Шумадинка

590

онда лттити бнли, кадљ самв н онако весела збогт, разговора сг> господаромЂ Светозар омг. кђ вама досила, васг> од!> нћга поздравила и све вамг. до наиманћ ситнице казати хтела? Зпате ли, како сте ми забранили, да говоримЂ и како сте се обрекли наградити мон) покорностђ тиме, што ћете Светозара сг> Миланомљ заменнти? Да ли се iouiTi. опоминћте? — Тако? Зарг> сам^ л то учин!о? — Нема ти ничега болћгт. у свету одђ покорности, само кадг« смо ради, да какву користв одтуда добнемо! „Али зарЂ се а нисамЂ морала покоравати? ЗарЂ Вм нисте претили, да ћете сладку маику и мепе у подрумЂ затворити, ако . . . — Тако е, тако е , чегрталвко! Немои ми далћ мое грехове предЂ очи изтуривати. Али ioiuTe онда, кадЂ си са младнмЂ ПетловићемЂ, s> го беЗЂ мога знана,

клапрнала , зарЂ му ниси могла одма казати, каква се чудновата предрасуда подигла противЂ нћга? Онђ бн зацело у станго бно очи намЂ отворити. БарЂ да си му какавЂ пристоанЂ узрокЂ и прочаи навела, зашто се мн према нћму тако а не другчје обходимо? „То самв п учинила. Чимђ онђ дознаде, да е мое срце заузето. обрадовао се и приповеди ми равну судбину н1,говогђ срца. Пр истоинји узрокЂ да се разстанемо немоaj е се ни наћи. Та вн знаге , да смо га мн, а и мати, већЂ и на ручакЂ позвали, али. ..." — Стои! Нека командантЂ далћ приповеда! Дакле башЂ се нинаиманћ Hie на насљ лшто? Шта ли мора онђ о нама варошанима мнслити! Шта вели, дал' е ммслш, да смо мн сви н скупа г; ноединце у бо<кићнни постђ поиуди-

ли и прочаа.

( свршиће се )

СТР АНЕ Н ОВОГТ И.

F .v с i и. * „Шлезише цаитунгЂ" пише подђ 13. Септ. изђ Петробурга: ПравацЂ, коимђ е владанћ цара Александра II. по окончанш рата пошло , одђ дана ии данЂ ^ве се аснје показуе, Оно очевидно иде па то, да се просвета и образованостБ, науке и вештине , i.ao правиш и тврдвги оснозђ сваке државе, подпомажу , и у еистеми воспитаHifl већЂ су учинћне млоговажне, на то смћрагоће промћне; друге мћре, као саставланћ мло^оброинн друзктва, подћиствоваће на процветаггћ трговине и саобраћан, велика олакшана при издавант пасоша уништаваш внсоку и досадЂ неприступну преграду према иностранству, а единство и мирЂ у држави све се иче утврђуе великодушномЂ добротомЂ и смотреномЂ трпелћивости цареВОМЂ. Нарочито у два правца имаће се посведочити и оправдати политичка мудроств и разборитостћ новогђ правителвства, едно у томе, да се последнвнмЂ ратомЂ разпламћено одушевлћнћ неугаси, и да се после толики велнки напрезанн нађу цћли, ков су постизавана и жерTEiK достоине, — а друго у томе, да се одчасти изгублћнми политичкј« упливв на послове и пнтанл европски држава опетЂ позрати. Ма како тавна бнла наиближа будућностЂ и развЈанћ свега овогђ предреченогЂ . текљ е толико извћстно, да е присутство гра«-а Mopni-a у Fycin млого принело томе, да се и пре већ-t постолвше приближаванћ између Pycie и Француске јоштђ силнје утврди. и ако се потврди, да е онђ , граФЂ Морни. избранЂ за сталногЂ пуномоћника цара Наполеона при рускоме двору, онда бм се то могло сматрати као несумнвивБш знакЂ срдачногђ споразумлћнн. НапротивЂ тога млоги знаци показуш, да одиошенћ према Енглескои ни наиманћ повћрителности нема, и то лежи у природи ствари, да се свако помераванћ по-

ложан, кои су ове три силе у рату заузимале , мора све далћ и далћ развјдти, т. е. идући свака своимђ правцемЂ, положаи ће се нђ 1 овђ сасвимЂ измћнути, а наипослемогу се ствари и тако окренуги, да се изб краиности у другу супротну краиностЂ дође. Ф Р 4 Н Ц Ј С К А. У Паризу 19. Септембра. „Монитеру" лвлаго изђ Бордо-а, да е тамо 18. Септембра npncnho царЂ сђ царицомЂ и ФранцускимЂ царевићемЂ. Луи НаполеонЂ очекуе се у Паризу сутра (20. Септембра). Спремана за дочекЂ нису врло снина. Гласа се, да ће цар -Ђ, кадЂ се врати у ПаризЂ , држгти прегледЂ надЂ воискомђ станугоћомЂ у Паризу, кон ће се оданде кренути, да устЈ -пи мћсто некимЂ полковима одђ источне воиске. Погрешна е пакЂ вћстБ, да ће цћла четврта дивизЈа изђ Париза отићи , ерЂ ће одђ ове дивизје отићи изђ Париза само два линеина полка и едант ловач1ии баталвонЂ, а остала четири линеина полка ловачки баталЂона, кои су опредћлени, да се крену изђ Париза, принадлеже другимЂ дивиз!ама париске воиске. Ш П А Н I И. „Мадридске новине" одђ 9. Септембра авллш о едномћ бош ШпанЂолаца са аФриканскимЂ Маврима слћдушће : „По едномЂ гоче стигавшемЂ извћстјш мћстногЂ команданта тврдинћ Мелиле нашао е истми за нуждно , да предузме военми походђ противЂ едииогЂ јоштђ непрјнтелвскогЂ кабилскогЂ нлемена, такозваногЂ БенесиделЂ, кое племе непрестано варошЂ узнемирава. И тако излети онђ И31. града 28. Августа са 596 воиника и 60 ко-