Шумадинка

Ш 578 шш

Живковића и едногљ Србина Обршт^ра, Пмгамо се мм опетх. са ЖивковићемЋ као са непознатимх. , износимо наше алћине, али мало смо и имали. IlbiTa наст. Обрштерг>: Попо, а ко Бог-да bi>i ? — кажемЂ да оћу у велику бугарску ТрнавЈ, кодг. владике Данила, кои е бмо у Шабцу, а л нКговљ ђаконЋ остао , пакв садљ Срби су сђ Турцима у кавзи зато оћу да идемљ кодђ могт. владике . — „Лепо лепо , — настави Обрштерт. — а зашто неидешЂ преко Турске ? Хажемљ да несмемЂ одђ Турака, но оћу преко Влашке. П бјтз Протића куда ће онг>. Протићљ каже: Пмао самх, ортака паит. побегао у Влашкј и однео ми рачуне. — Добро , а вм брате куда идете ? (упБтта Чарданл^го) Чардакл]"н заноси рекалискп : Д идемт. господине тражити гди -годг. слугкбу, а писао ми е еданЂ пр'ттелћ да у Лшу има нодђ Чокова слуа»ба, зато тамо идемг.. „А одакле си ?" рече Обрштерг.. — И а самБ изђ Cp6ie — одговорн му Чардакл1а. — „Да тамо идештз то вЈ.руемг., а да си изђ Cp6ie Hie истина, твои езикЋ nie србски, и рече— - аидте. аидте, да одђ мене пенађете." Мм оно наше покупимо и у котроманацЂ одемо.Ту намЂ ЖивковићЂ дотера еданЂ шарент, интовђ врло лепЂ, што е за насЂ купјо; уготру седнемо и на конакЂ у ЧернецЂ дођемо. бданЂ добарЂ трговацЂ бегенише нашЂ интовђ врло добро, и дае нзмђ свои нолованЂ врло тврдЂ и BniK интовђ и дае 10 +£ nps да. но мн кедамо, волимо да се Mbi возимо на шарену интову. Пођемо одђ Чернеца , пола сата одмакнемо докт, у напги лепм каруца еданЂ точакЂ са свима иаоцима сломи се, само главчина остаде; ето ти намЂ сад-b веселн Шта ћемо садЂ ? Ко ће да иде да моли оногђ трговца да садЂ трампимо : садЂ е лакше него кадЂ е онђ хтео. ИзвадимЂ а 10 и иошл 1. мђ Чардакл!ш натрапз, и даде Б огђ те онаи узе десетЂ дуката и наше каруце , а нама даде нћгове , кое су насЂ гдишто сђ поправкомЂ до Петерсбурга довезле. Дођемо у К.рал!:.во н н кажемЂ да се немогу старати еломЂ и пивомђ и прочимЂ , да све за нви и набавлнмћ и плаћамЂ, него а ћу давати докле теч« новаца а други нека изплаћуе гди што треба; и тако опредћлимЂ Протића 1ову да плаћа и води рачуиЂ, а како нестане д извадимЂ те по 20 дуката дамЂ му, и опетЂ тако. Дођемо у БукарестЂ 14. Септ. (1804) на конакЂ. Нађемо росискога конзула и нвимо нћму куда идемо; онђ насЂ совћтуе и каже : овимђ кннжеетвомЋ ништа се небоите, но у Молдав!и гледаите да е шго брже пређете. Донесе намЂ истми конзулЂ одђ Вла-бега Ипсиланд!д пасошЂ — — Пошлћмо по конЈ, у мезулану; дођоше коиби и пођемо. Дођемо у ФокшанЂ гди се дћле ова два кннжества, пређешо преко потока у молдованс;:у варош^. Трефимо башЂ у меану, ном држе два Србина, неки Петарв БунзклићЂ изђ Ужица и Никола КарановчанинЂ, кои се ту молдованкомЂ и oateKio , оба наши земллци. Мм смо ммслили онде да ручамо па одма далћ да идемо , зато одма ручакЂ и наручимо. КадЂ уђемо у собу , али ПетарЂ БушилићЂ скиде капу пакЂ се еаиноиЂ у образЂ полгоби: „Како сте оче прото. кзко е Црнмн ђорђе и Дковћ и сва наша браћа? В се уплаши гди ме човекЂ познаде па рекнемЂ: Опрости брате , вм се у мене упо-

