Шумадинка

Но наигоре е прошао, кадт. е ближе приспео ohoi означенои на ћошку иући са ба.шономћ. Не далеис одг> куће бмла е на улици една чесма, кон и на седамт цев1и изливала воду у еданБ дугачк^и одђ камена ва ловљ. Око чесме бмла е гомила слушкина са тестчам; и котловима, кое су се јкивостно разговарале. Неке cj чистиле рибу, неке прале салату. неке подметале празн« судове подт» цеви, а неке подизале пуне судове нг обранице и одлазиле. Господарг. Петловићг npnl)t еднои одг, obi>i раденица, кое га дотле збогљ ијивогт разговора нису примћтиле бмле, и запмта. дали е тг кућа са балкономљ господина Управитела? Но чимђ опт уста отвори, и све на нћга погледаше — Бо;ке милостивми каква вриска, каква забуна! Све се са страомг коекуда разпрсну. бдне оставе рибу у валову да плива, друге проспу опрану салату на землго. трећои спаудну судови сћ обранице. Свесе безљ душе и бледе као крпа разбегну. Само еднр бака, koio ноге нису хтелепослушати. одуире се леђима на чесму, као да е го хте ла оборити, стане се крстити, зиве и га очима пунммЋ очаншл гледаше га, а међутимљ iofi се коса накострешила бмла. Ко е радт> шиво себи представити, како е ова бака изгледала, таи нека пази кадт> какавт, керт, на мачкулае.како се ова сва сгури, како iofi се длака накостреши, како зине, и како са просецагоћимт, погледомт, прати свакји и наиманБ !и покретљ кера, пакт> ће онда праву слику ове баке предЋ очима имати. 3 .10воинн1, збогт. будаластм лгодш окрене се господарт. Петловићт., и уђе управо у кућу са балкономт,. И ПОГОД10 е. Управ ителБ, малми, углађенг, и окретанв човект>, дочека га врло учтиво на басамацима и уведега у собу. „Нм сте ме да.ш звати", рекне господарљ П е т л ов и ћ т>: и право да вамт> кашемљ, радо самв дошао, ерт, се надамт., да ћу кодт. васт> добмти разрешенћ едне загонетке. Н самв тек-в одђ гоче у вашои вароши, и признаемг., да самљ овде до;кивк> више коекаквогг. чуда, него на свима моимђ путованг> има! " — fl вамт, веруемт>! — Рекне управителг. смешешећи се: Л самт> о томе чуо неколико пута и оно, што е невероватно. Вм сте господарт> Петловићг., банкеровт, синђ изт, Темишвара, имате сношена са овдашн(>омт> вућомт> господара Мирковића; дошлисте. што госпођица Мирковићева . . . . „Све е тако. Оћете ли да васт. о томе уверимт., господинђ управителт.?" Господарт, Петловићт, извади при овммт> речма неке apTie изт> џепа. ЈправителБ nie се чишо као да му то ние нужно, и брзимт> окомђ прегледа in и поврати, наиучтивЈе изнвлгогоћи свое задоволБство. „Н самБ вамЂ содђ све казао и писмено потврдт, господинђ управител& , о чему бм Bbi одђ мене рачуна тражити могли. Садт> васт> н обратно моли мђ , да ме извкстите о свакоакимЂ чудноватостима ваше вароши. Н Б... nie тако удалћнЂ одђ осталогЂ света; валљда и странцм овамо кадшто долазе; па како е то, да мене ...

6 ш — Л знамЂ, шта оћете да каи.ете, господарЂ II ет л о в и ћ ђ . Bbi ћете све дознатн, ако буде ге толико добри, да ми на нека пмтанн одговорите. „Н стоимђ на службн." — Мода ће вамЂ се мон пвгганл тако чудновата учинити, као и све, luto васЂ е овде снашло; но што му драго, вм ћете узрокЂ тога доцже беЗЂ муке дознати. Облачите л' се обично у црно? ,,fl самЂ у жалости за едномЂ мојомђ теткомЂ." — бсте ли шштђ кадгод-i. бмли у Н — Б . . . „НикадЋ" — Да ли сте шштђ одпре имали познанства са лицама изђ ове вароши, или барт. есте ли макарЂ случаино слушали или читали о повестима ове вароши, сиркчв о старимЂ помћстима. сказкама и гаткама народнимђ. „Лично нисамћ никога изђ Н — Б • . . нознавао, а за ову варошЂ само сзмб то знао, да е у нбои кућа господара Мирковића, и да е нћгова кћи сасвимЂ лгобави достоина женска, што п садЂ са задоволБСтвомЂ потврђуемЂ. — Есте ли што чули или читали о приповедчнцм ововарошкогЂ мртвогЂ госта. „Н вамЂ н опетЂ кажемЂ, господине, HCTopia Н — Б . . . и нова и стара, то морамЂ са стидомђ казати, тако ми е непозната, као HCTopia кралћвсгва CiaMa и Пегу. — Е, па опетЂ, ГосподарЂ ПетловићЂ, ваши чудновати догађаи у овои вароши. кое н вмше нагаnciu ш.и ifl иизпосив, иивршено ПрОИЗХОДв ИЗ Ђ старБ1 прича наше вароши. „У каквои свези стоимђ и са вашимЂ причама? Такио штогодђ Hie ме у момђ а«ивоту снашло. Молимђ дакле кажите ми." УправителБ се насмеши и одговори: „ВасЂ држе за мртвогЂ госта, за неку аветв изђ наши народнм сказка; па и ако ми е смешно и чудновато уображенћ наши варошана, ипзкђ ни самЂ иемогу — немоите ми мого искреностБ за зло нримити — мое удивленк. да сакрјемЂ, како сте вм савршено наликт> на гонака изђ наше ужаоне повћстнице; Предпоетавлнгоћи, да вм нећете самномЂ никакву шалу да сб{нте, и да ништа о прнчи мртвогЂ госта незнате, л ћу вамЂ е онако приповедити, као ijito су ми е многи приповедали. (продужиће се) И Р В Н Ц Е. ГИннацЂ еданЂ наше се добро па дође у цркву на бдеnie, гди у сто едант> седне и заспи тако, да то нико пи примћт|'о ние. КадЂ се правило сврши и сви лгоди оду, онда и црквенлкЂ погаси свеће, заклгоча врата и оде. Око поноћи пробуди се шанацЂ и будући e месечина бмла, одма се сети гди е. У исто време осети страшну жеђв , кон му се јоштђ страпимл учини , кадЂ никако наполћ изићи Hie могао. Мислећи одђ сваке руке шта да ради, напоследку га нужда та примора на ту ммсао.