Шумадинка

*g Ш 623

waBHO изданство — crimen majestatis. И тако сматраии стварв ма cb кое стране, очевидно е, да су она добра. о коима се у казнителномљ праву обично ради, млого важнја одђ ohw, uoh се у грађанскомљ праву само наиазе. Штета. koio онаи претрни, кои се у каквом-b цивилномћ нроцесу осуди, може се више и.ш манК у новцу израчунати; по казнитеиномт. праву напрот !1вћ постизава кривца само у мало и то незнатни снучаева каква новчана каштига, у свимђ осталимЂ готово слу чаввима мора онђ трпити вредт. млого већи добара, uao слободе •— у слћдству затвора —■ чести, а кадкадЂ у изванреднБ1м-Б преступлекнма моЈке му се и наивеће земалБСКО добро, самЂ животт, одузети. ВажногтБ казиит. г.рава и кодт. нзсђ е увекЂ признавата. Само е то гкалити што засадЂ — но може бвЈти не за дуго јоштђ — вреди кодт, насЂ млоишна разhw прописа. кои су у течаго времена за поедине кримишалне случаеве издаваии; а иарочито штл су ови прописи непрегледни и неподпуни, те многе могуће крим случаеве необимаш, а већомЂ части су такве природе, да већЂ новЈемЂ развитку криминалие науке неодговарак» , збогЂ чега iii н саме суд1*е, као више нов Ј рмђ духу времена несходне сматраш. Зато е за сваку дрн.аву, кон оће да е добро уређена. наипреча потреба, да пре свега изда добре и u/h.i исходне казнит. законе, а да неправи законе текЂ онда, кадЂ се преетуn.ienfc догоди, и само за оногђ единогЂ, кои га е учигпо. Т оштђ одавна срећно е узидило Bsico'io Правителство недоотатке и незгоде оваковогл стинн, и као што знамо. одређена е већЂ поодевна една комис!н, кон ће проектЂ новогђ казнителногЂ законика израдити. Са овммг, новбшђ ззконикомђ заузеће и нагпе отечество достоино положенћ између многоброикм еиропски дри:ава, кое cv такође текЂ у новЈе време добмле нове казнителне законике. Бажна е притоме та околностг,, коа се изђ брзогЂ н свуда подеднакогт. развића Hoeie културе лако дав рг^умети, —- што е т. е, наивећа частг. већи и манви држава западне и гожне части Европе добмла подобне и врло сличне нове казнит. законике. III па hi'b, Француска мло» е итал|'лнске државе, великш део шваицерски кантона. далћ ГГруска, Баварска, AycTpiи, Саксонска, Хановеранска. Баденска, Виртембершка, као н млоге манћ немачке држазице имаш такве у главHbiMT. начелима саглашавагоће се казнителне законике. А како се можемо надати, да ће и нагпа земла така†скоро добмти. то ћу се нарочито о томђ побринути, да ми прочитаванн о крнминал. праву буду тако уређена, како ће се правослови наши 1 огптђ садЂ сђ основима будућегЂ СрбскогЂ казнит. закоиика упознати моћи. О вомђ приликомЂ могу ce о томе и сада јоштђ мало болћ излснкти. Наука о казнит. дћлима . коа саставлаго наивећу частг, криминалн. права. такве е природе, да о правномђ гледишту преотупленн као и о ненимЂ нарочитимљ точкама истога владаго млога различна mh J hi'h, но код се сва у многнмђ и нвизнатнјимЂ стварма у главноме сасвимт. лодудараго, и то кодђ едвовременн народа и стоећи нч истомђ просветномћ степену. Тако с.е може псавити велика разлика у сваћанго разнм казнит. закона,

да ли се наприлику извћстна преступленн блуда, или изђ небрежешл учинћна повреда туђи права може казнити; или кадЂ се? какво злочинство (н. п. паленћ) моР а за свршено дћло узети? Но што се тиче главногљ РБ1танн да ли т. e. у некои повреди туђи права уобште има правоп, злочинства — corpus delicti —• да ли се може спосооностб и слооодна вола за злочинство предпопоставити, неманћ, и о основнммђ ионатјнма наивећегђ брон злочинства, — влада садЂ између cBi'ro просвећенш народа прилично car.iacie. И зђ овога слћдуе несамо известна унутрашнн хармошн млоги прописа разHbi нов i и казнителнш закона, него се јоштђ отудт. изисннва и велика полза за научно обдћлаванћ казнит. права уобште. Ни еданЂ казнителнми законЂ онш држава, кое у духу нов!егЂ времена направлћне казнител. заноне имаш, не стои више усамлћнЂ — изолиранЂ — него се може шта више и мора се научно сваћанћ казнителногЂ права свјго поединм држава на едну тако рећи обшту основу — базисЂ — довести, коа ће бити заедничка cniro криминалнм закона. (Зва основа опетЂ може бмти двоака. У првомЂ случаго она е у самомЂ предмету казнител. права дата, тако рећи природна основа. Казнително право има цћлв, да на човеч1го волго подћиствуе, уколико се иста као злочина понвлгое. Ова човечјл волп као и саиик човекЂ стои свуда подђ истимђ природнимЂ законима. ПостанакЂ н растенћ злочиногђ помисла у човеч1*ои дупш, извршевћ злочнне намере, своеволвно одустаннћ одђ извршена намереногЂзлочинства, прекиданћ т?ећЂ започетогЂ злочннства, на степену покушан, единство или мложина казнит, намера, начинЂ садћиства млоги злочинства у едно, стицаи више злочинства — сва ова и млога друга могу се и мораго се сватити и осудити по начелима , кол намЂ психолопн и искуство живота подае, а законЂ може само известне границе повући и известне степене казнителности овде поставити. И ово називамЂ н природна основа — базисЂ — казнителногљ ирава. Но осимђ тога има оно шштђ и другу т. е. историчну о с н о в у. Колико дублћ, као што горе реко, казнително право у сва одношенл човечЈегЂ живота засеца, утолико е по себи нсно, да ће са свакомЂ знатн!омђ променомЂ истогђ живота, и оно другч|'е постати, почемЂ ce притомЂ и на таква одношенн долази, кон ce пеподчиннваго горенаведенимЂ н непроменлћивимЂ природнимЂ законима. Зато и есте CTapie казнит. право римски, германски а и самм славенски народа особито у млогимђ главнЈимЂ точкама одђ данашнћгт. HOBiei -ђ сасвимђ различно. Не само што е иктересантно, него е за паучно изображеногЂ правослова управо нуждно, онаи путЂ развића казнит. прана барт> утолико познати, у колико е потребно ncTopiro казнит. права знаги, да бм у извћстнммЂ одношенБима сродство н подоб1е нћгово кодђ разнБ1 народа разумћли. И овде дае намЂ римско право полазну точку. У Немачкои гди е оно одавно имало непосредствену важностб образуе се полако одђ среднћп. века (и одђ ча- *