Шумадинка

У Btorp аду 10 Н о в е м б р а 185 6.

шумддинм, ЛИСТ'Б ЗА шишшамш» 9Ж»л»т s м«ш®етж< УчредннкЂ и издавателв Лгобомирљ si. Ненадови111..

TF4 V Оч<ш листт> излази у Вторниктћ и Четвртакт. на по табака , а у Суботу иа табаку. Цћна му е Ж 115. за три мћс. 5, а за no.ia године 10. цванц. За or.iace n.iafea се одт. врсте 5 краиц. за трнпутт.. v*

С у н и j на нстоку. Ено c' рађа сунцемило, Већљ чоризонтЂ руиенв кружи Зраке сипа, rope злати. Да у мраку светт, не тужи! И доста е гаме бмло, Доста црнми мрак7 3 e влад'о; Зато грани сунце мило^ брљ те свакш чека радо. Ал' и Срба ти озари, И топлимђ га огреи жаромЂ Србску землго тн весели И разн^жи твоимђ чаромт,. е рЂ дуго си Србу зашло, Четирт. века Теб' небаше, Четирг. века Срб' е пишто Д окђ се ианци разковаше. На Косову како зађе, Да негледап!Ђ завистт, клету, бдва сђ нашимЂ роди c' векомв И ави се Србскомт. свету. Зато сада надг. се pahauib И у TBoioB нвлдшђ слаки, Дуго ci'hh Србскомт, роду. Да с' Косово заборави ; Па млађаномЂ Србству опетт> Зора среће да засвити, Срби сложни да покажу Да шштђ славни могу бмти, МилутинЂ И. Стонновићт,.

НрстенЂ Госнодииа Жарновнћа. (Продужено) 22. ЈОтрена руменв сунца обасала е собу, и гранћ дрвета у башти бацало е пр1атну сенку на прозору собе кадт, се господинт, Жарковићт, пробудт. Нмачно е за нћга већт, доцне бмло. Онт, е радЂ бмо са зоромЂ кући вратити се. Старни парохЂ, коие е > мђ леђа окренуо бмо, спавао е, али као iiito се-.чинило, нешто немирно. - . Господинђ ЖарковићЂ да му се не бм морао извиннвати, ктео е измаћи, а да га онт, и неосети; но у таи ма' дуовнми пастирЂ y r спаванш баци свош руку на планЈЛБивогЂ ЈКарковића, и то башЂ на вратљ. И ту остаде та рука непокренута, тешка као олово. Господинђ ЖарковићЂ мал' се неудави. Hie ово првина, што напоминћмо, да е врло велико и н1.жно 6naroo6pa?ie наиглавн1*н мана господина Жарк о в и ћ а. Другји 6б1 на нћговомЂ месту попину руку безЂ оклеванн са себе скинуо и нвои надлежну границу показао; — али онђ то неусуди се учинити. Полагацко и да се неосети 3 подобно сиаза.и.ки на сату, желЈо е извући се исподт, ове руке- И то му е доста и испало за рукомЂ, иако га е у два ма'а шкрипанћ старогЂ дрвеногЂ кревета дно поплашило бмло, да неће спавагоћегЂ пробудити. Али кадЂ е онт, већЂ на по пута у тоиђ бмо, и десну ногу већЂ почео спуштати на землго , мораде одђ тога одустати. Нћга поче опетЂ носђ голицати, и то тако ико, да се едва могао уздржати, да само онако гласно, као што му е у обичаго бмло, не нине. Но сђ тога е опетЂ 6bio нчш погресЂ цепогт, тела нћговогЂ, да ce савт, креветЂ потресао, као кадЂ бм се cpviuio. — СвештеникЂ морао се одђ тога пробудити, али господинђ ЖарковићЂ у овои новои неприиици, учини се да спава.