Шумадинка

неГ о uito е осимћ тога бмо и н]>говг. наиприсш'и npiaтелБ. _ Но ово e смешенћ краиг. опазш . и лице му дооме изразт. гн1,ва и одвагкности. „При свемЋ тоиђ а самв иралг. , и остаемг« кралв". рекне oHi) пригворномг. иаднокрвносћу , да 6 бј разгонјо онаснЈ бурк>. кон е престолу н К говомђ гро.зила, „и а с ам1» тврдо намћранЂ , да недозволимг. проводити шалу и подсмеи са моимт. кралћвскимћ достоинствомћ. Оваи скиптарт., господо мон, чини вамЂ се можда лакт^ и слабг.; н о онога, кои му се противи и пркоси, онога ће раздробити, као да е одг. тврдога челика сковант.! Ствари ће се ова одма свршити. Нашт. светми отацт>, папа , пко ми е обвезант,. и зато се а небоимт., да ће онљ осуђивати коракт., кои ћу садг. предузети. Кад-fa може кралБ шпанскш стварати кназеве, то ће онт. смети и едногт. владику наименовати. Устани Донт, Руи-Лопезе , владико одт) CeroBie ! устани, духовниче, а ти заповћдамт. , и прими дарованми ти BfaicortiH духовнми чинт 3 !" Сви се приеутствугоћи одћ чуда забезекну. Донг> Руи-Лопезг. полако се подигне; онћ хтеде проговорити, али паметг, му се бмла завртила и мбјсли збуниле, и тако Hie могао ни прословити. Наипосле сг>тешкомт> мукомт> промуца : „Дозволите Баше Беличество — — " „ћутите, владико!" пресече му кралх> рћчг> , „повинуите се заповћсти вашегг. господара ! Формалитети вашегг. наименована нека се одложе до згоднје прилике. Међутимт. мои ће поданици припознати мого закониту пуновластностг. у овомт. дћлу. Bw . владика одт> CaroBie, отићи ћете са Калаварезомг. (џелатомг.) у тавницу осуђенога, утћшаваће те нћгову грешну ду>чу , и предаћете затнмг. нћгово тћло слуЈкителг.има овогг. нашегт> вћрногт> слуге, кои ће по моме налогу ст> нБнме поступити. А тм, Калаварезу, постараћешт> се, да се одсћчена глава издаице у ову собу донесе , — ерт. е Донт, Гусмант>, кназт> одт. Калатраве и херцогт> одт> Медине Сидонје, издаиникт> и мора данаст. као такавт> умрети! Ево, Доит. Руи-Лопезе", дода кралБ, „и мои прстевт> сћ печатомћ , да уверите херцога о moioh волви. И садЋ , господо, имали кои одћ васЋ навести јоштт> какавЋ основћ, кои бм могао на путЋ статн упрашнаванго правице вашегЋ владаоца ?" Сви су умукли. -Лопезт. отиде са џелатомЋ , и кралв, посадивши се на свого столицу, позове едногЋ одћ свои лгобимаца , да сћ нг.имћ започне нозу партпо шаха. Донћ РамирезЋ, графћ одћ Бискае, приступи одма кралго, клекне на астуче одћ кадиФе , на коме е мало пре Руи-ЛопезЋ клечао и ст, кралћмЋ шаха играо. „Помоћу шаха и вашега дружтва, племенита госпо. до," рекне кралг> смешећи се, „а ћу време врло лепо провести. Нико одђ васЋ да неотиде одавде изђ собе Догодђ се неврати КалаварезЂ; наше бм удоволг >ство великш уштрбЂ трпило, каДЋ бм кои одћ вас-Ђ одсутствовао." Посде овм подсмевателнм рћчЈи започне Кралг, napTiro шаха са Дон - РамирезомЂ , а племићи, коима

бмаше дуго време, стану као и пре око свога владаоца. И тако е сасвимЂ повраћенЂ пређашнвш мирЂ и поредакЂ, а међутимЋ е џелатЂ КалаварезЂ новонаименованогЋ влудику одвео у тавницу осуђеника. Руи -ЛопеЗЂ иђаше суморнммЂ лицемЂ и кђ землћи оборенБ1МЂ погледомЋ. О нђ е више приличш каквомћ кђ губилишту вођеномЂ злочинцу, иего новонаименованЋ владики. Да ли е то бмо санЂ? — Hie. ерЂ корачагоћш испредЂ нћга страовитми КалаварезЂ бмо е сувнше асан!> доказЋ дћиствителне истине, и опоминао га е уедно на нћгово вмсоко достоинство и на угкасно овога условје. И кадт, су нi>iови кораци одекали одћ еведеногЂ ходника предЂ улазкомт, у тавницу, онда се Руи-ЛопезЂ Mo.iio Богу, да се болћ подћ нг>имћ земла отвори и прогута га, како бм се ослободт одћ неизбћжне нуждности, да мора живо участвовати у предстоећои тужнон судбини Дон-Гусмана , книза одђ Калатраве. Ho шта е нћга тако тесно привезивало за Дон-Гуомана? Да ли свеза дугопременогЂ наиискре^пегг. прјателћства, илити свеза заедничке племените крви? Не — они су зато бмли присни прјателћи. што су обоица бмли наи6 олћи играчи шаха у цћлои кралћвини шпанскои. Искрена и топла бмзше нћгова молитва, но не бм услишана II. У тавници Осуђенми кназЋ одћ Калатраве иђаше са неправ !! лнб1Мђ корацима. кои су изавлвивали велику узбуђеностб и немирЂ, по теснои нћговои тавници, ynoioft небмаше ништа друго, до едногЂ неотесаногЂ астала, и две дрвене столице. ПатосЂ му е бмо застртЋ са дебелбјмђ асурама, кое су умћравале топотанћ корака. У издублћности едногЂ малоп, . акимЋ решеткама снабдћвеногћ пенџера стааше мало одћ дрвета просто изрезано разпат1 - е. Изузимаћи оваи символћ човеколгоб1а и понгртвована, зидине су биле сасвимЂ празне, и кадЂ е РуиЛопеза при улазку у гавницу задануо ладанЋ и влажанЂ воздухЂ, осећао е оваи, да се налази у предсобио смрти. КадЂ су владнка и џелатЂ унутра ушли, обазре се херцогЂ на нби. и поздрави новогђ великодостоиника цркве са пристоиномЂ учтивосћу. Обоица се стадоше погледима споразумевати, будући имђ е присутство џелата сметало, да своа узаамна чувствована рћчима из.п'го. ХерцоЈЂ е примћтјо, дз е Руи-Лопезу тешко падао посао, кои му e кралБ наменуо, као што е џелатЂ при улазку наговћст!о; аРуи-ЛапезЂ бБЈнше тврдо увћренЂ, да е Донђ ГусманЋ (херцогЋ) невинт., као што е доиста у ствари и бнло, премда су асна доказателБетва противЋ нћга сведочила. Наитеже одђ obm сведочанства бмаше саморз 7 чио писмо херцога, писано кралго ФранцускомЂ, по коме е писму осуђенБЈи умћшанЂ у сазаклет!е противЂ живота крала шпанскогЂ Филипа II. СвестанЂ о CBoioS невиности, Донђ ГусманЂ се одрекао сваке обране, и будући да и сђ никое друге стране Hie ништа учинћно, да се обезснажи подигнута противЂ нћга тужба. то су сви сматрали нћгово ћутанћ