знаете, а нисамБ прота веће самг, ђаконћ, а што ме пмташЂ за Лкова и ЦрногЂ ђорђа , есамг, iS чуо , али ift незнамЂ." А БугоклићЂ: „А зарЂ тм мене непознаешЂ?« КажемЂ а да га никада вид1о нисамћ , нити га познаемЂ. Слуша нћго†оргакЂ Никола , па каже : Прођи се Петре човека, тм си се упознао. „Нисамв, Нико нисамг. —. него Прото ! зашто свое име Kpieuii, ниси ли tbi покоиногђ кнеза Алексе синђ из ». Бранковине, ниси-ли тм онаи, што си у Moiofi кући nofiio, кадЂ си одвео девоику изђ Ужица за твога кума 1оксу ПрјеполЂца, и знашЂка« ка†ти добарЂ ђогатћ белше. Некри се, небои се, тврда е вћра пре ћу а умрети него вм ; ова два брата незнамЂ, али тебе познаемЂ, и садЂ знамЂ куда идете и шта носите, и н ћу се на ваша писма подписати, па ако што вама буде нека и н погинемЂ, доста наше браће и у Србш гине." fl еднако ћутимЂ и одричемЂ. Зовну га Никола наполћ и онћ изађе. Онда ПротићЂ и Чардакл!д рекну мени : Ако га познаепп, зашто се некажешЂ, може се човекЂ разлготити пакЂ намЂ пакостг, учинити. КажемЂ а: да е све онако као што онђ говори, и а нћга добро познаемЂ; али безЋ вашегЂ договора нећу да се кажемЋ. Кажи се, веле они. кажи. Уђе опетЋ Петар-b, н устанемЋ и загрлимЋ га па се полгобимо, и сви се излгобимо, пмтамо се и дуго разговарамо. Д окђ мм ручасмо, дотле носласмо Николу Каранов-. чанина, да намЂ пасошЂ подиише и на пошти конћ узме. Никола пасошЂ подпише, али вели нема кона на пошти, мораго се чекати. Узе ПрогићЋ пасошЂ па сћ H iiko ломђ опетЂ на ношту. кадт> тамо пуна штала конн а оии кажу да нема конл; то ние чистђ uoeao. (Валн и то да знате да е Ипсиланди, влашкш бегЂ, приврженикЂ Роcin а МурузЂ >iс».1 давсi; i И Турцима). Уплашисмо се мм, зашто бм они говорили да нема кони, а кона у штали пуно, и нама ift недаду. ОпетЂ оде Протићћ , онђ зна влашки, иште конћ, а они кажу : нема ионн сутра до подне. Мм се iouiTe већма забринемо. Но БугонлићЂ рече: небринте се а ћу то уредити , оде и нађе проста коч|'аша . поскупо га погоди, Јоште му толико обрече кадЂ насЂ на прву пошту одвезе, да на пошти каже: да га е пост -маисторЂ noro^io до прве аоште да нзсђ одвезе. ербо у Фокшану Hie бмло кона. И тако ти мм дупло плагимо и у два сата ноћи пођемо изт> Фокшана до прве поште побрзо терагоћи, Дођемо одв Фокшана на прву пошту, нашЂ кочЈашЂ каже да га е Пост-ма нсторЂ погод i о донде и платјо му. Одатле узмзмо пошту и што брже одђ поште на пошту терамо, дагоћи^ иочјннтма добре напоинице. Дођемо предв мракћ у Л шб и у конакЂ ђенерал-конзула у авл^го сиђемо. Одемо нћму у собу: мало постоимо, и на нћгова пмтана: какое на Врачару, одговарамо. Мало затимЂ, зовну ђенералЂ свога слугу и запмта : готови лошади ? (конби ). Готови, одговори елуга. — Г отовђ пашанортЋ ? „Г отовђ ваше Превосходителство" одговори му опетЂ слуга. ЗатимЂ окрете се нама : „ Е стђ у васЂ бумаги ? (артја)" „6 стб " одговоримо мм. „Даваите!" Дамо mv мм прошенја и онђ намЂ рекне: „Вм бумаги за границомЂ у карантину Могилћвћ будете получит', счастлива дорога!" — Mu му нажемо да смо ради онде (у Вшу) преноћити и одморити се. На то конзулЂ: Нелзн ночеватБ, надобно што скорје бћгатЂ