Шумадинка

639 Ш

Летробургз, импетатора за обрану и помоћв молити. пакљ смо чули за нћга, и толико сг> пута , вратили молити ra, да и онђ одћ свое стране по свомђ кодђ двора уважен1ш, препоручи паст> и сов1>туе, како ћемо се у оваквомЂ обстоателству владати Онћ извћстивши се о свему, и србскомЂ восташго противљ Турака, и нашему ондашнћму положен|'ш , опомене величину Турака у Европи а малину Срба, кои су се тако осмћлили у невреме возбудити, сожалуе и рекне : извините баћушка, теперљ а у оставки - — но при свемЂ томђ а ћу на мое npia телћ писати и колико могу васЂ препоручити. а вш пођите до государд, счастлива дорога, прашчаите ! Дођемо опетЂ кђ нашему друштву (чини ми се преiso 70 врста путунзћи ) у Москву. Сутра поранимо преко велике Москве , докђ веће и свану. Говоре да е Москва 15 руски врста дугачка т. е. три оата. Иутуемо на пошти докђ дођемо у варошБ зовому Клинђ на конакЂ. ВазданЂ нвсђ е гони> ветарЂ, и понешто падао снегЂ. Сиђемо у едапЂ бирцаузЂ, соба ладна, а mw озебли, ербо ни еданЂ не.мамо на себи ништа ни козомђ а то-ли лисицомђ или самуромЂ поставлћно. П како самв летосЂ по Врачару лаке воене халБине Hocio, а нисамл се ни научјо далеко путовати. тано и пошао; а ЧардакЛ1н и Божа (ТеодорЂ) у немачкимЂ (алљинама), кромћ 1ова ПротићЂ што има едну као турску бунду, кошмђ данћомЂ у каруца сва четири ноге замотавамо, а Миаило ГруевићЋ Бојкинђ братЂ млађ1и острагу на мћсту сандука, у свакои погоди на полш и самЂ незнамЂ како се може одржати одђ Харкова до Петерсбурга. СадЂ бирташЂ наложи Фуруну и запали свећу, и у соби ништа друго до свеће. Угрел се нешто e уруна и мм се огреемо, и почнегло вечерати, али iiito се танћ може и ввтинЈе, и готово смо постали сви као пустинБици и правн постници , зашто е готово нестало новаца. На вечери сетимЂ се н, да е сутра Св. апостолЂ Лука: „Хаи, хаи, да caMt а садЂ у Србји, п бм вечерасЂ кодђ мога иашанца, Молера, 6 бш , и у здравлћ ако оћешЂ и окама вина изобила nio; и знамЂ да ће они у наше здравлћ пити, но даите вако озебли по еданЂ сатлвикЂ и мм да nonieMO у здравлћ и нбино и наше." Вели ЧардаклЈн : прођи се човече вина , видишђ да кажешЂ да е новаца готово нестало, а знашЋ кудЂ си се занео и гди си. Повика 1ова ПротићЂ: гди смо да смо, даи донесите, башЂ хоћемо по еданЂ попити . а у здравлћ наши' Срба у Србш, макарБ л мон) бунду продавао , да се до Петерсбурга довеземо, а онде ћемо казати да немамо новаца , па ако имђ динћ подноси нека у нбшвои кући помремо одћ глади. — Донесу намЂ по саитликЂ вина, те ти мм све у здравлћ верховногЂ вожда, коменданта, и ceiio Србалд. а све cBaKifi изћ свога саитлика. — — Преберемо соФру, оде ПротићЂ са свошмђ бундомђ у каруце и леже. ТеодорЂ и Чардакл1а по клупама, а н простревши нешто ћилимчића башт, покраи Фурунски врата. БирташЂ наслага брезови дрва пуну Фуруну, пакЂ затвори и р^че: немоите отварати, докђ сва дрва неизгоре и углћнЋ се учини , убиће у главу. Тако лежећи свакш на свомђ месту , докђ, валБда самБ н озебао, пробудимЂ се и отворимЂ Фуруну, и опетЂ заспимђ а незатворимЂ. Треба знати да се ове фуруне

