Шумадинка

ћен-b е Турскои и сединћнг. е са кннжествомх. молдавскимљ- Дунавска острова неспадаго у таи редт>, — она стое подћ особеномљ и «двоен (>мћ управомЂ. Област!.. кон се има сединити ст. Молдавшмт>, естт. ч аств Becapa6ie, код е пре сачиннвала састарну чесгб овогђ кнАжества, и кои е Pycin Букурешткимт. миромг. годнне 1812. уступлћна. Острова чакљ на долн К мђ Дунаву, кол нису н^кадт. сачичлвала саставну часта Becapa6ie, имаго бкти подчи„1,на онои управи. кон е пре последн1 ,гтЈ рага едренскимт. миромљ год. 1826. опредклена, а ова уирава вештествено се разликуе одт. руске управе сђ оне стране дунавски обала: овћЈмт. сирћчг. едренским^ миромЋ обвезала се Pycia, да на истнмђ островима нииаква утврђенн. или друге какве зграде не подиже, изузимагоћи карантинт.. И потоме види се, да острова на дунавскомљ ушћу нису никадт. сачиинвала частг. Молдавје. , м време нБЈовогЋ уступана Pycin показуе , да ова острова нису заедно ci> БесарабЈомћ или као частћ ове провинц1 *е Руcin устрплћна. вдна частт. Eecapa6ie повраћа се Турскои и бмће сединћна ст> Молдав1омт> по сили опредКленн паоискогЂ уговора мира; напротивт> повратакг. острова у пређашнћ Hi.ioBO станћ проистиче изт. сасвимт, другогЂ начела. Уништенћ уговора едренскогт., укидагоћи руско господарство надт. истимђ островима, повраћа iK староме притнжателго HbioBOMT.. Оно исто начело , кое неутралностћ деснога брега канала Св. ђорђа уништава, чини, да се ова острова врате Турскои , одћ кое су и одцегхлкна . Уговорт, мира одт> 18. Марта говори само о онои части Becapa6ie, кого е Pycia уступила, чланакљ ŽO-tbih опред !>Л1ое нову границу између отоманскогг. царства и Pycie; а чланакт. 21-ми вели : Областв, кого Русјн уотупа, бмће саединћна сђ МолдавЈомг. подћ сизеренствомљ вмсоке Порте. /Кител^и ове области уживаће права и повластице, кое имаго подунанска килжества, и за време одђ три године дана бмће имг> дозволћно, да се оданде кудг> имг. е вола изселе и са своимђ иман]>мг> по своме произволћству разполажу. Изг. самогг. духа и сммсла овогг. последнћгг. чланка дае се лако увидити , да се саединенК уступлћне одг. Pycie области сг> МолдавЈомг> односи единствено на Беcapa6iro, а не и на острова на дунавскомг> ушћу; ерг> уговорг., говорећи о жителвима уступлћне области , изклгочава очевидно необмтавана Спуста) острова одг» оне области, кол се има МолдавЈи уступити; да су уговарагоће силе хтћле и ова острова Молдавш присаединити, онда бм то морао уговорг. у особенои точки изрћчно казати. Изасненћ наши пуномоћника на парискимг> кокФереншама. кое е изасненћ назначено у протоколима безг. икакве примћтбе одт> стране конгреса. потврђуе повратакг. острова на дунавскомг> ушћу у непосредно притлжанћ Турске ; она — Турска — обећава се испунити Дотичне дужности за накнаду нрава, кое е опктг. заДобила. Положаи, у коме се острова дунавскогг> ушћа налазе, а и самг> духг. точкш уговора , кое се односе на Дунавг%, а наипосле и изнсненћ Турске, да ће та ушћа заузети, изнсненћ велимг>, кое е одг> комгреса прјимлћно, показаће врло всно намћру велики сила, наши сагозника, о будућемт, одношенго дунавс!;« ушћа; кадљ су велике силе повратиле уступлћну частв Becapaoie Молдав!и. оне безг> сумнћ нису имале на«.:ћру, да Турскои неправду причине, да ioK штогодг> одузму, што по праву нбои припада, те да тако саедине дунавска утћа сг. едномг. провинц1 'омЂ, кон на иота никаква права нема. Наши вмсоки сагозници требали бм да се опомену крви, ко.ч е проливена кодг. Олтенице , Кала^ата и Силис-Tpie. Цћ лг,, кого е Европа пои вохшоставлћнго подунавски ушћа у виду имала, естБ глобода Дунава. CeaKift ће врло лако увидити, да се та цћлв, наиболћ постићи може, ако се она •—- дунавска ушћа — нвјовомг. по праву притижателго поврате. Као што смо rope напоменули, вбшокз е Порта , несумнагоћи се никадг. o своме праву и намћрама свои сагозника, заузела острова дунавск;! ушћа, и започела е удћиствованћ поправк1и и регулирана Дунава; она упражннва то право у интересу цћлога света. Вм сте опуномоиени, Господане — ■— — — — , да ова изаснеиа доставите до знанв — — — — — двора. у Ц а Р играду 26 lO.iia. ФРЈНЦЈСКА. „Ост- даиче постг." доноси намг> слћдугоће: "6данг> белгјискји листг, авла. да су 22. Сетембра опетт. млога лица у Паризу позатварана. По предгради ама влада нека узбуђеностг, и на млого мћста прековане су бунтовничке прокламафе. Но затваранћ овм лица нетреба приписивати само политичкимг. основима. Нлима е нарочито дало повода притеснћно станћ радника, коима ће се одг. 26. Септембра повмоити кирјл на квартире. У Паризу 23 Септембра. У Марселго су приспћла одћлена одђ 6 линеинм полкова, кои ће одћленл отићи у Римђ за подкреплћнћ тамошнћ Француске посадке. — ПаробродБ „Европа" кои е министерЂ морске силе нанм |'о, да 1200 Хинеза преведе у антилске острове Француске, одпутовао е 19. Септембра у Хонг-Конгђ. Ц Р Н А Г О Р 4. Сви су евроски листови у последнћ доба едногласно говорили о скоро предстоећемЂ рату између Турске и Црне Горе. Сви, особито западни листови, наговешћавали су, да Црнои Гори cnaceHia нема, будући се никол велика сила неће за нго заузети изђ узрока тога, што нбои оспудћваго елементи за дргкавнми обстанакЂ. НаеданпутЂ окренуше сви листћ, и садЂ сви до сдногђ веле, да о рату између Црне Горе и Турске нема ни разговора. Тако између осталм пише. „Ост- даиче постђ" слћдугоће: