгира авлаш да е међу Кабилима озбил!»но двизанћ. и да е ЈМаршалЂ РандонЂ тога ради подкреалена ис.;ао, но правителство му е одговорало, да гледи са»*о свое положенћ сачувати. Ц i» М I Г О Р .4. Изђ Беча пишу едномЂ раинскомв листу слћдушће: Глзсђ, да ће Порта врло еиергично прогиву Црке Горе ићи, потврђава се. Ово се дознае отуда, што е кназЂ Калимахи (турск'[и посланикЂ прн бечкомЂ двору) пре некји данЂ предао бечкомв кабинету едву ноту, у KoioS му е намеру свога двора као и поводђ рата o6asio. \устрјиско прачителЂСтво неће се ни наиманћ намћри Порте противити,и поставиће на граиици црногорскои еданЂ lipotoaTpaioiiifi корпусЂ воиске , кои ће се старати о томе, да се мирв н поредакЂ у Далмацт одржи. КаквогЂ ће се правца Pvcia у овомђ рату држати , ништа се известно незна. али чини се, до они договори, кои су између ПетробуржкогЂ кабинета и посланика кназа Данила пре месецЂ дана бмли, нису безв икаква уплива на оваи ратг., кои су Црногорци ради повраћана свои старм граница започели. Полузваничнми Францускш листђ „Патри 1 ' има еданљ noBehifi чланакЂ о Црнои Гори, кога свршетакЂ овако гласи : Чини се, да е у Цари граду решено озбилвно противђ Црне Горе поступити, да се томђ непрестаномљ таренш кран учини. Али оће ли AycTpia ово трпити и ладнокрвно гледати ? Неће доиста. 6рч> какву бм онда нћна сђ ђенераломЂ МамуломЂ на граници црногорскои стоећа воиска другу намеру имала, него да то предупреди. У овимђ дакле околностима, мм ммслчмо, да бм наиболћ 6б1ло , да Тургка одђ свакогЂ нападана на Црну Гору одустане. и да подЧ> смствомђ велики снла самосталноств Црне Горе призна, и границе ioii разшири, па бм се тимђ начиномЂ Турска свакогЂ насртана црногорскогг> ослободила , и у чинi о бм се еданпутЂ краи свима борбама и непрЈлтелБСкимЂ нападанвима. МеђутимЂ „Обште новине" по едномЂ изг> Беча допису io штђ далћ иду. и веле, да Аустрја не само неће на штету Црногораца посредовати и Турскои на руку ићи, него ће, премда само cboio користв у виду имашћи , Црнои Гори шште и номоћи. У осталомЂ, како е у право у ствари, то ће се скоримЂ временомЂ дознати. III П А Н I Н, Као што се по вишимђ круговима говори, Кралвица Христина неће зимусЂ у Римђ ићи, иего ће се у Мадриду задржати. Н1>нђ упливђ у Мадриду дошао е до наивишегЋ степеиа; ерЂ несамо Серано него и НарваеЦЂ труде се нћно благоволенћ придобити . и оваи последнвЈи пре некш данЂ разговарао се сг> нћнимЂ му^ жемђ, ХерцомЂ одђ РианцаресЂ , читава четири сата.