Шумадинка

583 О

позорнммт, окомђ пропратимо , и што мало нростран ^е о т оме ввимо. Mbi смо у прошломе брон> нашегЂ листа наноменулн. Д а ^ 1е У пМонитеру" изаћи едно ззанично изнсненје о владанш кабинета Француског-b у неаполБскомт> имтанш; ово изнснен|'е iomre намЂ Hie „Монитерљ" донео. а међутимг> и Флота iouiTi> се нје изљ Тулона кренула — Ово застаин!. и аатезанћ дало е 12. Септембра у Паризу повод-b гласЈ . да ће се можда iouiTe све на блажЈи начинљ окончати, и да ће се можда одустати одг> шилннн флоте . На пос-леднк) депеше, кое е грач>ћ Валевск1и послао у БЈнрицЂ цару Наполеону, ние догпао |'оште никакавЂ одговорг,. Зак .1Н1чено е, да оно дипломатско лице, кое ће предати кабинету неаполвскомљ ултиматт. западнм сила. неотиде у НеаполБ на флоти . него на простомт, пароброду. Изб свега дакле овога заклгочава се , да е воиничка демонстрац!н против-b Неаполн, ако не сасвимљ забаченк. а оно барт. одлогкенаНа csanifi се начинт. ioiini изчекуе, да се Јоштг. еднммт. покушаеин ова размирица мирним-ћ дипломатскимљ путемћ расправи, и велика се наде;кда полаже на долазакг> аустрГискогЋ посланика при неаполљскомг. двору, 1)енерала МартинЈ-н. кои ће предати кралш Фердинанду едно своеручно писмо цара аустрјискогљ. ДосадЋ се пакг. iouiTe ништа нечуе , што бм показизало какво попуштанћ одг. стране Неаполн . шта внше, неаполвско правителБСтво као да е садт. рћшителHis и на одпорг> cnpeMnie, него икада. 6 дномђ хамбуржком?> листу пишу и.т!) Беча о томе сл1>душће : „Упечатакг,, кон су наиновј« париске вћсти о предстоећемт. одлазку Француско - енглеске Флоте у НеаполБ произвеле у бишнмђ кругознма бечкал^т. , тешко се дае описатн Ир емда е пре некш дзнб поднешена бечком-b двору нота тилћр ^искогЂ кабинета (сир1.чч> француског-b). коа доста одсћчнимт. и рћшителннмт. слогомг. разлаже одношенћ Француске према неааолћскомљ двору, то се ипакт. Hie нико ни у сну надао опаснои флотскои демонCTpanin, кон е тако брзо за рече«омт> нотомђ ишла. ITpва послћдица ове неочекиване вКсти б^ло е то , да е aycTpificKiK посланикг. при неаполБСкомт> двору , ђенералЂ Мартини, кои се iouiTe неко време у Бечу бавити хтео, хитно преко ТрЈеста у Неаполг. одпутовао , да тамо по налогу свога двора iouiTe последнми путт> покуша посредовати, како 6bi се, ако е nsaiso могуће , одклонила грозећа Неаполш опасноств. ђенералг. Мартини снабдћвент. е за оваи случаи са пространим-b пуnoMoiiiaма и особитимг. наставлћснма.'" „У исто време", иродужава дал!> оваи бечкји дописателБ, „дознае се сг. више страна и изг> поузданн извора, да ajCTpiScKifi дворг. спрема едну ноту за дзорове западнм сила, у коши ће точно и потанко разложена бмти одговорностг., кого западне силе наглимг. своимг> поступан 1 мг> ci> дворомг. неаполБСКимг. на себе навлаче. Па по свои прилици неће остати единствено при ■оломе уммшлннго речене ноте, него ће Аустрјн овимг. походомг> западннчке Флоте бмти поставлћна у nenpiflrHbiS положаи, да се и одг. свое стране латн ратнм прип ре,ма и демоистрацјн. Ове пакг. припреме, кое бм се У првни ма састовле само у военомг. снреманш у унут рашн1>ости царства и у приумложенш аустрјиске вовс ке у Италш, доиста неће нимало томе приносити, да ут ишаш духт> узбуђенм и раздраженм западнм сила. Ако

