Шумадинка

Напоследакг. рекне онђ еа сиабикљ, неиззестнимг. гласомљ: ,Мати, кадт. е едно истина, то мом;е и другс истина бвтти." — Шта то, за име бож|'е? л Мнслишђ ли, да Лепосава Јоште * спава? Мн смо већт> одавно будни бмлн iouire у креаету, да ли си одт. нћ у спореднои соби чула г.та наиманв1и гласићт>, ма канавЋ ходб , или Martapi. да се столица помакнула?" — Шта говоришг, то, тато, валБда нећешЂ слутити, да е дете. . . „Али кадг. е едно истииа, може и друго—ухт». та то бм страшно бмло! Мати, а немамг. срца да одемт> видити. — Како то? iu мислишг. . . . „Но да, да : ои е mia заврнута!" (продужиће се) Л Р В И Ц Е. — У месту некомг. бљма е една крчмарнца, коа никадт. ние езБ1ка у уста увлачила, него се све еднако Фалила, како она никадт. ниучем ?ј ние 6w.ia преварена, к како се тврдоусвого паметБ узда, да е никадЋ нико и неће преварити. Ово дочуе едаит. шал!>ивац-», па се нзда, да онг. као тргова;т,т> нутуе, и дође кодђ нћ у крчму, да ту неколико дана пребуде докт> трговину cboio несврши. Тако еданпутг. приповеди онђ . како знаде млого вешткна и како уме да наирави, да изг> едногт. бурета, у комг, е ма како слабо бело вино, кад-в онг. две рупице пробуши, мора да тече на едну рз пицу прекрасно нко бело, а на другу, прекрасно ако црно вино. Но буре, рече, да мора бмти sjyiio као око. и после на те рупице даћетаково двоако вино тећи докле каплБице у бурету трае. Крчмарицу почне копкати лк »6 опб1тство и она загке.ш да то види, па ватрено замоли трговца, да ioii то знанћ евоепокаже, н онђ ioii обећа. Tpehiii данЂ кадЂ никога осим-б крчмарице ние кодђ вуће бнло, нозове е гостђ у подрумЂ да iofi вештину cboio покаже, и заиште да му она каже кое е буре пуно, и крчмарица то учини. ТрговацЂ узме бур-

riro и нробуши сђ едие стране рупицу и каже крчмариИ и 5 да она за едант> часакЂ рупицу ту ca своимђ прстомђ затвори. ЗатимЂ прође ci> др}'ге стране , па и тамо пробуши рупицу и заповеди iofi . да и ту сђ прстомђ одђ друге руке затвори, докђ онђ едант. часакЂ чеаове ненаправи. И тако е она садЂ доста добро руке свое развући морала, да и едну <;т> едне и другу сђ друге стране бурета рупицу за-гвори. Заткмљ трговацЂ изиђе да направи чепове, али онђ наместо тога узме свов ствари и олади. Тако е дакле добра ова крчмарица у томе положенпо до саме ноћи, докђ iofi мужљ дошро ние, растегнута око бурета, врече нровести морала. ТрговацЂ е истина свуда тражанЂ бмо, али бадава, како онда тано и лане — Три путника дођу у гостионицу едну на конааЂ, гди е само еданЂ креветЋ otio, и тако нађу се у забуни, кои бм одт> нг>и у кревгтЂ легао, а даседруги увређени ненађу. Напоследку запБ1так> госгилннка ко ће лећи. Незамеркте, господо, што ћу васЂ пктати, рекне оваи, из волите ми наГшре казати управо шта е кои одт> ВасЂ? Прв i>!и одговори : да е онђ благородникЋ изђ сусћдне државе, гди е у csoiofi црестолнои вароши тридесетЂ година седјо, па да е садЂ з 6 огђ ратнш околност1и одтуда изгнанЂ. Друг!п одговори; да е онђ као воиникђ петЋ годнна у робству лежао. Tpehift напоследку одговори да е свештеникЂ и да е петнаестЂ годинаупаро. xin своЈои свакоме готовђ на услуги с-гаао. Дакле, господо моа, настави газ ^а, будући е благородникЂ већЂ тридесетЂ година сед!о, солдатЂ петЂ година лежао, а свештеникЂ петнаестЋ година стало: те нека скештеникЂ кревет-Б заузме, а другн нека се са патосомЂ задоволћ. — Старши еданЂ господинћ имао е обмчаи свако готро мазати главу сћ помадомЂ. Будаластми нћговЂ служителв запнта га едаредЋ зашто онђ то чини. Зато да сачувамЋ косу, будући е већЂ опадати почела. Носле неколико дана нађе господинђ теглз г одђ помаде сасвимЂ праздну и запмта свога слугу, гди e помада. fl самБ, одговори оваи. намазао сђ нбомђ вашу бунду, будући су већЋ и сђ Hh длаке опадати почеле.

ДОХАћИ и СТРАНЕ НОВОСТИ.

I s* li I 31. Но „ЗваничнимЂ Новинама" поставлћнЂе досад. АрхиварЂ Суда Окр. НодринскогЂ МилосавЂ ђорђевићЂ за Рачуноводитела Суда Окр. ГургусовачкогЂ, а по ceoioK молби премештени су I. ПисарЂ Суда Окр. Алексиначк. СтеФанЂ Чолак -МихаиловићЂ за I- Писара Суда Окр. ВалћвскогЂ. а I. ПисарЂ Суда ОкружЈн ВалћвскогЂ Риста СпасоевићЂ за I. Писара Суда Оир. АлексиначкогЂ. * * У Београду 20. Септембра. „Србске Новине" подђ броемЂ 183. донећте намЋ едну за нби нову вћств о налазенго соли, кол е вћств за насЂ већ -б престарела.

Да може соли у Срб!и бмти. и да е по ппојлшнимђ знацима и водама заклгочугоћи има , а нарочито у Окруwiro Краинском -b и ЦрнорћчкомЂ , знало се е већЂ пре 10 година, 1-ди е се већ б и копанћ по предмету овомђ предузимало, и то одђ едногЋ Србина, кои е путовао по странимЂ землнма, гди се соо до 6 бјн. Онђ е поради испБ1тиванн ове ствари своч путЋ изћ Влашке одђ такојзовомогЂ места Римника-маре , ua преко Тргуеште до јДунава, и затимЋ држећи се знааова солски показугоћи | се на површиниЈ прешао преко Дунава , и yBl>pio се, да у Oitpvasiro КраинскомЋ и ЦрнорћчкомБ соли бити мора, ;заклгочугоћи наравно по строегзкма брда, слоевима ка| мена. и вкусу воде.