Шумадинка

У Б « о г р а д .v 9 О н т о б р а 18 5 6

ШУМАДННКД, листгЗА шшжшмт« шлш&»т ш W9m*vxm,

Учредникг. и издавателв Лгобомирљ tl. Ненадовићљ.

ТЕЧ. V.

Оваи листљ излазн у Вторникт. и Четвртакг на по табака , а у СЈ'боту на табаку. Цћна му е за три мћс. 5, а за no.'.a године io. цванц. За or.iace n.iaha се одт. врсте 5 краиц. за трипут'1.,

М 101.

НрстенЂ госиодина Ж^рновнћа, (Продужено) 3. Редко обхођенћ сљ различитимг. лгодима но свои прилици 6 б1ло е узрокљ. што е господинђ ЖарковићЂ тако неокретанг. 6tio у друштвеномљ животу. Но noредг. свега тога ние могао нико рећи. да онг> ние npiaтанг. човекг.. ЈКивотг. у самоћи и срећу, коа се у самоћи уживати може, Hie нуждно хвалити; самоћа истина чини човека сувише едностраи ииђ, а напротивг. млого дружство сувише млогостранимђ и углађенимЂ. Лшди одрастли у самоћи подобни су бмлш, кое расте no вмсокимг. планинама; оно e просто, nie китннсто, али е дуготрагоће и снажно. Што су господинг. Жарковићљи господинг. Л гобибратићг., кси су бмли нееднакогтз карактера, npiaтелви и другови постали, то е сасвимг. природно. Они су, iuto е наиглавше, обоица бмли добра срца и нарови: а што су у осталомг. разногг. мнћта и расположен]'и 6faiли, то имг. е управг. hh.iobo другованћ сладило и зачиннвало. Лгоди еднакогг> мишлћнп и едне ћуди, особито рђаве, редко се кадг. сдружити могу, а и ако се сдруже, то имт. друштво Hi.ioBO дуго и постонно бшти немоase. Два прзнице брзо ће се завадити. Мм смо се већг. навикли, да у другомт. почитуемо и уважавамо оно, што кодг. насг. нема. Зато обично црноманнста некако воле плавога, а плавокоса опетг. црноманнстогг. — Но господинг. Ж а р к о в и ћ г. имао е косу смеђу, Дакле онг. бм могао ст> еднимг. правомкл црноманнсту, као и плавокосу лгобити. Али се онљ сирома n .iamio и одђ едне одг. друге. Одг. десетг. лгодш ниеданг. ти негледа на сполишностб , сирћчв како се ко обукао, како држи тело како се чешлн. Зато бм господинг. Жарковићг. волео бмти у друштву сг. двадесетг. лгодји (изузимагоћи само учителћ игранн), него у дружтву сг. едномг. единомг> изображеномг. женскомг.. И кадгодг. ra е срећа нанела, да се сг. каквомг. младомг. девоичицомг. едант.

четвртг. сата забавла, свагда е стрешо да недође у неприлику, и да небуде изсмеинг. и осрамоћенг.; нарочито пакг. зато, iuto е на себи примћћавао, да што се онг> већма трудјо, да се умилато обходи, то е све крућји и неотесанЈи бмвао. Одкако се са господиномв Л io би бр ати ћ е м ђ познао, Hie у нћговомг. замку никаквогг. другогг. женскогђ лица видiо, до само оне, кое су му кућомљ управлвле, слушкинћ и селинке. Сг. тога му се старми Л io 6 ибратића замакг. већма допадао, него св^ остала зданја новога вкуса по истои долини и изванг. ове наодећа се. Зато заклгочи онг. да идућега вторника , ако лепо буде, опетг. тамо иде. 4, Ист^а у вторникг. бв1ла е велика жега; али се могло и по ладу дужг. обале реке тамо отићи. И сг. едне и Cb друге стране подизали су се зелени чбунови, поедине колебе окружене своимг. воћнацима, мали сг> брегова низпуштагоћи се поточићи са простимг. мостовима; мало по далћ указивала су се пасућа стада белм оваца, дечица гди се играго поираи свои родителн, кои су се по кућама радомг. своимг. занимали. Све ове промене забавлнле су око путника тако, да теготу препеке ни осећао ше. Одг. реке лево пошавг. кг. подножјго вмсокогг. бреra, пружао се каменитг.кг> замку господина Л го б и б р атића водећш путг.,кога сезамка издалека само една четвороугална кула у великимг. чбу новима урасла видити могла. Овде е путника очекивао он«ивлавагоћ1и ладг. исподг. широкии свудг. унаоколо извјенм грана кестеновм и растовм. У овомг. романтичномг. углићу имао е обичаи господинтј Жарковићг. одмарати се, ерг. е путг. одавде кг. замку ако врлетанг. бмо. Шта му е садљ бмло, те е овомг. свомг. обичаго неверанг. бмо и ово место прошао, то се не зна. Но ст> тога е онг> бшо већма него обично угреанљ и уморанЂ, кадг. се већЂ на вмсину попео и на пространу зелену ледину до самога замка лежећу дошао. Господинг. Жарковићг. примћти садг>, да се кодг. нћ-