Шумадинка

Крме никаДЂ неиде брже, него кад Ђ иде на взловђ . Бесноме псу треба завремена сићи с Ђ пута. Коме ђаво провири крозљ клгочаницу, томе ће скоКо пушку нма, Ј оштћ зато нЈе ловац*,. ро у собу доћн .

етрднЕ новост и.

Т у р с к *. У Цариграду 5. Октобра вдна KOMHcia тамошнви банкера наново е држала засћдан1е нодђ предсћдателвствомт. министра Финансје, се договори о средствама, како да се учини државHb i8 заим^ одђ 8 MH.iiona Фунтш стерлина ( одђ прилике 40.000.000 талира). — Познатии Хуршид-ћ-паша, кои е као ђенералЂ pioH-b у маџарскомљ рату год. 1848. и 1849. знатну ролу играо. умр о е у Цариграду одђ колере, и саранћнЂ е на 'енмескогдЂ воиничкомђ гроблго. — Енглеске линеине лађе: „Креси", „КолосусЂ' ( и парна убоина Фрегата „Кирисао" доћиће скоримЂ у ЦариградЂ, — Перс|Искш посланикЂ за Франпускж дворЂ, Ферук-КанЂ приспћо е у ЦариградЂ на едномЂ ayCTpifiЈ скотђ пароброду. — Енглески инжинири стиглису овамо, и отићиће, да .вспмташ ^Hniio проектираногт. еуфратскогЂ гвозденогтз пута (у Сирји). ФРАН ЦУСКА. У Паризу 9. Октобра. Сутра (10. Октобра) држаће се прво министерско засћданјс у Комшенго подђ предсћдателвствомтз самога цара. За иреме бавлћнн двора у реченои вароши држаће се сваке неделК двапутЂ министерскји савћтв подђ пресћдаванћмЂ цара. Министри одлазиће зоромЂ У KoMnieHi, имаће преговоре сђ царемЂ, доручиоваhe кодђ цара, па ће се после подне враћати натрап, У престолну варошв. — По писмама изђ Тулона опажа се у тамошн^мЂ п ристаништу велико кретанК и животђ , и Флота е садЂ та ко опремлћна и наоружана, да се свакогЂ часа на К0 Ре навести може. —Гласа се, да ће шпанскш посланикЂ у Паризу • Ча ршалЂ Серано, остати тамо стално нао таковми Н Е i П О Л b С К «. пПатри" лвлл ј да су дошле депеше изђ Неаполн, к ° 6 намЂ доносе вћств, како кралв ФердинандЂ зактева Н1 ' к олико да.ча рока, да бм могао на последнго ФранцуС "У ноту одговорити. III ii а н i а, Изђ Мадрида пишу подђ 5. ОктобромЂ слћдугоће : пПартаа прогресиста (т. е. партаа, коа жели напреи uoioB е бмо Еспартеро глава) може се садЂ СМат 1>ати као сасвимЂ разстроена и избрисана. Готово

сви нћни членови нрешли су кђ партаи демократскои (простонароднои и слободначкои,) и лако се може догодити, да ће у предстоећемЂ сабору кортеса (земалћске скупштине) бмти млого више демократа, него што ifi е донко бмло. —Ово е знакЂ, да правителБСтво нема млого прјателн у народу, ерЂ савладавши опасну нћму партаго прогресиста, оно е оснажило тмме onacniro 1оштђ партаго деиократа. т. е. учинило е одђ зла горе. - Пре некји даиЂ нађено е млого пушака и барута у кући едногЂ мадридскогЂ предградји. Ово е нсанЂ доказЂ. да бунтовнм елемента у Шпанш шштђ задоста има, и да се само згодна прилика изчекуе , да се саданћ станћ стварји поремети и обори. 11олитнчк1и ОрегледЂ. Као што се види, обраћа се у вишимђ дипломатскимђ круговима у Паризу наивећји позорЂ на пнтанћ о п о п л а ч е н го а у с т р i и с к е воиске изђ подунавски кнпжества. СадЂ се све acnie и acnie види , да е заузиманћ подунавски кнажества посредствомЂ aj CTpincise воиске учинћно у наитешнћмг. споразумлћшо са Енглескомђ и Турскоиљ. и да е по томе Аустрјн рћшително одбила иоследнго ноту тилЈ.рјнскогЂ кабинета , кои е зактевао, да се воиска аустр^иска повуче. У Паризу се на то пко лготе, осоУрто што е енглескш кабннетЂ , кои досадЂ Hie бмо прс^рванЂ проекту о саединенго кнажества, садЂ наеданп^Ђ ммшлћнћ свое промћнјо. — — Изђ Парнза пишу „ТСелнише цаитунгу", да та мо врло велика неизвћстностг- влада о почетку новбј париски конФеренЈуа, б}'дући се по аналогш последнћ кокФеренц!е између Француске и осталм велики сила има учинити сиоразумлћнћ барЂ у основнммђ начелима главнш пмтанп. Да е само до Француске стало, расправлннћ границе између Becapa6ie и Молда в!е бмло бм одавно свршено: но та околностб , iiito еЕнглескау источномђ рату теКЂ пторичиу ролу поредЂ Француске играла, сада и чините се башЂ зато нћнЂ кабинетЂ и заузмма снажно за точно и строго толкованћ услов!а мира. Тиме ће се разиснити и дуже бавлћнћ аустрЈиске посадне воиске у подунавскимЂ кнажествима: шта више потврђуе се и изђ поузданогЂ извора, да Аустрјн тимђ постункомт, башЂ на сусретЂ иде изрћчнои желви Енглеске, кон е тиме рада, да нроизведе и упражндва снажант, политичкји упли†према Pycin. Изђ овм околноспи асно се види, изђ кои е узрока лордЂ ИалмерстонЂ слабо заузетЂ за отваранћ новм конФеренц1 - а за разправллнћ размирица; напроти†PyciH е наипрво предложила, да се конференцје саставе, и у томе е предлогу подпомогнута одђ неки нћмачки сила. Али при свемЂ томт. засадЂ Hie се далћ доспћло, него до самога п л а н а за конФеренцје.