бн дакле хтели са већом-b изв1.стности заклшчават;) на далвш течаи ове веома незгодне распре , валн намЋ пре свега изчекивати долазакЂ г. Мартинј-н у Неаполт. и сазнати резултатЋ н 1> говогђ тегобногЋ дћиствована. Зн?■менита лица изђ витпи дипломатски кругова. проричу да ће кралг. неаполЂСКШ ФердннандЋ или попустити нли одступнти сђ престола." „Западне силе. као да на то последнћ, сирћчћ осг - авку крал 1>ву I а престолЋ, наивећма и смћраш , а судећи по некима знацима . дае се сђ прнличномт. в1.рол гности заклшчавати, да оставка пралн Фердинана па ползу херцога Калабр|ВскогЋ небм ни кодђ аустр!искогЂ дво[>а на одпорг. наишла Изг> цКлогђ досадашнћп> течаа и наглогђ п оласноп> рамгшшн неаполБСке размирпце све се acnie увађа, да баронЂ ХибнерЋ Hie по послу дипломатскомг> отишао бмо у НеаполБ ; ерЂ бм у томћ случаш тил1.рiTiсi;iii кабинетЂ по CBoioii признатои умћрености зацћло изчекивао успћчЂ овогђ посланства . кои ce досадг> ни у Паризу ни у Бечу небм инптћ могао знатп, npeTpnio бм се, велимо, дворЂ Францусгпи, пре него што бм се споразумћо сђ ЕнглескомЂ о заклшченимЂ одсуднимђ мћрама." Изћ цћлогЋ умствована овогђ бечкогЋ допасателн нсно ће свакш увидити превелику важности овогђ нмтанн; epi> к-адЂ се Behi> садЂ почишо велике силе презати и сђ озби.н>пимг> окомђ пратитн почетакЂ ове дипломатске олуине, онда ко зна, шта бм ce ioniTb могло породити, кадЂ бм дошло до рата, у комђ бм се врло лако могли сЂударити интереси и онм држава , кое су засадЋ у наивићемЂ прЈнтелЂству и слоги. РатЂ на итал!искои землБи имао бм превелик|'и утицаи на лако запалБивми духЂ овогђ народа, кога бм се тежнн са тежнбомђ Европе часЋ унакрстЂ пресецала , часћ упоредЋ ишла, часЂ пакг> свака своимћ правцемЂ пошла. О положаш пакЂ разнм партаа у унутрашнБОСти неаполБске кралћвине доноои намЂ „ЕндепандансЂ белжЂ" по писму едномЂ изћ Неаполн слћдушће заиимлБиве поединости: „Судбина кралн Фердинанда зависн одђ овога двоегт,: одћ владанн вонске и одђ владана Лазарона (наиниже класе неаполБскогЂ жителБСтва). ДухБ и разположенћ воиске ннко неможе точно опредћлити ; но зато инакЂ нетреба сметнути сђ у.ма, да е кралЂ у наинезгодн1имЂ околностима и пламтећои буни год. 1848. и 1849. бмо у станш, единствено сђ воисномђ наново завладати бунтовномђ Сицилшмђ . Неки са стране надаш се можда да ће воиска одђ крала одпасти, но кралБ ce са свое стране тврдо на нш ослана. Што се пакт> тиче Лазарона, они су кра.но сасвимЂ, душомЋ и срцемЋ одани. Среднћ класе жителБства бое се , да ће кралБ у случаш каквогЂ бунтовмогт> кретанн у самоме Н еаполш напустити на престолнмн градЋ ове Лазароне. У томе дакле погледу нема се кралБ ничега болти. О симћ тога има у Неапо.по јоштћ две партае : партаа уставна и партаи , коа жели одступан!. кралн одђ престола на по.лзу херцога Калабр1искога ( ову титулу носе нрестолонаслћдни принцеви неаполвске кралћвине). Обе ове партае садЋ су се сложиле и нћни су приврженици наичиши и наибогат!и племићи. У Неаполш разнела се в 1> стб о предстовћемЂ страномЂ посредованш. НародЂ се мало узруно, но ово е одђ незнатне важности. Полиц|'а строго бди и мотри на Енглезе, кои у Неаполш живе.