изнутра изђ собе ложе, отвараго и затвараго. Но дрва неизгоревши како валл, удари она сила по соби, те ти онаи ћумурЂ удари у главу мога Чардакл!н> и Теодора, а они сђ клупа попадаго на землм rsao пјпни и маложиви, и едва се сћте одашта е , те сђ велнкомЋ мукомЂ извалнн) се на полћ, пакЂ сћди у снегЂ, и премештаи се сђ места пакЋ на друго, докђ мало к-б себи дођу и снегх> едва наниже димђ извуче. Дође мени 1ова ПротићЂ и виче : Еи побратиме, еси-ли живћ ? ова два оће да псмру. ИзађемЂ на полћ, имамЂ шта к видити; оба сћде у снегу, иашарали сву авлЈго премештагоћи се , више него два лта препелица. ЗапмтамЂ : Шта е то браћо ако Бога знате? — А они: Та не брате, него душману, зашто насЋ ноћасЂ поби ? оди сћди у снегЂ па ћешЂ внђети шта е ? Н се изгоиарамЋ. да ако самБ отвор!о Фуруну а самБ башЂ на вратима спавао, па опетЂ сакБ Фала Богу здравЂ. — — ЗатимЂ мени се даде на смеи, а поможе ми у смего и ПротићЂ, докђ већЂ и оки смеи наи1Ђ окабулише. ЦелимЂ путемЋ томе смо се млого смеали. и чини ми се да самБ се онда првБШ путЂ насмеао одђ како смо Дунаво прегнли ; а и садЂ писагоћи ово немогу да се одђ смен уздржимЂ , кадЂ помислимђ на нБЈова по снегу лежишта , зато самБ и упамтш да смо у Клину 6 б 1 ли у очи светога евангелиста Луке. т, е. 18. Октомвра 1804. года. (А менн валБда зато ништа Hie бмло што самБ ниже, при землБи спавао.) Одатле смо далћ путовали, и веће поиздалека угледамо вмсоке звонаре Свето-Петрова града, у комђ знамо да е царт>, коме смо пошли —■ •—• — . (продужиће се) Нартда Шаха. (догађаи у двору кралн шпанскогв Фнлнпа II.) I. У д в о р у Е с к у р i и л у. КралБ Ф илипђ II. играо е шаха у двору Ескур !ллу. Руи-ЛопезЂ, : еданЋ обичнии свештеникЂ, но изреднми играчЂ шаха , бмнше протилникЂ кралћвЋ у игри. ОсобитомЂ милосћу и благоволенћмЂ 6 бгло му е дозволћно клечати, остали пакЂ дворнни, кои су гледали, морали су стоати. На лицу дворина опажао се некЈи немирЂ и зебнн, кон е тако ико у очи падала, да се очевидно таи немирЂ Hie могао приписатиединствено току игре, кого е кралБ са Руи-ЛопезомЂ играо. НЈтро бБшше прекрасно воздухЂ бмо е испунћнЂ лгобкимЂ мирисима , као у померанџинимЂ мумама предивне провинцје Гранаде. Тешке лгобичасте бое завћсе кралћве собе ослаблнвале су засеннвагоћу светлостБ сунчанм зракова, кои оу крозЋ вмсоке пенцере у собу продирали. Но ведрина прекрасногђ дана врло се рђаво подударала са душевнимЂ расположенћмЂ кралн . кога е набрано чело све већу и већу суморностБ лику нћговомЂ давало , кадгодЂ е 6anio намргођенми погледЂ на собна врата. Дворнни су ћутећи, но са млогозначећимЂ погледима између себе споразумћвали се. 6 дномђ рћчи цћло друштво 6^iame врло суморно. и свак1и е могао лако видити, да се духови cbiio присутствугоћи забавлаго са врло важнимЂ предметомђ . Нико се незабавллше са партшмЂ шаха, изузи-