Шумадинка

УБиограду 3. Н о в е м б р а 185 6.

Ш7ИДДННМ, ЛИСТЂЗА жш&жжжвм#шт, ш&жжшж ж тшт®ж<

Учредникв и издавате.ш Л|о6((>1мј)т. is. Ненадови^љ.

TF4 V листт» излази у Вторникт. и Четвртакљ на rio табака , а у Суботу на табаку. Ц-ћна му е - ј ^ џ . ј ^ Ј ' ' за три Mtc. 5, а за пола године io. цванц. За огласе плаћа се одт. врсте 5 краиц. за трипутљ. аЈ

ПрстенЂ Гоеподина Жарковнћа. (Продужемо) 18 Hie само нћму, него е и господину Жарковићу данасЂ све натрашке иигло. Човект невлада са судбиномђ сво1омЂ. већт> она сђ нбимр , ма онђ како паметанг. и умешант. бмо. Дани носе н ћ г а, а неноси онт> дане. Цело пре подне прошло е нашемт. ФилоеоФу у непрестанимЂ заниманЈдма, коа су му сва непозната бмла. Сачинивао е слова, како ће прстенр1*е свое поздравити, и како ће имт> на честитанн нвиова благодарити, и спремао се. да буде као што треба за прстенЂ обуненЂ. У кнвигама затрпанЂ, у светскомЂ обхођеннз невештЂ ученЂ човекЂ , кога оће Цару да представе — свештеникЂ, кадЂ о празнику оће првни путЂ слово да говори —• огрезао у дугу трговацЂ на данЂ .ivipie, коа ако му изиђе, може му помоћи, а ако неизиђе, може га упропастити, — ниеданЂ одђ ceiH) овш смртнм неможе већји стра осећати, него што га е осећао господинђ Жар к о в и ћ ђ, одкадЂ се готросЂ изђ тешки снова пробудт и ceTio, да ће му данасЂ бмти прстенЂ. Садт. mv се представи у мисли нћгова лгобезна, ct к010мђ се онђ управЂ никадЂ ни разговарао Hie, KoioS e само неколико блесанштина промуцао , кого е своимђ лкимђ шин -ћмђ , после и падомЂ сђ брега у урвину поплаш!о, те е оданде побегла; — после представи онђ себи деветнаестЂ сведока сасвимЂ странм, сђ коимасени. кадЂ ни видЈо н!е, како муони красноречиво честитаго, по наиновјемЂ начину кланлгоћи му се, а онђ стои међу нбима онако како га е Богђ дао, простЂ, неокретанЂ и краинеумешанЂ, у кога сви гости, рођаци и npie блену, н нћгове погледе, речи и покретанћ тела строго критизираго! Онђ проклинаше у себи суету и великолћп!е господина Лгобибратића. Радо бм велику суму новаца дао бмо, кадЂ бм се само нвоме одђ ове свечаности, у Koio и онђ главну ролу играти мора, одкупити мо-

гао. Готово бм з 6 огђ тога изгубш бмо волго и на саму женитбу. „11а какву ваиду та луда светина одђ тога има," гов!>раше онђ самљ у себи, по соби CBoiofi пола обученЂ брзо сорачагоћи, „какву ваиду она има одђ тога> што одђ красне природе прави коекакве накараде а одђ наипростје ствари коекакве заврзотине ? О Христино, на што ћемо мм двое сђ оваквимЂ срцемЂ и сђ оваквимЂ чувствама овомђ свету, гди само на алвину и на коропеченћ гледе? — Дивлнци су, Богђ и душа, млого срећн1и. СастанакЂ два едно друго лгобећа срца то е право обрученћ." МеђутимЂ ова нћгова протестац!и противу светски будалаштина Hie му никакве ползе принела. Време в брзо пролазило. Требало му е облачити се, и то садЂ млого лепше него обично што се облач*1о; а валнло е богме и у кући гди што наредити; наипосле морао е и о томе размишлнвати, шта ће сведоцима, млади, тетки. а обичаи ради и уаку рећи, да не бм у одсудномљ часу као панБ стао, и тако предЂ младомЂ и свимђ гостима и сродницима ocpaMOTio се. Искуплнгоћи и одбирагоћи алЂине, кое ће данасЂ обући, смишлно е господинђ Ж а р в о в и ћ ђ , како ће iR тамо наиучтивЈе поздравити и одговорити имђ . Али онђ немогаше изнаћи реч1и, кое бм и нћговомЂ карактеру пристонле и светини угодне бмле. То га е узнемиривало нко. У млогомђ о томе размишлнванго, заборавјо e какве му алљине требаго. Онђ ш е дакле са CBiro чивилука скидао, сђ едногЂ едну, ст. другогЂ другу алвину па се онда обуче. Приђе огледалу и види, да е ал^ине, едно другомЂ неприличеће изабрао; бно е савЂ шаренЂ, у жутимЂ панталонама, цриимЂ свиленимЂ чарапама и капуту одђ лгобичне бое, еднимЂ словомђ бмо е сасвимЂ беЗЂ вкуса обученЂ. Mopao е дакле друге алвине бирати; но међутимЂ му е изветрило изђ главе све, што е доста згодно смислш да говори. Остави се садЂ алЂина, па у лготини седе да забележи укратко оне пристоиности, што бм му на умђ пале. 0,и,ђ e чувствовао, да за тако